Претражи овај блог

петак, 28. септембар 2012.

Представљена књига АНГАЖОВАНИ АНДРИЋ

28. Септембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак 27. септембра представљена је књига Ангажовани Андрић Ратка Пековића и Слободана Кљакића.

О књизи су говорили др Жанета Ђукић Перишић и аутори.

Двојица публициста и истраживача архивске грађе, Ратко Пековић и Слободан Кљакић, истраживали су друштвено ангажовање српског нобеловца Иве Андрића, у периоду од 1944. до 1954. године.

Стручни саветник Анрићеве задужбине др Жанета Ђукић Перишић истакла је да је ово драгоцени допринос постојећој литератури о нашем великану, јер осветљава период његовог живота који је најмање познат а који су биографи само узгред помињали или сасвим заобилазили.

Кљакић је објаснио да је с Пековићем разговарао, пре почетка обележавања јубилеја (2011. и 2012) у вези са Андрићем, о потреби да нађу потврде за хипотезу да се овај великан наше културе није ангажовао да би се „додворио“ новој власти. Он је испричао да је у есеју о Андрићу који је написао Владимир Дедијер нашао назнаке и трагове о искреној посвећености новом друштву. Аутори су се договорили да ће прикупити сву постојећу грађу о његовом друштвеном раду – говоре, предавања, чланке, путописе, репортаже. Они су утврдили да је Андрић због дубоког осећања патриотизма током те бурне декаде обављао импресивно много функција – председник Савеза књижевника ФНРЈ, народни посланик, потпредседник Друштва за културну сарадњу ФНРЈ–ШСР, члан управног одбора Друштва за културну сарадњу ФНРЈ – Француска, Савезне комисије за упис народног зајма, Комитета интелектуалаца за одбрану мира, Одбора за иностране послове, уметничког савета за кинематографију, Националне комисије ФНРЈ за УНЕСКО.

У периоду који је био најплоднији у његовом књижевном раду, Андрић је, како је истакао Пековић, показао да је дубоко одан идеји југословенства и уверен да му је обавеза, као писцу и интелектуалцу великог угледа, да преузме и улогу просветитеља, па је писао о образовању, библиотекама и школској настави, о Вуку и његовој језичкој реформи, о Његошу... Пековић је навео да су аутори, трагајући по свим архивима, нашли велики број до сада необјављених докумената, који чине једну трећину штампаног материјала у књизи, међу њима је и документ о Андрићевом пријему у КПЈ.

Последње поглавље у књизи посвећено је сведочанствима других о Андрићу и томе како су они видели његов друштевнополитички рад током прве послератне деценије.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/-LYFvlGxiLY

среда, 26. септембар 2012.

Представљена књига 1941. ГОДИНА КОЈА СЕ ВРАЋА

26. Септембар 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине, у уторак 25. септембра, у присусту великог броја посетилаца, представљена је књига 1941. Година која се враћа Славка Голдштајна у издању Синопсиса и Гласника.

О књизи су говорили: Латинка Перовић, Теофил Панчић и аутор.

У књизи интригантног наслова познати хрватски издавач и публициста Славко Голдштајн, исписујући личну и породичну биографију, нуди прилично обимну студију једног поднебља и једног времена које, као што сам наслов казује, није престало да траје, упркос бројним покушајима да се докаже супротно.

 
Говорећи о књизи, Латинка Перовић је ставила акценат на личност аутора, истичући да је дело плод симбиозе личног и општег, које је у књизи Славка Голдштајна неразлучиво. Као ретко који аутор, Голдштајн је по мишљењу Латинке Перовић успео да личну породичну несрећу сагледа и пројектује на заједничке хуманистичке принципе, без острашћености и идеолошког екстремизма. Речи Славковог оца да је „боље подносити неправду него је чинити“, упућене тринаестогодишњем сину из усташког логора у коме је страдао, јесу речи дубоког хуманизма и етике, које одликују систем вредности Голдштајновог делања и писања.

