Претражи овај блог

понедељак, 29. октобар 2012.

Успешан завршетак Гласниковог сајамског наступа

29. Октобар 2012.

У недељу, 28. октобра, завршен је 57. Међународни београдски сајам књига, а Гласников викенд-програм обележило је неколико занимљивих дешавања.

У суботу, претпоследњег сајамског дана, наши гости били су најбољи писци-студенти, награђени на Гласниковом Конкурсу за најбољу кратку причу с темом Књига.

Наиме, осим новчаних награда и вредних књига којима су они награђени, најбоље приче – награђене и избор осталих по одлуци жирија, публиковане су у књизи у издању Гласника, а аутори су потписивали примерке књиге и дружили се с гостима.

Гласник је, подсећања ради, настављајући праксу друштвено одговорног пословања које обухвата и подршку младих и талентованих, почетком године расписао овај Конкурс на који je за месец дана стигло више од 300 радова који су испуњавали захтеване критеријуме. Најављен је и нови конкурс за следећу годину.

У недељу је наш гост била наша чувена оперска певачица – Милка Стојановић чију монографију је Гласник недавно објавио, која је потписивала заинтересованим посетиоцима нашег штанда.

У недељу нам је уручена и награда за „Најбољег издавача“ коју су у оквиру традиционалног, 18. по реду избора, доделили акредитовани новинари на Сајму књига у Београду, а о чему више можете прочитати у засебној вести.

Погледајте видео материјал са проглашења добитника новинарских награда:
http://youtu.be/xZUOqk5yBF0

субота, 27. октобар 2012.

Гласник најбољи издавач према избору новинара

27. Октобар 2012.
 
Традиционалну, 18. по реду, награду за „Најбољег издавача“, коју додељују акредитовани новинари на актуелном 57. Међународном београдском сајму, добио je Гласник.
Гласала су 33 новинара, а Гласник је добио 59 поена. Друго место припало је Геопоетици са 38, док је на трећем Лагуна са 18 поена.
 
За издавача са најпрофесионалнијим односом према новинарима проглашена је Геопоетика са 33 поена, док је Гласнику у овој категорији, са 30 поена, припало друго место.
У комисији за бројање гласова били су Тања Њежић (Блиц), Марија Миљевић Рајшић (РТС) и Драган Богутовић (Вечерње новости).
 
Ове године први пут је додељена и специјална повеља – НБС-у и Фондацији „Др Зоран Ђинђић“ за објављивање Изабраних дела Зорана Ђинђића.
Лауреатима ће признања бити уручена последњег сајамског дана, у недељу 28. октобра, а награде су повеља и уметничка дела сликара Момчила Антонијевића и Дамјана Петровића.

Нагрaда УЛУПУДС-а за Гласникову књигу

27. Октобар 2012.

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), у петак, 26. октобра, саопштило је одлуку о добитницима традиционалних, годишњих награда. Међу награђенима се ове године налази и књига Антологија архитектуре и цивилизације Александре Мокрањац, објављена у издању Гласника, којој је додељена Награда за есејистику.

Жири УЛУПУДС-а, којим је председавао Давид Вартабедијан, члан Сликарско-графичке секције, а у ком су још биле Светлана Јовичић, из Секције за теорију, критику и историју примењене уметности, и Јелена Вемић, из Секције уметничке фотографије, навео је у образложењу ове одлуке, између осталог:
 
„Александра Мокрањац је написала атипичну антологију размишљања о историјском развоју градова и смени цивилизација. Њене интелектуално-суптилне опсервације засноване на научно утемељеним чињеницама о архитектури, оплемењене су изузетно ретким даром прочишћеног апстрактног мишљења. Она у свом језгровитом зборнику успоставља и коментарише узрочно-последичне везе миленијумског, ланчаног развоја људских станишта, од предумишљаја града, преко цитаделе интелекта, до антиграда XXI века.“

Гласник представио Хамвашева дела на Сајму књига у Београду

27. Октобар 2012.
 
У петак,26.октобра, шестог дана 57. Међународног београдског сајма књига, Гласник је у сали „Борислав Пекић“представио изабрана дела великог мађарског писца Беле Хамваша, која је превео Сава Бабић, а о којима су говорили Петар Арбутина и Гордана Милосављевић Стојановић и Слободан Гавриловић.
 
Вероватно најбољи познавалац Хамвашевог дела на овим просторима, Сава Бабић, је због болести, нажалост, био спречен да говори на сајамском предствљању Хамвашевих дела.
До сад је објављено пет од планираних 48 књига у оквиру Хамвашевих изабраних дела, а Арбутина је истакао да ће Гласник на тај начин урадити нешто што до сад није урадила чак ни Мађарска. Он је такође нагласио да данас мађарску литературу можемо доживљавати као нашу, а да зато можемо захвалити људима као што је Сава Бабић који граде мостове између две културе.
 
„ХамвашеваВелика ризница предака заправо представља опсесивну причу Хамваша у којој традиција није историјска димензија,већ велики спокој истине", закључио је он.
 
 
ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА
превео Сава Бабић
прво издање, 2012.
11,5 х 19,5 цм
500 стр.
броширан повез
ћирилица
Цена на сајту:
1.296,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
972,00 ДИН
+ (трошкови доставе) ... www.klubglasnik.com ...

Магдалена Кох у фокусу петог Гласниковог сајамског дана

26. Октобар 2012.
 
У четвртак, 25. октобра, петог дана актуелног Београдског сајма књига,централни догађај Гласниковог наступа био је резервисан за представљање књиге Кад сазремо као култура Пољакиње Магдалене Кох, познате слависткиње чији докторат је био посвећен прози Исидоре Секулић.
 
Осим гошће из Пољске, о њеној књизи, која представља изузетно значајно дело за књижевну историју Србије, говорили су и Биљана Дојчиновић и Наташа Марковић.
 
„Књига је покушај новог читања текстова српских модернисткиња и превредновања српске књижевне традиције тог доба с позиције феминистичке критике и родних студија“, напоменула је ауторка, иначе професорка српске књижевности и шефица Катедре за српски језик и књижевност на Универзитету у Вроцлаву у Пољској.
 
