Претражи овај блог

среда, 21. новембар 2012.

Коларац доделио Гласнику плакету захвалности

21. Новембар 2012.

У уторак, 20. новембра у Музичкој галерији Коларчеве задужбине, додељена су признања сарадницима и пословним партнерима ове установе културе, а међу добитницима плакета захвалности за изванредне заслуге у програмској делатности, нашао се и Гласник.

Плакету је у име Гласника примио Петар Младеновић директор Гласникове Штампарије.
Ове године се, иначе, навршава 134 године постојања Задужбине Илије М. Коларца. Садашња зграда Коларчеве задужбине је отворена давне 1932. и данас представља једну од најстаријих културних установа и има трајну вредност у нашем друштву

Представљена књига ГЕОПОЛИТИКА СРБИЈЕ

21. Новембар 2012.

У Кафе – књижари – галерији Гласник је у уторак, 20. новембра представљена књига Геополитика Србије др Душана Пророковића.

О књизи су говорили: професор Криминалистичко-полицијске академије Саша Мијалковић, уредник Вечерњих новости др Слободан Рељић, некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић и аутор.

Мијалковић, који је уз др Душка Лопандића и др Драгана Петровића био рецензент књиге, констатовао је да је осим квантитета (800 страна) и енциклопедијског квалитета, одликује нови приступ теми, али и ексклузивитет, јер садржи, до сада најсвеобухватнију, анализу геополитичке историје Србије, српског етничког и историјског простора, а делом се односи и на остала подручја Балкана.

Он је истакао да је веома смело писати о геополитичким проблемима, јер геополитика није прецизно издиференцирана као наука пошто је синтеза географије, политикологије, стратегије, економије, науке о религији, етнологији, идеологији и социологији. Мијалковић је приметио да се уобичајено наводи како Балкан производи превише историје.

„Географски положај је предодредио да простор који насељава српско становништво има велики геополитички значај, где се укрштају супротстављени геополитички интереси великих сила, различити религијски утицаји и цивилизације и преко којег пролазе важни саобраћајни коридори и цевоводи“, наставио је Мијалковић.

Говорећи о садржају студије он је истакао да се преко анализе политичких, цивилизацијских, популационих, економских и безбедносних фактора; четири геополитичке концепције – атлантизма, евроазијства, (средњеевропског) континентализма и неоосманизма и сложеног балканског међудржавног и међуетничког оквира, описује положај Србије, али се и предлаже низ мера које треба предузети у циљу његовог поправљања у будућности. Он сматра да је Пророковић написао књигу коју одликује објективност, има значајне научно-истраживачке референце, и може да се узме за модел како да се у будуће истражују и обрађују геополитичке теме у вези са Србијом.

Рељић је признао да је, као и већина Срба, геостратег-аматер и да га је акрибија аутора имперсионирала, као и његова способност да на разумљив, занимљив и лако читљив начин пише о компликованим и мало познатим факторима на којима се гради геополитичка слика једне земље.

У Француском институту представљен РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ФРАНЦУСКУ

21. Новембар 2012.

У Француском институту је у уторак, 20. новембра представљена књига Речник заљубљеника у Француску Денија Тилинака, у преводу Ане А. Јовановић.

О књизи су говорили Сања Домазет, Иван Миленковић, Милица Винавер, Ана А. Јовановић и студенти Катедре за француски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.

Дени Тилинак, писац и новинар, прави је заљубљеник у своју земљу. Описује је из различитих углова. Француска је сагледана критички и проницљиво на свим равнима – историјској, књижевној, географској, спортској. Што је више упознајемо, то више волимо ову земљу чији језик и култура опстају кроз векове. Понекад је то носталгична Француска (спачек, железничке станице, мај 1968), понекад хедонистичка (шампањац, шанк, гастрономија, вина), величанствена (Бонапарта, Плејада, Светско фудбалско првенство 1998) или витешка (D’Artanjan, french flair у рагбију).

Француски орден уметности и књижевности за Гласникову ауторку

20. Новембар 2012.

Неда Валчић-Лазовић, књижевни преводилац и новинарка, чија је књига Све што (не) кажем погрешно је објављена у издању Гласника, награђена је у понедељак, 19. новембра престижним признањем – Француским орденом уметности и књижевности, које јој је у име Министарства културе и комуникација те земље уручио амбасадор Француске у Србији – Франсоа-Гзавије Денио.

Осим Неде Валчић-Лазовић, исто признање је додељено и глумици Мирјани Карановић и редитељу Горану Марковићу.