Теофил Панчић је закључио да, иако постоји много књига које се баве овом темом, ретке су оне које попут ове рационално и критички повезују прошлост и садашњост.
„Књига Славка Голдштајна је изузетно мемоарско дело које одликује, поред литерарних вредности језика и стила, објективно сагледавање историјских чињеница и рационално промишљање природе и праксе једног злочиначког покрета и режима“, истакао је он.
Ова књига је сведочанство о догађајима током Другог светског рата, а аутор фактографски и литерарно покушава да одговори на питање шта се догодило 1941. године. У Хрватској је добила три годишње награде за публицистику – награду „Киклоп“ Сајма књига у Пули, Награду Јутарњег листа и Награду града Загреба.
Славко Голдштајн је објавио више од 600 новинских, публицистичких и есејистичких радова, писао је сценарије за игране и документарне филмове. Уредио је и као аутор објавио бројна капитална дела хрватске и светске књижевности, затим из области историографије, лексикографије, опште културе и политике.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/Cdq_JRRLxnY 

Одржан четврти Европски правни и политички форум

26. Септембар 2012.

У Малој сали Народне скупштине Републике Србије, у уторак 25. септембра, организован је четврти Европски правни и политички форум с темом „Како Србија може уклонити недостатке законодавног система?“ на ком је представљена Студија о унапређењу законодавног процеса у Републици Србији.

На Форуму су учествовали бројни представници правосуђа, цивилног друштва и дипломатског кора. Сви учесници су се сложили да је транспарентност у процесу доношења закона, праћена јавним дебатама и дискусијама, један од најважнијих услова за каснију примену закона у пракси.

Сања Јовичић, извршна директорка службених издања у Гласнику, истакла је два принципа која су веома фреквентна у Студији – принципе транспарентности и правне сигурности. Она је нагласила да Гласник, као један од учесника у законодавном процесу, улаже значајну енергију и средства да допринесе остварењу ових принципа, кроз неколико пројеката и иницијатива.

„Увели смо информациони систем за пријем, обраду и објављивање прописа и других аката, а последња тачка система јесте јавни Портал службених гласила РС и база прописа, који је држава препознала као добар основ за успостављање нашег правно-информационог система; реализујемо пројекат дигитализације српских службених новина од 1813. до 2013; организовали смо конференцију ’До транспарентног и модерног законодавног система’, на којој су учествовали бројни домаћи и страни експерти, а у сарадњи са ГИЗ-ом издајемо часопис Изазови европских интеграција, чија су два броја била посвећена управо закононодавном систему“, навела је она.

Председник Народне скупштине РС Небојша Стефановић рекао је да је реформа законодавства један од приоритета власти у Србији, јер је циљ да се наши закони хармонизују с европским. Отварајући скуп, нагласио је да ће јавна расправа током процеса израде закона постати његов обавезан део.

„Потребно је много труда и рада да би Скупштина задобила поверење јавности и да бисмо уверили читав свет да је владавина права нешто чему је Србија посвећена“, истакао је Стефановић.

Нови амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм оценио је да закони који се усвајају у Србији морају да буду компатибилни са законима ЕУ, али и да не смеју да буду у колизији с постојећим законима. „Добри закони су неопходни за приближавање земље ЕУ, али и за одржив економски развој Србије, јер недостаци у законима најлакше отерају инвеститоре из једне земље.“

Вилхем је навео да је немачка влада од 2007. преко своје агенције за техничку сарадњу (ГИЗ) уложила 13,5 милиона евра у пројекте реформе законодавства у Србији.

Заменик шефа делегација ЕУ у Београду Адриано Мартинс истакао је да ЕУ поздравља кораке које је Србија направила у реформи законодавства, али да Брисел сматра да још много тога треба да се уради да би земља наставила у истом смеру.

„Од пресудног је значаја примена закона, јер усвајање закона нема сврху уколико не постоје тела која би пратила њихову имплементацију“, рекао је Мартинс и додао да власти унапред треба да планирају ресурсе за њихово спровођење, као и каснију контролу и анализу ефеката.
Према његовим речима, брзина усвајања закона не сме да буде науштрб њиховог квалитета и зато је потребно спровести консултације с актерима у земљи, али и са ЕУ. Мартинс је нагласио да је, осим ресурса, за примену закона и прописа неопходна политичка воља како би се спровеле, понекад, болне мере.

Холандски амбасадор Лорен Луис Стоквис рекао је да Србија има важан задатак да интегрише на стотине хиљада закона и још више подзаконских аката у приближавању ЕУ.
Вођа ГИЗ-овог Пројекта за унапређење законодавног процеса у Србији Мајк Фалке истакао је да је један од неопходних услова за приближавање Србије ЕУ усклађивање законодавства с правним тековинама и свим општим правилима и законима ЕУ.