Она истиче да је покушала да представи интерпретативни кључ за истраживање стваралаштва списатељица које је Јован Скерлић увео у Историју српске књижевности. У фокусу њеног родног интересовања су се нашле Исидора Секулић, Јелена Димитријевић, Милица Јанковић и Даница Марковић, а студија представља подухват новог читања женског стваралаштва на почетку XX века.
 
„У првом поглављу дајем историјат стваралаштва списатељица у родном кључу од Јефимије преко Јелене Балшић, Еустахије Арсић која се сада понекад третира као прва права српска ауторка, до Драге Дејановић и Милице Стојадиновић Српкиње, док у другом пролазим кроз све историје српске књижевности – од Јована Скерлића до Јована Деретића и Предрага Палавестре“, казала је она.
 
Поподне на штанду Гласникаобележило је потписивање књиге Види чуда, која је недавно објављена у колекцији Србија и коментари. Гордана Тимотијевић,приређивач ове књиге, замолила је седам српских писаца – Светлану Велмар Јанковић, Рашу Попова, Градимира Стојковића, Мошу Одаловића, Поп Д. Ђурђева,Весну Алексић и Дејана Алексића да опишу седам чуда из свог детињства, а они су се јуче потписивали књиге и дружили се са свим заинтересованим посетиоцима Гласниковог штанда.
 
YouTube: http://youtu.be/o7xRRKm28SQ

Нова признања: Винаверова дела – издавачки подухват године!

25. Октобар 2012.
 
Петог дана актуелног сајма књига у Београду у сали „Слободан Селенић“додељенe су традиционалне годишње награде, а Награда за издавачки подухват године припала је Делима Станислава Винавера, у издању Гласникаи Завода за уџбенике, које је приредио уредник Гласникове библиоткеКњижевне науке, култура и уметност – проф. др Гојко Тешић.
 
Уредница ових издања је Милка Зјачић Аврамовић. Досад је објављено девет од предвиђених 16 књига. У првом колу објављени су Рани радови, Пантологије Алајбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – Граматика и надграматика и Београдско огледало.
У образложењу жирија наводи се да је „прво коло дела Винавера у девет томова збир на једном месту окупљених песама, прича, есеја и записа који су прикупљени захваљујући вишедеценијском приређивачком труду и залагању нашег најбољег познаваоца Винаверове литературе, Гојка Тешића“. У уторак, 23. октобра, Гласник је на актуелном београдском сајму књига званично представио прво коло Дела Станислава Винавера. Том приликом, говорећи о разлозима због којих је четири деценије утрошио у можда највећу животну причу која се зове Станислав Винавер, Тешић је казао да је реч о чудотворцу српског језика, највећем српском Европејцу и највећем европском Србину.
 
Жири у саставу Новица Милић (председник), Невена Милић, Ирена Јаворски, Дејан Илић и Златко Паковић узео је у обзир целокупну издавачку продукцију на српском језику изложену на овогодишњем сајму. Они су доделили признања у више категорија.
 
Тако је, после неколико година паузе, поново додељена и Награда за најлепшу књигу, и то Лексикону архитектуре и уметничког занатства Слободана Малдинија у издању Гласника.
Специјално признање 57. Међународног београдског сајма књига добила је Издавачка кућа Градац из Чачка, због укупног вишедеценијског доприноса у области издаваштва. На челу ове куће налази се Бранко Кукић, један од Гласникових уредника.
 
Према оцени жирија, издавач 2012. је Издавачка кућа Федон из Београда, којој је признање додељено „због конзистентне и промишљене уређивачке концепције и поштовања највиших стандарда у превођењу и приређивању књига“,наведено је у образложењу жирија.
За Дечју књигу године изабрана је књига Српске народне бајке за децу XXI века – издање Чаробне књиге.
 
Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/8RU23NbXqVw

четвртак, 25. октобар 2012.

Нова признања: Винаверова дела – издавачки подухват године!

25. Октобар 2012.
 
Петог дана актуелног сајма књига у Београду у сали „Слободан Селенић“додељенe су традиционалне годишње награде, а Награда за издавачки подухват године припала је Делима Станислава Винавера, у издању Гласникаи Завода за уџбенике, које је приредио уредник Гласникове библиоткеКњижевне науке, култура и уметност – проф. др Гојко Тешић.
 
Уредница ових издања је Милка Зјачић Аврамовић. Досад је објављено девет од предвиђених 16 књига. У првом колу објављени су Рани радови, Пантологије Алајбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – Граматика и надграматика и Београдско огледало.
 
У образложењу жирија наводи се да је „прво коло дела Винавера у девет томова збир на једном месту окупљених песама, прича, есеја и записа који су прикупљени захваљујући вишедеценијском приређивачком труду и залагању нашег најбољег познаваоца Винаверове литературе, Гојка Тешића“. У уторак, 23. октобра, Гласник је на актуелном београдском сајму књига званично представио прво коло Дела Станислава Винавера. Том приликом, говорећи о разлозима због којих је четири деценије утрошио у можда највећу животну причу која се зове Станислав Винавер, Тешић је казао да је реч о чудотворцу српског језика, највећем српском Европејцу и највећем европском Србину.
 
Жири у саставу Новица Милић (председник), Невена Милић, Ирена Јаворски, Дејан Илић и Златко Паковић узео је у обзир целокупну издавачку продукцију на српском језику изложену на овогодишњем сајму. Они су доделили признања у више категорија.
 
Тако је, после неколико година паузе, поново додељена и Награда за најлепшу књигу, и то Лексикону архитектуре и уметничког занатства Слободана Малдинија у издању Гласника.
Специјално признање 57. Међународног београдског сајма књига добила је Издавачка кућа Градац из Чачка, због укупног вишедеценијског доприноса у области издаваштва. На челу ове куће налази се Бранко Кукић, један од Гласникових уредника.
 
Према оцени жирија, издавач 2012. је Издавачка кућа Федон из Београда, којој је признање додељено „због конзистентне и промишљене уређивачке концепције и поштовања највиших стандарда у превођењу и приређивању књига“,наведено је у образложењу жирија.
За Дечју књигу године изабрана је књига Српске народне бајке за децу XXI века – издање Чаробне књиге.

