28. Септембар 2012.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак 27. септембра представљена је књига Ангажовани Андрић Ратка Пековића и Слободана Кљакића.
О књизи су говорили др Жанета Ђукић Перишић и аутори.
Двојица публициста и истраживача архивске грађе, Ратко Пековић и Слободан Кљакић, истраживали су друштвено ангажовање српског нобеловца Иве Андрића, у периоду од 1944. до 1954. године.
Стручни саветник Анрићеве задужбине др Жанета Ђукић Перишић истакла је да је ово драгоцени допринос постојећој литератури о нашем великану, јер осветљава период његовог живота који је најмање познат а који су биографи само узгред помињали или сасвим заобилазили.
Кљакић је објаснио да је с Пековићем разговарао, пре почетка обележавања јубилеја (2011. и 2012) у вези са Андрићем, о потреби да нађу потврде за хипотезу да се овај великан наше културе није ангажовао да би се „додворио“ новој власти. Он је испричао да је у есеју о Андрићу који је написао Владимир Дедијер нашао назнаке и трагове о искреној посвећености новом друштву. Аутори су се договорили да ће прикупити сву постојећу грађу о његовом друштвеном раду – говоре, предавања, чланке, путописе, репортаже. Они су утврдили да је Андрић због дубоког осећања патриотизма током те бурне декаде обављао импресивно много функција – председник Савеза књижевника ФНРЈ, народни посланик, потпредседник Друштва за културну сарадњу ФНРЈ–ШСР, члан управног одбора Друштва за културну сарадњу ФНРЈ – Француска, Савезне комисије за упис народног зајма, Комитета интелектуалаца за одбрану мира, Одбора за иностране послове, уметничког савета за кинематографију, Националне комисије ФНРЈ за УНЕСКО.
У периоду који је био најплоднији у његовом књижевном раду, Андрић је, како је истакао Пековић, показао да је дубоко одан идеји југословенства и уверен да му је обавеза, као писцу и интелектуалцу великог угледа, да преузме и улогу просветитеља, па је писао о образовању, библиотекама и школској настави, о Вуку и његовој језичкој реформи, о Његошу... Пековић је навео да су аутори, трагајући по свим архивима, нашли велики број до сада необјављених докумената, који чине једну трећину штампаног материјала у књизи, међу њима је и документ о Андрићевом пријему у КПЈ.
Последње поглавље у књизи посвећено је сведочанствима других о Андрићу и томе како су они видели његов друштевнополитички рад током прве послератне деценије.
Нема коментара:
Постави коментар