„То је за Србију велики изазов јер је потребно велики број правила и закона имплементирати у кратком року и због тога је неопходно да систем поседује механизме, како би могао да се суочи са законодавним ’цунамијем’“, навео је Фалке.

Он је појаснио да Студија садржи 13 конкретних препорука за унапређење законодавства у Србији, истичући неопходност одржавања јавне расправе у поступку усвајања прописа, у веома раној фази израде закона, у коју треба да се укључе не само представници Владе и парламента већ и друштво, невладине организације и приватни сектор. Овај систем већ постоји у Србији, али га је потребно унапредити.

 
У Студији је истакнуто да је Србији неопходно да унапреди процес хармонизације права с прописима ЕУ, нарочито планирање законодавне активности у складу с приоритетима европске агенде. Наведено је, између осталог, да закони не би требало да ступају на снагу пре доношења подзаконских аката, који су неопходни за њихово спровођење.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/Cxk2x9XcH5Y

петак, 21. септембар 2012.

У Кући краља Петра представљена књига ЦИВИЛИЗАЦИЈА И ЖЕНА

21. Септембар 2012.

Књига Цивилизација и жена – Мушка жена уметнице и рок певачице Александре Слађане Милошевић представљена је у четвртак 20. септембра у Кући краља Петра у Београду.

О књизи су говорили: Петар Арбутина, Наталија Мићуновић, проф. др Жарко Требјешанин и ауторка.

Слађана Милошевић је уз промоцију прве књиге прославила 35 година уметничког и креативног рада. Књига је енциклопедијско дело написано у два тома, на 1.726 страница. Подручје рада, истраживања и личног интересовања ауторке биле су области психологије, митологије, религије, историје, филозофије, социологије, уметности, антропологије, етнологије и њима сродних дисциплина.

Цивилизација и жена хронолошки прати судбину жене кроз историју дугу неколико хиљада година, од древних цивилизација Месопотамије, Египта, Индије, Јудеје, Грчке, Рима, преко Византије, средњег и новог века, све до модерног и постмодерног доба. Друштвена улога, лични домети жене, психолошки и стваралачки напредак, достигнућа у многим областима, као и природа жене, разоткривају се кроз митове, религију, уметност, филозофију, науку.

„Једанаест година сам радила на овој књизи, а она прати однос према женском принципу, од настанка митолошке и религијске свести до појаве психолошки и социјално интегрисане жене новог времена“, рекла је Слађана Милошевић.

Ауторка сагледава и износи сведочанства о учешћу жена, не само у цивилизацијским периодима већ и транскултурално, пратећи утицај жене на развој људских заједница различитих структура и порекла. Водећи нас кроз историјска раздобља, у намери да ревидира историјски и онтолошки допринос жене, ауторка наводи значајна дела жена и њихове појединачне биографије.

Теза коју књига прати јесте неправда према историјски обесправљеној жени, а ауторка напомиње да је наша садашњост повезана с прошлошћу, а сва наша сазнања део су целокупног знања људске врсте, док стотине жена са страница ове књиге чине део њеног и свих наших живота.

„Историја човечанства се сажима у свакој јединки, а историја жена се сажима у свакој жени. Мушку жену сам писала да бих разумела и пропутовала тај архетипални, заједнички унутрашњи свет“, каже ауторка, нудећи аналитичко тумачење мушко-женских односа и родног сукоба који, како сматра, цивилизацију држи у замци неспоразума и деструкције, имобилишући човекове потенцијале.

Циљ ове књиге јесте да помогне афирмацији жене и побољша односе међу половима. За то је, према речима ауторке, потребно редефинисати родне улоге и променити уређење будућег друштва.

YouTube: http://youtu.be/DQORRYANOi4

Представљена књига СТВАРНОСНЕ ИГРЕ

21. Септембар 2012.

У Клубу – књижари – галерију Гласник, у четвртак 20. септембра, представљена је књига Стварносне игре Снежане Брајовић.

О књизи су говорили: Милета Аћимовић Ивков, Гојко Тешић и ауторка.

Ауторка је највише пажње посветила Јосићевим темама – породица, традиција, писана реч и кружење историјског времена, као и његовој особитој наративној стратегији која се постепено уобличава да би достигла врхунац у двострукој симплоки Приступа у починак.