Гласник угостио Ајвора Робертса

25. Октобар 2012.
 
У среду,24. октобра, четвртог дана актуелног Сајма књига у Београду, гост Гласника био је некадашњи амбасадор Велике Британије у тадашњој Југославији Сер Ајвор Робертс који је у сали„Слободан Селенић“ представио своју књигу – Разговори с Милошевићем која се недавно појавила у издању Гласника.
 
Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић је том приликом подсетила на биографију и репутацију аутора, оценивши да су његове опсервације резултат погледа споља са једне, али дубоког унутрашњег разумевања наших проблема и дешавања у последње две и по деценије са друге стране.
 
Директор Гласниковог Издаваштва редакције књига и часописа Петар Арбутина, који је уједно и уредник ове књиге, оценио је да је реч о литератури која покушава да разреши неке недоумице које су још увек актуелне,а којих често нисмо свесни. Такође је констатовао да је књига написана на начин који омогућава повезивање важних чињеница како би догађаји које аутор описује били у потпуности разумљиви.
 
„Књига заокружује један период, али и наговештава кулминацију догађаја којој данас присуствујемо“, истакао је Арбутина.
 
Робертс је напоменуо да су поједини делови књиге, као и сама идеја о њеном објављивању,настали још 1997, одмах након његовог одласка из Србије, али да Министарство иностраних послова Велике Британије није подржало ту идеју све док је он био активан дипломата.
 
„Недуго по мом одласку из Београда, а пре одласка на службу у Даблин, док су сећања и утисци били још свежи, настао је и први нацрт књиге – никад, међутим, нисам сазнао који је био прави разлог за одлуку да се не дозволи објављивање књиге онда када је и интересовање за Балкан било на врхунцу“, рекао је он напоменувши да је дозволу за објављивање добио тек 2006, када се повукао из дипломатије и постао директор једног колеџа у Оксфорду. Како је тада радио на једној другој књизи, Разговорима с Милошевићемвратио се тек недавно, након интервјуа са једним новинаром Политике. Тада је књигу прерадио и допунио, додавши кризу на Косову,конференцију у Рамбујеу и последице тих догађаја.
 
Робертс је указао на то да је књига добила назив прилагођавањем наслова познате књиге Разговори са Стаљином Милована Ђиласа,оценивши да постоје застрашујуће сличности између мрачног света Стаљинове Москве и Кремља са Милошевићевом Србијом.
 
„Бављење диктаторима и аутократама никада није лако, али зато постоје поруке које се морају извући из преговарања са онима који никоме не полажу рачуне и који не трпе неслагање људи у свом окружењу“, објаснио је он.
 
Робертс је нагласио и да је важно признати да је и сама међународна заједница у многим случајевима била крива за поступке који су само додатно погоршали ситуацију, на шта је у књизи посвећена посебна пажња. Бивши амбасадор је рекао и да је постојао кратак период наде када је потписан споразум о образовању између Милошевића и Ругове, али се он показао као недоношче пошто су обе стране имале неразумне захтеве. И тада долази до погоршања ситуације и шараде од конференције у Рамбујеу.
 
„Покушао сам да анализирам како је допуштено да до тога дође и који су кораци морали бити предузети да се то спречи – мислим да је одговор у томе да је политичка воља била усмерена у другом правцу“, закључио је Робертс.
 
Робертс је рекао да је, анализирајући разлоге који су довели до распада Југославије,понудио размишљања и о наредним корацима.
 
„Док сам анализирао разлоге који су довели до смрти Југославије понудио сам и размишљања о наредним корацима, узимајући у обзир неуспех Босне и Косова да постану нормалне државе“, истакао је Робертс.
 
Он је,стога, мишљења да је неопходно одржавање новог Берлинског конгреса и ново отварање питања граница на Балкану, без обзира на чињеницу да ће многима бити непријатан.
„За све би било боље да се до овог става дође брзо, као неизбежног корака и без опирања,након 10–15 година застоја и сукоба“, поручио је Робертс.
 
Ајвор Робертс је као амбасадор боравио у Београду од 1994. до 1997. Књига је иницирана његовим бројним сусретима са Слободаном Милошевићем, а аутор у њој износи мишљење које се прилично разликује од званичног Лондона, чије је ставове као амбасадор заступао.
„Без обзира колико је тога већ написано, не постоји много материјала написаног из перспективе некога ко је у небројено много ситуација морао да преговара о текстовима, нацртима споразума, да посредује у комуникацији између министара и председника и да уопштено уведе Милошевића у оквире доброг понашања, што је често значило убеђивање да буде груб и чврст према својим некадашњим заступницима у руководству босанских Срба“, објаснио је Робертс.
 
Гласников штанд четвртог дана Сајма посетио је и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.
 
У четвртак,25. октобра, гошћа Гласника на 57.Међународном београдском сајму књига биће позната пољска слависткиња Магдалена Кох која ће у сали „Борислав Пекић“ представити своју књигу Кад сазремо као култура, док ће на штанду Гласника књигу Види чуда потписивати њени аутори –Светлана Велмар Јанковић, Раша Попов, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Поп Д.Ђурђев, Весна Алексић и Дејан Алексић.

среда, 24. октобар 2012.

Гласник на Сајму књига представио Дела Станислава Винавера

24. Октобар 2012.
 
Трећег дана актуелног 57. Међународног београдског сајма књига, у уторак 23. октобра, Гласник је у сали „Борислав Пекић“ представио свој издавачки подухват године – Дела Станислава Винавера (девет од планираних осамнаест књига), које је приредио проф. др Гојко Тешић, а која су резултат саиздавачке сарадње Гласника и Завода за уџбенике.
 
О том истинском подухвату говорили су проф. др Гојко Тешић, уредница Милка Зјачић Аврамовић и снаја Станислава Винавера – Надежда Винавер.
 
Уредница Милка Зјачић Аврамовић је нагласила изузетну пожртвованост свих људи који су учествовали у припреми ових издања у протеклих годину дана.
 
„За кратко време је требало припремити, штампати и увезати 5.400 страна у укупном тиражу од 9.000 примерака, па смо за ових годину дана више времена проводили у том послу него са својим породицама“, напоменула је она.
 