У књизи Све што (не) кажем погрешно ауторка је изабрала 15 својиx интервјуа са значајним личностима, а из ТВ серијала „Савремени светски писци“. Реч је о разговорима са светским и домаћим писцима, филозофима и редитељима, односно скупу мисли и идеја људи који су кроз живот, углавном, ишли сунчаном страном улице.


понедељак, 19. нов 2012, извор: РТС
Француске медаље за српске ствараоце

Амбасадор Француске у Србији Франсоа-Гзавије Денио уручио Орден уметности и књижевности, уредници у редакцији за културу РТС-а Неди Валчић-Лазовић, глумици Мирјани Карановић и редитељу и писцу Горану Марковићу.

Карановићева и Валчић-Лазовић су добиле орден у рангу витеза, а Марковићу додељен је орден у рангу официра, наводи се у саопштењу Амбасаде Француске.

Орден уметности и књижевности установљен је 1957. године и део је Ордена за заслуге од 1963. године, али се додељује за заслуге у посебним областима - уметности, књизевности, културног наслеђа... Додељује се у три ранга - витез, официр и командор.

Карановић је позоришна, филмска, ТВ глумица, педагог. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. У позоришту је остварила велики број улога - Југословенско драмско позориште, Звездара театар, Београдско драмско позориште, Битеф театар...

На филму је дебитовала 1980. насловном улогом у филму Срђана Карановића "Петријин венац" (Златна арена, 1980; Гранд при - Ћеле кула, Ниш...).

Године 2008. добила је награду „Освајање слободе" која се додељује жени која се својим деловањем залаже за афирмацију принципа људских права, правне државе, демократије и толеранције у друштву.

Марковић је рођен 1946. године у Београду, а студирао је филмску режију у Прагу, на филмској академији ФАМУ. Снимио је око 50 филмова - „Национална класа", „Мајстори, мајстори", „Вариола вера", а режирао је и многобројне представе - "Пандорина кутија", "Парови", "Вила Сашино", "Делиријум тременс", "Фалсификатор"...

Валчић-Лазовић рођена је 1959. године у Београду где је завршила основну школу и гимназију. Део студија завршила је у швајцарском граду Нојшателу, а дипломирала 1983. на Филолошком факултету у Београду, одсек за француски језик и књижевност. Поред тога, студирала је и новинарство на Факултету политичких наука.

Од 1985. године (са прекидима од 1991-1993. и 1999-2001) радила је у Радио Телевизији Србије, где је обављала новинарске и уредничке послове у готово свим програмима.

Данас је уредник рубрике у Редакцији за културу и уметност РТС где, поред широког спектра емисија, уређује и води своју ауторску серију "Савремени светски писци", у којој је интервјуисала више од 60 светски значајних аутора, као што су Марио Варгас Љоса, Орхан Памук и Пол Остер.

Припремила Сандра Перовић

петак, 16. новембар 2012.

Представљена књига УВОД У ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЕНТЕРИЈЕРА

16. Новембар 2012.

У Кафе – књижари – галерији Гласник у четвртак, 15. новембра, представљена је књига Увод у пројектовање ентеријера Неде Питулић и Бојане Берић.

О књизи су говорили: уредник Петар Арбутина, дипл. инж. архитектуре Љубивоје Митровић и Бојана Берић.

Арбутина је истакао да је реч о делу које говори о архитектонском пројектовању унутрашњости.

„Ова књига је резултат дубоке професионалне потребе ауторки да оно што јесте њихова примарна професионална вокација представе и на овај начин, па је она, као таква, пре свега плод њиховог професионалног искуства.“

Митровић је нагласио да књига има форму уџбеника и да садржи све потребне елементе које неко ко се спрема да се бави пројектовањем ентеријера треба да има у глави.

„Кад желите да некога научите да чита и пише, ви му купите буквар, а ако желите да неког припремите за бављење ентеријером – купите му ову књигу“, истакао је он.

Бојана Берић је констатовала да пројектанти имају потребу да мобилишу обимну литературу како би уопште започели процес пројектовања и дизајнирања.

„Схватили смо да је за почетнике проблем ако немају смернице куда да иду. Ова књига је јединствена јер садржи све области које ентеријер представља и стога је одличан водич за све почетнике – било оне који намеравају професионалне да се баве ентеријером, било оне који тиме желе да се баве из хобија“, рекла је она.