Она сматра да је Јосићев опус веома значајан за књижевнотеоријски оријентисаног аналитичара коме је циљ да, колико је могуће, истражи стратегију модерне уметничке прозе.
„Као што сам поводом четрдесетогодишњице његовог књижевног рада написала, Мирослав Јосић Вишњић је један од најзначајнијих живих српских писаца, а данас, када се назиру координате трајања Јосићевог опуса, успостављање ширег друштвено-културног контекста потребно је и због будућих испитивања историјских кретања српске прозе у другој половини XX века, у којима сведоци и учесници тих кретања неће моћи да учествују“, истакла је ауторка.
Она у више текстова инсистира на томе да читалац треба да познаје историјске податке које официјелна историографија не бележи.

„И у тим текстовима мене је ова тема занимала превасходно са становишта књижевне теорије – истраживала сам парадоксалне начине на које су код Јосића традиционални вредносни системи и књижевни поступци комбиновани са савременим и експерименталним, односно колико је Јосић традиционалан и истовремено модеран писац“, објаснила је ауторка.

Брајовићева је додала да је ипак основни разлог њеног континуираног интересовања за Јосићеву прозу тај што је он „један од најзначајнијих живих српских писаца који су, у време општег расула и пропадања вредности, тврдоглаво плаћали високу цену за свој интелектуални и морални интегритет“.

YouTube: http://youtu.be/Q5lZEGJJm0M

среда, 19. септембар 2012.

Представљена књига МЕМОАРИ, АМНЕЗИЈЕ

19. Септембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 18. септембра, представљена је књига Мемоари, амнезије Владана Матијевића.

О књизи су говорили: проф. др Адријана Марчетић, Јовица Аћин и аутор.

Након седам књига прозе и две књиге поезије, Матијевић  је објавио збирку есеја Мемоари, амнезије у којој, по сопственим речима, своди  рачуне. Збирка је настала у периоду од 17. септембра 2001. до 21. августа 2011, када је написао своје најпознатије романе и побрао најзначајније књижевне награде. Књига је мали бедекер његовог досадашњег књижевног путовања, али и разоткривање света пишчеве интиме.

Сам аутор каже: „Ова књига је толико лична да се може сматрати својеврсним мемоарима. У њој не описујем догађаје у одређеним тренуцима и добима, али описујем трагове, описујем ожиљке који су остали након догађаја, углавном оне који су оставили траг на моје књижевно стваралаштво – ожиљци су увек ту да подсете, да опомену да се једном нешто догодило, да је једном нешто изречено.“

Аутор из личног угла сагледава и нека озбиљна друштвена питања као што су децентрализација културе, политички ексцес уметника, култ губитника, смисленост постојања институција културе које су годинама затворене. Духовит и болно искрен у својим исказима, попут својих књижевних јунака, Матијевић и у овој књизи нуди изврсно штиво. С мало речи открива мноштво идеја, а ово дело, иако жанровски другачије, стилски је подједнако занимљиво као и претходне књиге.

Из пера модерног српског писца књига есеја, беседа, записа, аутопоетичких текстова, огледа и импресија, разврстаних у четири скупине: О жалу девица за Минотауром, Споменик и крава, Билборди поред магистрале и Кумова слама. Теме ове књиге јесу литература и улога писца у савременом свету.

Матијевић је рођен у Чачку, где и данас живи и ради. До сада је објавио две збирке песама, пет романа, књигу прича и књигу драма. За роман Писац издалека добио је Нинову награду, 2003.  године, а за роман Врло мало светлости добио је, 2010, награде „Меша Селимовић“, „Борисав Станковић“ и „Исидора Секулић“.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/0JUnc3pPWYw 

Представљена фото-монографија и отворена изложба фотографија ЛИЦА

18. Септембар 2012.

У Галерији Радио-телевизије Србије, у понедељак 17. септембра, отворена је изложба фотографија и представљена фото-монографија Лица Бранка Белића у издању Гласника.

Изложба „Лица, портрети савременика“ дело је Бранка Белића, фото-репортера, а током последње деценије и уредника фотографије у НИН-у.