Она је такође навела и чињеницу да је Винавер још за живота био специфичан пример аутора који је и након смрти био толико нападан и толико брањен, толико оспораван и толико хваљен. Свим читаоцима ових дела пожелела је да осете дух Винавера који ће сигурно наставити да их прати.
 
Надежда Винавер је оценила да, када се у обзир узме број тема и страница које је Станислав Винавер покренуо и исписао, човек свакако мора да се запита како је могуће да је један човек био способан да све то промишља и тумачи.
 
„Он је пре свега био песник и жалосно је да се о томе тако мало зна, а потом и књижевник и књижевни критичар, али и позоришни и музички критичар, новинар, преводилац и дипломата, а чак и изузетно надарен математичар – реткост је тако срећна људска природа која је успела да од првог дана скупља различита знања која су се потом слагала и надограђивала баш онако како је то требало“, нагласила је она констатујући да је Винавер увек био на висини европске мисли, али и велики борац за српски језик који је за њега био рајски језик.
 
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке проф. др Гојко Тешић, истакао је да је са ових првих девет књига остварено пола његовог сна који заправо представља жељу да се Станислав Винавер на прави начин врати у српску културу.
 
„Винавер је био чудотворац српског језика, човек који је спојио Србију са Европом и обратно“, закључио је он.
 
У првом колу Винаверових дела, објављене су књиге Рани радови, Пантологије – Алејбегова слама, Чардак ни на небу ни на земљи, Одбрана песништва, Заноси и пркоси Лазе Костића, Видело света, Душа, звер, свест, Језик наш насушни – граматика и надграматика и Београдско огледало.
 
Четвртог сајамског дана, у среду 24. октобра, Гласник ће у сали „Слободан Селенић“ представити књигу Разговори с Милошевићем Ајвора Робертса, својевремено амбасадора Велике Британије у Југославији, који ће потом на штанду Гласника у арени Хале 1 потписивати примерке своје књиге.
 
YouTube: http://youtu.be/xUYXwtl6Dz0 

уторак, 23. октобар 2012.

Одржан Гласников традиционални сајамски коктел

Одржан Гласников традиционални сајамски коктел

23. Октобар 2012.

У понедељак, 22. октобра, другог дана 57. Међународног београдског сајма књига, Гласник је организовао традиционални свечани коктел којем су присуствовали наши бројни аутори, уредници и пословни сарадници.
 
Том приликом, још једном је наглашена важност јубилеја који ће Гласник прославити наредне године – 200 година од објављивања „Новина сербских“, односно два века дуге традиције, будући да је Гласник правни наследник првих српских службених новина.
 
Oсим подсећања на важност Гласникове културолошке мисије, вредности и значаја бројних издања, саопштена су и имена добитника традиционалних Гласникових годишњих, сајамских признања. Међу њима су се овај пут нашли: академик Добрица Ћосић, аутор најпродаваније Гласникове књиге – Босански рат, проф. др Илија Вујачић, уредник Гласникове библиотеке Друштво и наука, који је добио признање за најкомплекснију библиотеку, као и Наташа Марковић, уредница Гласникове колекције Сопствена соба, која добила признање за најоригиналнију колекцију. Осим њих, награду за издавачки подухват године добио је проф. др Гојко Тешић, уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура који је приредио Дела Станислава Винавера.
 
Гласникове активности на овогодишњем Сајму књига у Београду ће данас поподне бити настављене управо представљањем Дела Станислава Винавера у сали „Борислав Пекић“, док ће на Гласниковом штанду у арени Хале 1 нове књиге из колекције Један према један потписивати Давид Албахари, Воја Чолановић и Мирослав Максимовић.
 
YouTube: http://youtu.be/M5kk-RUjhQw 

петак, 19. октобар 2012.

Изложба фотографија о српском војнику у Првом балканском рату

19. Октобар 2012.

У Белом двору у Београду је у четвртак, 18. oктобра свечано отворена изложба фотографија под називом Јунаштвом у славу – Српски војник у Првом балканском рату 1912–1913, чији аутори су студенти историје Смиљана Чакаревић, Немања Девић и Војин Малетковић, а која је организована под покровитељством Гласника.

Многобројне званице поздравио је председавајући крунског савета Драгомир Ацовић, а изложбу су свечано отворили историчари проф. др Мира Радојевић и проф. др Момчило Павловић истичући да је српски народ у доба Првог балканског рата показао високу свест и патриотизам, који у данашњим, измењеним околностима као да више нису на цени.

Аутори изложбе желели су да прикажу живот српског војника од мобилизације и поласка у рат до завршетка ратних дејстава. Изложба приказује драматичне тренутке српске историје, пратећи српског ратника под шајкачом и у опанцима, обичног војника који је изнео највећи терет борби.

Приказани материјал је избор из обимне грађе, као резултат истраживања музеја, архива и приватних збирки широм Србије.

Током вишемесечног рада прикупљено је више од 500 фотографија из колекција с подручја Београда, Ниша, Крагујевца, Ужица, Смедерева, Ваљева, Чачка, Врања, Зајечара, Прокупља.

Иако војнички дан одређују планови Врховне команде и тренутна ситуација на терену, ратник је у часовима предаха ипак имао прилику да се бави и нечим што је део цивилног живота. У тим тренуцима настојао је да скрене мисли од несреће коју рат са собом носи. Опуштао се тако што је читао новине, писао породици, обележавао верске празнике и војне успехе, притом не запостављајући редовне војне обавезе, којима је био у потпуности посвећен.

На фотографијама су приказани и родови војске који се нису налазили на првој линији фронта – комора, телеграфисти, инжењери и авијатичари који су обављали логистичке операције и омогућавали лакше напредовање и бољу комуникацију на бојишту.

Фотографије снимљене при ослобађању градова документовале су успехе српске војске и јачале борбени морал народа. Српског војника, који је на њима представљен као ослободилац, онај који је испунио вољу народа, подсећаће на то да је био учесник истинског подвига.

