Претражи овај блог

среда, 10. јун 2015.

Представљена књига ЛАКШИ ОБЛИК СМРТИ

У уторак, 9. јуна представљена је књига ЛАКШИ ОБЛИК СМРТИ – Сећања пуковника Мисираче Љубодрага Стојадиновића у Клубу – књижари – галерији Гласник, а  поводом годишњице од прекида НАТО бомбардовања.
На представљању су говорили: Радивоје Бојичић, главни и одговорни уредник Јежа и сатиричар, Гојко Божовић, књижевни критичар и издавач, Миодраг Раичевић, уредник издања и Љубодраг Стојадиновић, аутор.
Лакши облик смрти је роман о лудилу деведесетих година прошлога века у Србији, из перспективе бившег пуковника Мисираче.
Према речима Гојка Божовића, аутор је показао да je од ужарене свакодневнице која је ту око нас, од догађаја којима смо сви сведоци или саучесници, од прилика јунака са којима смо делили своје друштвено или људско време могуће сачинити узбудљив роман и истовремено показао да сви ти негативни јунаци којих се ужасавамо, када се преселе у једну овако узбудљиву и добро написану књигу постају некако људски ближи. Са њима је лакше у роману него у животу.
„Можемо да видимо Генералштаб изнутра, официре који нису на првој линији фронта, другима замерају тако далеко од места на коме се може славно људски погинути, можемо да видимо састанке и писма групе за паранормалне активности, али можемо да видимо и нешто што је много значајније. Како састанци групе за паранормалне активности једне затворене, тајне јединице одједном постају читава друштвена сцена. Љубодраг нам је на узбудљив и духовит начин показао како се у једном тренутку заправо догодило да је једна група постала само срце система, односно читав друштвени систем.  Користећи  поступак гротеске и хиперболе показује нам занимљиву и у много чему наказну слику друштвене и историјске стварности са којом смо се ми саживели у једном нарочитом, историјском часу“, изјавио је Гојко Божовић.
Глави и одговорни уредник Јежа и сатиричар Радивоје Бојичић је навео да ако су се победе Војводе Мишића проучавале на војним академијама, онда би се из Мемоара пуковника Мисираче могло научити све о нашим поразима.
„И овом књигом се доказује да смо ми имали мањак појединачне памети а вишак колективног лудила.“
Према речима Миодрага Раичевића, уредника издања, Лакши облик смрти је ако не други део, скоро логичан наставак безнађа наговештеног у Криволаку. Наговештено је шта ће се дешавати у следећем роману – ако се не будемо променили.
„Судбоносних, апокалиптичних 78 дана стало је на тристотинак страна. О тим данима, под сјајем крстарећих ракета од којих два и по месеца нисмо видели звезде, написано је хиљаде страна али овај укоричени преглед негдање стварности, исписан руком мајстора приповедача, док сам га читао, чинио ми се на моменте нестварним, домаштаним.
Намере парапсихолошке групе, која је један од главних ликова у роману, јер јесу деловали као један – биле су да накострешеним, сверазарајућим погледима обарају беспилотне летелице, да умним подвизавањем натерају моћне 'саратоге' да обрну на другу страну, супротно од првобитног наума“, изјавио је Раичевић.

четвртак, 4. јун 2015.

Службени гласник представио пројекат дигитализације српских и југословенских службених новина

Службени гласник је представио пројекат од националног значаја – „Дигитализација српских службених новина 1813–2013“ у среду, 3. jунa у Малој сали Дома Народне скупштине Републике Србије.
О пројекту су говорили министaр правде у Влади Србије Никола Селаковић и в. д. директора Гласника Јелена Триван.
Никола Селаковић је на самом почетку истакао важност пројекта говорећи да не постоји боље место од Дома Народне скупштине за представљање оваквог једног пројекта, који показује и који сведочи о нечему што се зове друштвена и државноправна одговорност једног јавног предузећа.
Селаковић напомиње да су Новине Сербске сведок историје, да су биле и остале једна врста наше националне институције које су пратиле судбину српске државе, истакавши да ће тек генерације које су пред нама увидети важност овог пројекта, јер „у глобалном свету, глобалоном селу, Срби и Србија имају шансу само онолико колико сачувају свој културни ентитет.“
За њега је ово свакако активност која обезбеђује ЈП Службени гласник посебно место међу јавним предузећима.
Вршилац дужности директора Гласника, Јелена Триван је нагласила да ово јесте државни и капитални пројекат, који је започет 2008. године. „Све што се нашло у новинама било је сведочанство шта се Србији и Србима дешавало.“ Она је нагласила да су кроз овај пројекат описане све речи славеносербског језика на начин да савремени човек може да их разуме и изразила наду да ће овај пројекат изнедрити нове, али и да је сигурно да ће изнедрити један речник Славеносербског језика.
Целокупан корпус грађе доступан је на адреси www.sluzbenenovine.rs. 
Прве српске новине почеле су да излазе 1813. у Бечу и покренуо их је Димитрије Давидовић, а оне постају службене новине након ослобађања од Турака 1834. године.
Данас су све те новине сакупљене, дигитализоване и доступне свима на порталу захваљујући Службеном гласнику. Овај пројекат показује не само историју новина него и историју државе и народа пошто су се новине објављивале где год се селила Влада – на Крфу, као и у Каиру и Лондону.
Како се кроз време мењао и језик, дигитализоване новине показују својеврстан развој интелектуалног језика и стила код Срба. У Новинама србским објављују Сава Мркаљ и Вук Караџић. Важне су за развој историје, права и културе и у њима су објављене Плава гробница Милутина Бојића и Аве Сербиа Јована Дучића, као и Хатишериф о аутономији Кнежевине Србије унутар Османског царства.