Обимна тројезична (српско-енглеско-француска) фото-монографија, на више од 700 страна, обједињује 465 Белићевих фотографија на којима су портрети значајних личности из културног и политичког миљеа. Током четири деценије бављења фотографијом, Белић је овековечио многа позната лица нашег културног живота. Његов приступ фотографији је посвећен, искрен, минималистички и, напослетку, мајсторски, а његов савезник је природно светло које му помаже да успостави беспрекорну интеракцију с моделом.

„Имао сам срећу да сам радио у недељнику у коме је интервјуе правио мој пријатељ Стеван Станић, који је знао да омекша сваког саговорника – ја сам посматрао из прикрајка и није ми био проблем да ухватим сваки израз лица“, каже Белић.

На Белићевим фотографијама доминирају израз, лични печат, знак, игра светлости и таме, црно-белог, контрасти су често оштри пошто светлост издваја лица, а атмосфера је понекад пригушена.

„Мислим да је врло ретка појава да човек током свог професионалног рада уздигне сопствено дело на ниво уметности, што је учинио Бранко Белић“, истaкao je уметник фотографије Мирко Ловрић.

Током септембра у холу РТС-а налазиће се црно-бели фотографски записи о људском лицу Бранка Белића.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/jT-I9aeLwSo 

ЛИЦА ЛИЦА Бранко Белић

уторак, 11. септембар 2012.

Представљено пет књига Зорана Николића

11. Септембар 2012.

У понедељак, 10. септембра, у лагуму испод Косанчићевог венца чији је један део претворен у винарију с дрвеним клупама и столовима, представљено је пет књига о Београду новинара и писца Зорана Николића.

Николић и његов колега др Видоје Голубовић издали су пре десет година књигу Београд испод Београда, која је недавно доживела девето издање, а ово дело је већ заузело значајно место код домаћих и иностраних читалаца.

Како је на промоцији рекао Дејан Веселинов из Туристичке организације Београда, књига Београд испод Београда добила је печат Светске туристичке организације, а ускоро ће бити објављена и на енглеском језику.

На почетку промоције, Николић и Веселинов провели су посетиоце кроз лагуме и тако им представили стари Београд о коме ова књига говори.

Николић је истакао да је на месту на које је довео посетиоце, у време кнеза Милоша, сваки министар желео да има кућу, а да се у овим лагумима чувала роба која је долазила с пристаништа.

Петар Арбутина је рекао да су све књиге необичне и да су многи заборавили прошлост, иако је она носилац будућности. Према његовим речима, Голубовић и Николић су открили један пут којим су знани и незнани неимари пролазили, а о којима ми не знамо ништа – ни о њима, ни о њиховој души.

„Они су успели да дух и душу града реконструишу“, истакао је Арбутина, додајући да све књиге говоре о једној тајни и да постоји саговорник који ће о тој тајни говорити.

Пето издање књиге Масонски симболи у Београду, које прати рад и обележја слободних зидара на подручју српског главног града, истражује занимљиве детаље и необичности настанка њихових здања у нашој престоници.

Тајне Новог Београда и Тајне Новог Београда 2 – Ново доба Николић је написао с новинарем Мирком Радоњићем. Ова два дела о настанку града преко реке обогаћена су фотографијама.
Николићев први роман Град тајни објављен је прошле године, а излазак петог издања очекује се наредних дана.

Током промоције, Николић је присутнима показивао фотографије старог Београда и говорио им о томе како је некада изгледао Ташмајдан, ко је све сахрањен тамо, како је изгледала Црква Светог Марка, када је настао такозвани железнички мост, преко ког данас пролазе трамваји.

Више на порталу Клуба читалаца ГЛАСНИК: www.klubglasnik.com

БЕОГРАД ИСПОД БЕОГРАДА БЕОГРАД ИСПОД БЕОГРАДА Зоран Љ. Николић и Видоје Д. Голубовић

ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА Зоран Љ. Николић


MАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ MАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ Зоран Љ. Николић

петак, 7. септембар 2012.

Гласник угостио продавце часописа Лицеулице

07. Септембар 2012.

Гости Гласника, у петак 7. септембра, у пословној згради у Улици Јована Ристића, били су продавци часописa Лицеулице из Удружење за помоћ МНРО Звездара.

Они су том приликом продавали магазин по цени од 100,00 динара, од чега је 50% прикупљених средстава директно као приход прослеђено продавцима, који су истовремено могли и да се упознају с радом Гласника и његовим запосленима.