Изложба је отворена од 19. до 25. oктобра, радним данима, у терминима од 11 и 13 сати. Заинтересовани могу најавити посету један дан раније, на телефон 011/306 4014, а улаз је слободан.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/NJFOQClDKPo 

Представљeне нове књиге из колекције „Један према један“

19. Октобар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник су у четвртак, 18. октобра представљeне нове књиге из колекције „Један према један“ Стеван Раичковић, Воја Чолановић и Давид Албахари.

О књигама су говорили уредник Горан Петровић, приређивач Мирослав Максимовић и аутори: Воја Чолановић и Давид Албахари.

У колекцији „Један према један“ уредник Петровић своје колеге писце ставља у оквир једне књиге, која попут рама уоквирује њихов живот. За оне који се први пут сусрећу са њиховим стваралаштвом, то је најбољи могући почетак, за упознавање, а за оне који њихово стваралаштво добро познају и воле – то је најбољи могући преглед, који подсећа да размере само једног човека, само једне књиге, само једне људске приче – нису тек тако самериве, да се оне могу представити један према један.

Након Љубице Арсић, Милисава Савића и Зорана Ћирића, ове године су у колекцији „Један према један“ објављене књиге још три писца.

Горан Петровић је напоменуо да настављамо са специфичном едицијом „Један према један“, а да је са новим књигама испуњено и обећање да ће се у корицама наћи и аутори, односно њихова дела, који више нису са нама, те да му се чини ми да је прави избор био Стеван Раичковић да се почне са таквом праксом.

„Чини ми се да смо добили књигу какву би и Стеван Раичковић желео да има, а осим ње ту је и књига о младићу од деведесет година – Воји Чолановићу, као и књига Давида Албахарија у којој је он сабрао 25 тужних прича“.

Водич кроз поетички и интимни свет Стевана Раичковића, који је приредио Мирослав Максимовић, садржи неколико необјављиваних песникових записа и шест писама. У књизи се налази сто песама, две приче, једна биографија, шест прича о писању, више од четрдесет фотографија...

Чолановић је рекао да претпоставља да се у грађи аутентично доживљеног увек налази и нешто што ће побудити писца да уноси и одређене елементе фикције у опис оног што је у животу искусио.

„Настојао сам да се, пишући текстове за ову књигу, ослободим свега што би садржало било какве елементе фикције, али када сам обавио тај посао нисам могао себи да не признам да и неко увеличавање догађаја из властитог живота представља нешто што је својствено пре фикцији него ли неком такозваном објективном описивању животних искустава“, оценио је он.

Албахари је навео да је након разговора са Гораном Петровићем, а о томе како би књига
требало да изгледа, помислио да је реч о књизи коју никада неће моћи да напише.

„Када сам ипак припремио рукопис тачно онако како смо се договорили, он ми је рекао да је то мало материјала, а онда сам ја морао да на брзину продужавам свој живот и да чак проживим и неке године унапред“, шаљиво је навео Албахари.

среда, 17. октобар 2012.

„Корени“ представљени на „Цвијићевим данима“

15. Октобар 2012.

У четвртак 11. октобра у Галерији „Мина Караџић“ у Лозници свечано су отворени „Цвијићеви дани“, који се од 1995. традиционално одржавају у граду рођења овог великана наше науке. Осим изванредне поставке изложбе „Цвијић и савременици“, аутора Биљане Радичевић, географа, представљена је и шеснаеста књига из едиције „Корени“: Средње Подриње, Јадар и Рађевина и приказани ученички радови демографске радионице ученика ОШ „Вук Караџић“ из Липнице, коју су водиле професорка географије Весна Радић и географ Биљана Радичевић, а која је реализована на подстицај Борисава Челиковића, приређивача едиције „Корени“, на прошлогодишњим „Цвијићевим данима“. Председник Српског географског друштва уручио је медаљу „Јован Цвијић“, која се додељује од 1935, Центру за културу „Вук Караџић“, коју је примила директорка установе Дајана Ђедовић.

О едицији „Корени“ говорили су проф. др Стеван Станковић, професор на Природно-математичком факултету у Београду и Борисав Челиковић, приређивач едиције.

Станковић је између осталог истакао да у Цвијићевом духу Гласник и САНУ, данас дарују књиге истинске и трајне вредности, а које потичу од оних који су поставили основе наше науке о насељима и пореклу становништва у њима – потичу од оних на чијим основама су се школовале генерације.

„Едиција ´Корени´ у библиотеци Сведоци епохе, с правом носи то име, јер су нам корени дубоки и разгранати; уредник едиције је Слободан Гавриловић, а приређивач Борисав Челиковић, човек широких видика; гледајући уназад, предочава нам будућност, дарује корене из којих израста стабло широке крошње са плодовима који се новцем не могу купити – могуће да знамо колико то кошта, али је тешко докучити колико то вреди“, нагласио је он.

У даљем излагању професор Станковић је напоменуо да је шеснаеста књига едиције „Корени“ посвећена је завичају наших великана, Вука Караџића и Јована Цвијића, али и знаменитог академика Боривоја Ж. Милојевића; и да је реч о графички изванредно приређеној књизи која има 951 стране текста који је илустрован и документован бројним прилозима, док је богатство и разноврсност садржаја и ауторитет писаца чине јединственом код нас.

У књизи су фототипски објављене студије: Боривоје Ж. Милојевић, Рађевина и Јадар (1913); Видосава Николић-Стојанчевић, Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника (1975); Мирко Р. Барјактаровић и Никола Павковић, Порекло и кретање становништва Јадра (1964); Љуба Павловић, Соколска нахија (1930); Цветко Костић, Бајина Башта (1957); Боривоје М. Дробњаковић, Саобраћај на Дрини (1934), Риболов на Дрини (1934), Воденице на Дрини (1933) и Белешке са Дрине (1937), уз поговор Борисава Челиковића, Област Средњег Подриња, Јадра и Рађевине и истраживањима. У прилогу су карте Јадра (1964), Рађевине (1966) и Соколске нахије (1930). У књизи је обрађено 169 насеља од којих 23 припада општини Крупањ, 59 општини Лозница, 13 општини Мали Зворник, 27 општини Љубовија 10 општини Осечина и 37 општини Бајина Башта.