Лицеулице је магазин који излази једном месечно, а продају га најсиромашнији и најугроженији припадници маргинализованих група. Половина остварених прихода од продаје остаје продавцима, док се преостала средства користе за развој пројекта, финансирање часописа, додатни рад на интеграцији продавца и друге инклузивне програме под истим именом.

Као друштвено одговорно предузеће, у сарадњи са овим часописом, Гласник је већ организовао продају и дружење у својим пословним просторијама. Задовољни пријемом, продавци часопица су нас посетили поново.

Представљено дело ЦИВИЛИЗАЦИЈА И ЖЕНА Слађане Милошевић

07. Септембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 6. септембра, представљена је књига Цивилизација и жена – Мушка жена познате музичарке и уметнице Александре Слађане Милошевић.

О књизи су говорили: Петар Арбутинa, проф. др Жарко Требјешанин и ауторка.

У капиталном делу ауторка истражује различите области – од психологије, митологије, религије, историје, филозофије, социологије до уметности, антропологије, етнологије и њима сродних дисциплина – и хронолошки прати судбину жене кроз историју од древних цивилизација, преко средњег и новог века до модерног и постмодерног доба.

Ауторка прати друштвену улогу и домете жене и износи сведочанства о учешћу и утицају жена на цивилизацију.

Арбутина је истакао да је књига Слађане Милошевић јединствено дело о томе шта су жене дале цивилизацији и одговор на питање да ли би ова цивилизација била таква да у њено стварање није био укључен женски дух.

Цивилизација и жена је прича о женској страни цивилизације, а ова књига је мерило нашег незнања и баца ново светло на историју цивилизације“, рекао је Арбутина.

Требјешанин је оценио да је реч о озбиљној ауторки и озбиљној књизи, у којој је с пажњом ишчитао делове посвећене психологији. Он је указао на холистички приступ Слађане Милошевић историји цивилизације и улози жене у њој. Према његовом мишљењу, суштина књиге је да је Мушка жена нови изданак праисконског архетипа Велике мајке.

„Основна тема, смела и креативна, јесте да се у савременом добу из дубина колективног несвесног појављује нова архетипска представа жене – Мушка жена“, рекао је он и упозорио да није реч о мушкарачи или мушкобањастој жени већ о нежној, интуитивној, осећајној жени која у себи обједињује најбоље квалитете жене и мушкарца. „То је женствена, мудра, осетљива, самосвесна, зрела жена која је можда најприближнија Јунговој идеји андрогена.“

Слађана Милошевић је рекла да је књига њено животно дело на коме је радила скоро 12 година.

Захваљујући оцу и мајци, она је нагласила да је, осим генетског кода, од њих наследила истинољубивост, правдољубље и љубав према човеку и да ова књига нема за циљ да омаловажава мушкарце или распире мржњу, већ да побољша односе међу половима и представи жену која је кроз историју често била скрајнута са стране.

„Теза коју књига прати јесте неправда према историјски обесправљеној жени. Сва наша садашњост у вези је с прошлошћу, а сва наша сазнања део су целокупног знања људске врсте – стотине жена са страница ове књиге чине део мог и свих наших живота“, истакла је ауторка, додајући да се историја човечанства сажима у свакој јединки, док се историја жена сажима у свакој жени.

Мушку жену сам писала да бих разумела и пропутовала тај архетипски, заједнички унутрашњи свет“, навела је ауторка.

Ова двотомна енциклопедија од 1.732 стране прави је капитални подухват на коме је ауторка сама радила прикупљајући, проучавајући и систематизујући у смислену структуру хиљаде страница текстова. Ликовно решење књиге такође је њено. Симбол који се појављује на насловној страни обе књиге отелотворује идеју књиге, а то је да је је истина само једна и да она није ни мушка ни женска.

Ауторка је нагласила да је њена књига подстрек женама да задрже биолошку спретност, а то је брига о заједници и човечанству у борби за власт која је и даље актуелна.

„Ова књига не руши мушку снагу – ја веома поштујем мушкарце и нисам за обртање улоге полова, већ за компромисе и заједнички живот“, закључила је ауторка додајући да сматра да ће с развојем информационог друштва доћи и до развоја андрогене културе у којој ће човек бити обједињено и духовно биће и у којој физичке карактеристике неће играти водећу улогу, односно да ће постати Мушка жена.