Челиковић је указао на до сада објављене 23 књиге едиције „Корени“ и најавио да ће у наредних педесетак књига бити обухваћен читав некадашњи српски етнички простор, на коме су Срби некада живели, од Галипоља на истоку, преко Јужне Италије, Беле крајине у данашњој Словенији, Сентандреје и Коморана на северу до српских насеља у данашњој Украјини, Румунији и Влашкој. Истовремено се захвалио организатору, Центру за културу „Вук Караџић“ из Лознице који чини част Гласнику омогућивши да, по други пут узастопно, представљањем едиције „Корени“ буду отворени „Цвијићеви дани“.

Представљене нове књиге из колекције „Србија и коментари“

12. Октобар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 11. октобра, представљене су две књиге из колекције „Србија и коментари“: Тито, Поговор, Предрага Ј. Марковића и Владимира Кецмановића и Види чуда – збирка прича за децу, коју је приредила Гордана Тимотијевић.

О књигама су говорили уредник Горан Петровић и аутори књига Предраг Ј. Марковић, Владимир Кецмановић, Гордана Тимотијевић и писац Дејан Алексић.

Две нове књиге из колекције „Србија и коментари“ уредника Горана Петровића, иако жанровски различите, по својој тематици, књижевној и ликовној структури самосвојне су и необичне, попут претходних књига из ове јединствене колекције. Управо та разнородност тема и јединство високих стандарда у обликовању књига обележје је колекције „Србија и коментари“ које повезује и ова два издања. А можда је и „чудо“ заједничка нит дечије и историјско-есејистичке приче.

Седам светских чуда Старог и Новог света свима су позната, али мање је познато да сваки човек има своје чудо. У књизи Види чуда Гордана Тимотијевић, приређивач ове књиге, замолила је седам српских писаца, и то Светлану Велмар Јанковић, Рашу Попова, Градимира Стојковића, Мошу Одаловића, Поп Д. Ђурђева, Весну Алексић и Дејана Алексића да опишу седам чуда из свог детињства. Они су се одазвали позиву и описивали  трешње, пријатеље, птице... квочке, мишеве, краљевске рођендане... матроска одела, лагуме, филмове... бунаре, хлебове, јабуке... слепе мишеве, усне хармонике, звезде... месец, бицикле, возове... слова, праћке, па и сам центар ваздуха. Седели су, и баш онако како треба, зачуђено – описивали свет. И, да видиш чуда, када су свему придодати и цртежи Младена Анђелковића – сабрала се ова књига велика таман колики је и свет. Ни већа ни мања. Што би се рекло: чудо једно! Које ће се наставити све док будемо спремни да чуда око себе видимо.

Са друге стране, понекад говоримо о чуду и онда када чуда нема. Читање текстова историчара Предрага Ј. Марковића и књижевника Владимира Кецмановића, као и разгледање фотографија из фондова Музеја историје Југославије, окупљених у књизи Тито, Поговор, може да изазове снажна, често противречна осећања. Неки се радо сећају, а неки баш и нерадо, али се не може порећи да смо имали Тита. И све редом што уз левичара с манирима монарха следује. Имали смо и Голи оток и цео свет. Имали смо и дресиране вучјаке и распуштене пудлице. Имали смо и школство, и здравство и станове, мада смо имали и све веће дугове. А, богме, има оних који тврде да смо имали и васионски програм, али га продадосмо Американцима. Но, сасвим је сигурно да смо имали прве покретне степенице на Балкану! У сваком случају, сећао га се неко радо или нерадо, имали смо Тита и све што уз њега следује. Међутим, то да је Тито имао нас – то данас ретко ко признаје. Уопштено говорећи, народи воле да имају вође, али обрнуто већина одриче. Због тога није једино питање: Ко је био Тито? Можда је много важније питање: Ко смо били ми?

Погледајте видео материјале:

ВИДИ ЧУДА:  http://youtu.be/147c5d0FUDI
ТИТО - ПОГОВОР: http://youtu.be/uofSLOhmtZ8

У Вршцу представљене књиге Пера Симића о Титу и Дражи

12. Октобар 2012.

На малој сцени Народног позоришта „Стерија“ у Вршцу, у четвртак 11. октобра, представљене су књиге Пера Симића: Тито Феномен 20. века и Дража – Смрт дужа од живота у издању Гласника.

О књигама су говорили стручни сарадник Института за историографију Немања Девић, модератор Драгољуб Селаковић и аутор.

У књизи Тито – Феномен 20. века реч је о биографији Јосипа Броза, у којој аутор, користећи обимну грађу и дугогодишње новинарско искуство, нуди своје виђење једне од најинтригантнијих личности минулог века и, без сумње, најинтригантније личности у седамдесетогодишњој историји две бивше Југославије. Писан с јасно израженим ставом, али и са изразитом способношћу за наглашавање спорних места – од загонетке Брозовог спорног идентитета, преко тајанствених периода у његовој преткомунистичкој и илегалној биографији, па све до тренутака када су у Маршала биле упрте очи ексјугословенске, па и светске јавности, а који, упркос томе, нису загонетни ништа мање од тренутака прекривених велом анонимности – Симићев Тито подстиче читаоца да прати са изузетним занимањем не само странице везане за непознате догађаје већ и оне посвећене догађајима за које је безброј пута чуо. Зато не чуди што су прва два издања ове књиге продата у педесет седам хиљада примерака.

У књизи Дража – Смрт дужа од живота Перо Симић, један од најрелевантнијих зналаца биографије Јосипа Броза Тита, приближио нам је и биографију његовог највећег ратног ривала – команданта краљеве војске у отаџбини, генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Реч је о изузетно драгоценом тексту где су документоване и сабране чињенице које обесмишљавају готово седамдесет година дугу повест фалсификовања историје, и о врхунски занимљивом штиву у којем ће чак и добри познаваоци Михаиловићеве личности и судбине открити многе интересантне, непознате детаље.

ТИТО ТИТО
треће допуњено издање, 2011.
17 х 24 цм, 420 стр.
броширан повез, латиница
Цена на сајту:
918,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом www.klubglasnik.com :
688,50 ДИН
+ (трошкови доставе)
 
 
Дража – смрт дужа од живота Дража – смрт дужа од живота
прво издање, 2012
садржи ЦД са тонским записом са суђења
13,5 x 20 цм
283 стр.
броширан повез
ћирилица
Цена на сајту:
400,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом www.klubglasnik.com:
300,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

среда, 10. октобар 2012.

Представљена дела УМЕЋЕ СТИХА и БУДУЋНОСТ РОМАНА

10. Октобар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 9. октобра, представљена су дела Умеће стиха Хорхеа Луиса Борхеса и Будућност романа Хенрија Џејмса, о којима су говорили Биљана Дојчиновић, Наташа Марковић и Петар Арбутина.

Оба наслова је уреднички потписала Наташа Марковић изјавивши да је колекцију названу „Поетика“ баштинила од уредника библиотеке „Наука о књижевности“, проф. др Гојка Тешића, који је осмислио овај серијал започет књигом Поетика Фридриха Хердерлина.
Уредница је истакла да је одлика књига које се укључују у ову колекцију да тумаче поетику одређених писаца „њима самима“,  понирући у сопствени свет, из кога црпе инспирацију, откривајући лични однос према уметности, литератури, показујући да треба веровати у свет снова и идеја.

Биљана Дојчиновић је истакла да књига са текстовима Хенрија Џејмса обухвата есеј о роману и низ предговора које је написао за њујоршко издање својих дела. Она је оценила да ови текстови представљају необично пророчанство о творевини у којој је садржана укупна људска свест.

„Џејмс открива“, наставила је она, „због чега је роман најобухватнија и најеластичнија од свих слика, због чега је његов први задатак да представи личан непосредан утисак о животу, и због чега му живост даје неуморна снага покушаја да ухвати сваки тон и особеност чудног неправилног ритма живота.“

Подсетивши да је Џејмс родоначелник америчке теорије прозе, Дојчиновићева је закључила да он испитује од чега је саздано здање прозне уметности, а, као врсни писац, у предговорима користи прилику да у поновном сусрету са својим делима одгонетне сопствене стваралачке поступке.

Петар Арбутина, кога је Гласникова представница за односе са медијима Гордана Милосављевић Стојановић представила као признатог борхесовца, истакао је да су га текстови у књизи Умеће стиха изненадили јер показују великог прозаисту у новом светлу, као писца који ставља поезију испред прозе као извориште целокупне литературе.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/XF4hzQt3Sxg

четвртак, 4. октобар 2012.

Представљена књига НА БЕЛОМ ХЛЕБУ

03. Октобар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 2. октобра, представљена је књига На белом хлебу Ивана Јанковића, коју су објавили Гласник и CLIO.

О књизи су говорили проф. др Јовица Тркуља, проф. др Смиља Марјановић Душанић и аутор.

Тркуља је навео да аутор овде испитује порекло идеје о укидању смртне казне у Србији, како се у њој утврдила и под којим околностима је, после два века, тријумфовала.

„Књига открива и како се смртна казна у Србији фактички примењивала у протекла два века, којим је сврхама служила и какве је трагове оставила у политици, праву, култури и језику“, рекао је он.

Проф. др Смиља Марјановић Душанић додала је да је књига изненађујуће лепо и забавно стилски обрађена, језиком какав се не би очекивао од једног правника.

„Студија је захтевала исцрпну анализу архивских извора“, истакла је професорка.
Јанковић је истакао да је идеја о аболицији код нас „крхка биљка коју треба пажљиво неговати“ и подсетио да ће први пут ове године у Србији бити обележен светски и европски дан против смртне казне – 10. октобар.

„Што се тиче развијених демократија, смртна казна се данас примењује у Јапану, неким америчким државама, а у остатку света – у Кини и земљама са шеријатским правом“, рекао је Јанковић.

Аутор је додао и да је у Србији и Југославији, од 1804. до 2002, формално осуђено на смрт више од 6.500 људи, мада неке процене указују на 12.000 спроведених смртних казни.

„Већина смртних казни спроведена је одмах након успостављања комунистичке власти, од јесени 1944. до 1947. године, када је убијено, како се процењује, више од 10.000 људи“, рекао је Јанковић. Према његовим речима, у Норвешкој је због сарадње са нацистима после Другог светског рата стрељано око 200 особа, у Белгији 2.000, а у Француској 10.000. Како је објаснио, Србија је каснила у одбацивању смртне казне зато што је друштвена клима често доводила до прибегавања репресивном апарату, а смртна казна симболише репресију.

Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/rnKGbz4B2yU

Гласникова конференција у сусрет Сајму књига у Београду

03. Октобар 2012.

Гласник ће на предстојећем 57. међународном сајму књига у Београду представити 375 нових наслова, најављено је на конференцији за новинаре, организованој у уторак, 2. октобра, у Клубу – књижари – галерији Гласник.

Гласник ће на овој манифестацији почети обележавање године јубилеја – 200 година од објављивања „Новина сербских“, односно два века традиције, будући да је правни наследник првих службених новина у Србији.

Директор Слободан Гавриловић изнео је бројне податке који показују да је за последње четири године приход овог јавног предузећа знатно повећан, као и број запослених и број књижара и пословних центара. Након што је изнео конкретне бројке, Гавриловић је напоменуо да неће дозволити да се с овом издавачком кућом деси исто што и с издавачима попут Бигза, Просвете, Нолита, Рада или „Филипа Вишњића“.

„То нећу дозволити или барем у томе нећу учествовати, а такве намере се јасно назиру“, нагласио је он. Он је навео и конкретне цифре које сведоче у прилог бројним Гласниковим пословним успесима.

Службени гласник се искључиво финансира из сопствених средстава остварених на тржишту; у 2007. остварена је добит од 27.723.850, а у прошлој 92.795.769 динара, притом, у складу са Законом о јавним предузећима део остварене добити уплаћен је оснивачу Влади Републике Србије у износу од око 120 милиона динара; у 2007. објављено је 159, а четири године касније 349 наслова, док је приход остварен продајом књига утростручен“, подсетио је Гавриловић.
Он је такође подсетио и на то да је предузеће прошле године преузело 67 одсто акција ТП „Просвета“ из Чачка и њихових 15 запослених, да је некада имала две, а данас 33 књижаре, да је број запослених са 123 повећан на 374, а значајно су проширени и пословни капацитети.
Према речима директора Гласниковог издаваштва Петра Арбутине, цифре саме по себи говоре о Гласниковом вредном раду и успесима.