YouTube: http://youtu.be/KuHScb99ayM

понедељак, 3. септембар 2012.

Представљена књига НЕПОЗНАТИ ДОСТОЈЕВСКИ

31. Август 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак 30. августа представљена књига Непознати Достојевски Бориса Вадимовича Соколова у издању Гласника и Јасена.
О књизи су говорили Петар Арбутина, извршни директор редакције књига и часописа у Гласнику и Војо Станишић, директор издавачке куће Јасен.

Реч је о књизи историчара, публицисте, књижевног критичара Бориса Соколова, према којој је рађена код нас популарна серија „Достојевски“. Соколов у књизи открива тајне, скривене љубави и мистериозне детаље живота писца романа Злочин и казна и Браћа Карамазови.

Књига Непознати Достојевски је делом биографија, делом историографија, као и културолошко-социолошка анализа друштва и времена у коме је живео велики писац. Соколов је књигу засновао на писмима и Достојевског, као и писмима, дневницима и сећања његових жена, љубавница, пријатеља, савременика и читаоцима пружа интересантан увид у његове две велике страсти – жене и коцку, у тешкоће са којима се писац сусретао током свог бурног живота, болести, смрти блиских људи и колико је то утицало на стварање ликова у његовим романима.

Арбутина је оценио да Соколов не тежи да допише Достојевског и не пати од тезе „овако бих ја написао само када бих умео“, већ „уланчава чињенице о Достојевском у релативно непознату слику о писцу“.

Он је указао на то да се буран живот Достојевског може поделити на три фазе којима су господариле три жене и које су битно одредиле његово дело, иако индиректно – Марија Дмитријевна, Аполинарија Суслова и Ана Сниткина.

„Ова књига отвара нови аспект читања Достојевског“, сматра Арбутина.

YouTube:  http://youtu.be/TFfOAQYYhBg

НЕПОЗНАТИ ДОСТОЈЕВСКИ + кобни сусрет
саиздаваштво са Јасеном
прво издање, 2012
13 х 20 цм
228 стр.
броширан повез
ћирилица
ISBN: 978-86-519-1394-8
Цена на сајту:
300,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
225,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
само на www.klubglasnik.com
Аутор књиге у којој се откривају тајне великог писца, скривене љубави и мистериозни детаљи живота Фјодора Михаиловича Достојевског и према којој је снимана серија о једном од највећих светских писаца, је Борис Вадимович Соколов – историчар, публициста, историчар књижевности, књижевни критичар, доктор филолошких наука. Написао је више од петсто радова из историје и филологије, који су објављени на свим светским језицима и преко тридесет књига из историје и историје књижевности.

У књизи Непознати Достојевски аутор на интересантан и отворен начин говори о многим појединостима из живота великог писца о којима се из много разлога досад мало или уопште није говорило, а које су веома важне за разумевање његових великих дела и његове животне судбине уопште.

На темељу писама и дневника самог писца, писама, дневника и сећања његових жена и љубавница и његових пријатеља и савременика, Соколов, детаљније него многи пре њега, описује две велике страсти Достојевског: љубав према женама и према коцки. Али није само реч о томе; сазнајемо много тога о тешкоћама и мукама кроз које је писац пролазио док је стварао своја генијална дела, о материјалној оскудици, о његовој болести, болести и смрти њему блиских људи. И наравно, можемо да наслутимо у којој мери је све то утицало на стварање оних ликова у његовим романима по којима га памтимо и због којих га читамо.

„Достојевски се гнушао европског рационализма; веровао је да се људска осећања не могу изразити помоћу било каквих аритметичких формула, али ни помоћу романтичарских и сентименталистичких шема. Он је то радио тако што је продирао у дубину људске психе и живот својих јунака преиспитивао кроз хришћанско учење. Аполинарија Суслова, пишчева велика љубав је, вероватно ни сама то не желећи, допринела учвршћивању његовог скептицизма према било каквим рационалистичким шемама. А супротстављање агностицизму Суслове још више је учврстило Достојевског у православној вери“, пише на првим страницама своје књиге Соколов уводећи нас у необичан свет својих јунака који се роје око Достојевског и чије судбине, иако у другом плану, чине подједнако узбудљив слој књиге. То је једним делом биографија, другим историографија, а на појединим страницама и културолошко-социолошка анализа друштва и времена у коме је живео велики писац.