„Од почетка године имали смо 339 нових наслова, али ће се тај број повећати на 375 до почетка сајма; међу њима је, између 25 и 30 одсто, реч о преведеној књижевности, а занимљиво је поменути да је више од 80 књига имало своје друго и треће издање“, истакао је Арбутина.

Он је оценио да је Гласник успео да помери границе културне мисије истакавши низ капиталних издавачких пројеката, као што су едиција „Корени“, прво коло сабраних дела Станислава Винавера, пет књига сабраних дела Беле Хамваша...

Председник УО Гласника Вукашин Павловић рекао је да је Гласник једно од најуспешнијих јавних предузећа у Србији и да ову кућу треба и даље да воде они који су се најбоље доказали у издаваштву.

Гласник је данас највећи издавач у области друштвене мисли и једно од најуспешнијих јавних предузећа у Србији, а једини проблем је то што је сувише добар за наш менталитет и средину“, рекао је он.

За предстојећи сајам књига Гласник ће, као и до сада, угостити своје ауторе и организовати промоције нових издања. Тако ће се на сајму наћи некадашњи амбасадор Велике Британије Ајвори Робертс поводом своје књиге „Разговори са Милошевићем“, теоретичарка књижевности Магдалена Кох и њена књига „Кад сазремо као култура“ о стваралаштву српских списатељица на почетку 20. века, као и чувени писац из БиХ Абдулах Сидран.

Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/7RasLwG3EnY
http://youtu.be/1S79MaYpl_I

ВИДИ ЧУДА на сомборској Дечјој недељи

03. Октобар 2012.

Дечја недеља у сомборској библиотеци насловљена je по књизи Види чуда, у издању Гласника. Она је у понедељак, 1. октобра, представљена у сомборском Народном позоришту.
О књизи су том приликом говорили књижевници Весна Алексић и Поп Д. Ђурђев.

Реч је о књизи за децу у којој су наши познати писци, Светлана Велмар Јанковић, Раша Попов, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Весна Алексић, Дејан Алексић и Поп Д. Ђурђев, описали по седам чуда из свог детињства
 
саиздаваштво са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“
прво издање, 2012
19 х 25 цм
200 стр.
броширан повез
ћирилица
Цена на сајту:
1.188,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
891,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

КЊИГА ВЕЛИКА ТАМАН КОЛИКИ ЈЕ И СВЕТ

Рачуна се да је стари свет имао седам светских чуда.  Није се знало шта је веће од већег: пирамиде, храмови,  огромни вртови, дивовске скулптуре, небопарни светионици...  Рачуна се и да нови свет има седам светских чуда. Ова чуда су још већа од старих, све неки зидови, палате, градови, оријашки споменици... У сваком случају, судећи макар по светским чудима, може се рећи – стари свет није био мали, а овај нови свет је још и о-хо-хо већи.

Е, али, види сад чуда, не може се рећи ни да je један једини  човек мањи од целог света. Судећи баш по чудима. Јер, човека  чине и његова чуда, и оно што је за њега чудо, па и то у којој  мери је спреман да свет око себе доживи као чудо.

Зато је Гордана Тимотијевић, приређивач ове књиге, замолила седам српских писаца да опишу по седам чуда из свог детињства. Зато су Светлана Велмар Јанковић, Раша Попов, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Поп Д. Ђурђев, Весна Алексић и Дејан Алексић то и учинили. Зато су сви они лепо сели и описивали, и описивали: трешње, пријатеље, птице... квочке, мишеве, краљевске рођендане... матроска одела, лагуме, филмове... бунаре, хлебове, јабуке... слепе мишеве, усне хармонике, звезде... месец, бицикле, возове... слова, праћке, па и сам центар ваздуха. Седели су, и баш онако како треба, зачуђено – описивали свет. И, да видиш чуда, када су свему придодате и цртежи Младена Анђелковића – сабрала се ова књига велика таман колики је и свет. Ни већа ни мања.

Што би се рекло: чудо једно! Које ће се наставити све док
будемо спремни да чуда око себе видимо!

Горан Петровић

уторак, 2. октобар 2012.

Повеље „Миле Недељковић“ за Снежану Самарџију и Борисава Челиковића

01. Октобар 2012.

У петак, 28. септембра, у Дому омладине у Аранђеловцу уручена су признања с овогодишњег конкурса за најбољу студију из области савремене српске фолклористике (етнологије, антропологије, етномузикологије, народне или усмене књижевности) – награде „Миле Недељковић“ – a међу добитницима су се нашли и Борисав Челиковић, приређивач Гласникове едиције „Корени“ и Снежана Самарџија, ауторка дела Облици усмене прозе у издању Глaсника.
Награда носи име једног од наших највећих етнолога, проучаваоца народне традиције и историје, публицисте и педагога – Милета Недељковића. Награду је 2009. утемељило Удружење грађана „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859“. Жири који је изабрао добитнике чинили су наши признати стручњаци из области фолклористике: академик Петар Влаховић, др Ненад Љубинковић (председник жирија), др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић и Јасна Бјеладиновић Јергић.

Награду „Миле Недељковић“ за 2012. добила је Сања Радиновић, за књигу Облик и реч (Факултет музичке уметности, Београд), а повељу за животно дело етномузиколог Драгослав Девић.

Повеље „Миле Недељковић“ добили су и аутори чије су књиге ушле у ужи избор: Александра Павићевић, Време (без) смрти. Представа о смрти у Србији 19–21. века (Етнографски институт САНУ), Снежана Самарџија, Облици усмене прозе (Службени гласник, Београд), Иван Златковић, Епска биографија Марка Краљевића (Завод за уџбенике, Београд) и Борисав Челиковић за изузетан пројекат Насељавање Србије, односно едицију Корени (Службени гласник, САНУ).

Повеље је у име Службеног гласника примио Борисав Челиковић. Свечану доделу признања музички је оплеменио наступ етно-ансамбла Бело платно из Београда.