Погледајте видео материјал:
http://www.youtube.com/watch?v=mEwsNwl8I3g&hd=1
 
УВОД У ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЕНТЕРИЈЕРАсаиздаваштво са Арт конструкторима
прво издање, 2012.
21 х 21 цм, 240 стр.
тврди повез, латиница
ISBN: 978-86-519-1299-6
Цена на сајту:
1.620,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
1.215,00 ДИН + (трошкови доставе) ... www.klubglasnik.com
Намера ауторки ове књиге јесте да обезбеде један фокусиран, информативан и читљив увод у праксу осмишљавања архитектуре унутрашњег простора. Архитектура унутрашњег простора је пракса која обухвата анализу и разумевање како постојећих, тако и предложених објеката, природе и квалитета њихове унутрашњости, и интимно истраживање карактеристика унутрашње декорације. Ово издање открива процес организације и дизајна простора и демонтира ову праксу у базичне конститутивне делове, с посебним нагласком на захтеве форме и структуре. Свако поглавље фокусира се на суштинска знања која је неопходно имати када се приступа било ком аспекту осмишљавања простора. Ово није корак напред који ће указати на то којим путем да се крене, већ први корак у упознавању са основним алатима и методама којима остварујемо јединство естетике и функције. Приступ базиран на перцептивном читању садржаја понуђеног у овој књизи може произвести одговарајуће и динамичне резултате код читаоца који се одлучи да са овим издањем крене у истраживање пројектовања ентеријера или бављење тим послом.
Љубивоје Митровић, дипл. инж. арх.

четвртак, 15. новембар 2012.

Представљена књига ПОЛИТИКА У ГРАНИЦИМА ПРАВА

14. Новембар 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у уторак, 13. новембра представљена књига Политика у границима права Лидије Р. Басте Флајнер.

О књизи су, осим ауторке, говорили проф. др Гордана Сиљановска Давкова, проф. др Милан Подунавац и доц. др Танасије Маринковић.

Маринковић је истакао да је за Гласник велика част да објави ову књигу након 28 година од њеног првог издања, али и да је њено објављивање још већа част за нашу правно-политичку јавност.

„Права штета за читаву стручну јавност је то што ова књига није раније изашла, јер је реч о делу ауторке која ја јединствена појава на нашој правно-политичкој сцени“, истакао је он.
Сиљановска Давкова је напоменула да је она била једна од сретних који су у својој библиотеци имали примерак првог издања књиге.

„Оно што је ауторка започела пре 30 година и данас је свеже, инспиративно и интригантно – њена књига наглашава значај конституционализације политике и она, према мом мишљењу, припада научној класици о конституционализму“, оценила је она, констатујући да ауторка симболично, на овај начин, по други пут потврђује своју интелектуалну зрелост.

Подунавац је нагласио да је привилегован јер има прилику да говори о делу ауторке која је најбољи изданак оног што је њихов заједнички професор, чувени Јован Ђорђевић, својевремено означио београдском правно-политиколошком школом, истовремено подсетивши да је мултикултурализам један од највећих изазова у либералном конституционализму.

Ауторка се, пре свега, осврнула на своју академску каријеру и пожелела да се и овом приликом захвали свим својим менторима.

Књига Лидије Р. Басте Флајнер је класик наше правно-политичке књижевности о теорији и пракси англосаксонског конституционализма. Настало у времену и на простору које није било наклоњено идеалима владавине права и њеном теоријском промишљању, ово дело у свом репринту, готово тридесет година касније, потврђује непролазну вредност својих поставки – да је легитимна само она политичка власт која је ограничена правом насталом на основу сагласности, и која помоћу устава као основног закона штити основна људска права појединца.

Погледајте видео материјал:

http://youtu.be/qXYWm0WDcVc

уторак, 13. новембар 2012.

Представљена књига ЕЈДЕТСКЕ СЛИКЕ

09. Новембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 8. новембра, представљена књига Ејдетске слике Зорана Богнара.

Песник, публициста и есејиста, Зоран Богнар, на тај начин је уједно обележио и три деценије свог литерарног рада.

Кроз ову књигу микроесеја, Богнар је исповедио и искрено отворио ризницу свог унутрашњег света испољавајући наглашену тежњу ка самосвојности, ка установљењу оригиналног модела гледања и поимања света што га окружује, онога што је било и што ће тек бити. Богнар је разложно поставио многа занимљива и важна питања на плану уметности и филозофије, посебно естетике и етике, затим социологије и психологије, посебно човекове егзистенције, а поготово човека у овом нашем усковитланом и кризном времену испуњеном контроверзним садржајима, а дао је и неке могуће одговоре, провокативно позивајући на дијалог, и о ономе што други избегавају.

Петар Арбутина је истакао да књига не спада ни у један унапред одређени жанр иако је означена одредницом „микроесеји“.

„Књига Зорана Богнара је збирка тема о многим појавама и збивањима о којима се у многим друштвима, па и у овом нашем, гласно ћути“, рекао је он.

Богнар је уз речи захвалности свима који су својим присуством обележили представљање Ејдетских слика и његов књижевни јубилеј, нагласио да је форма микроесеја који је користио у својој новој књизи заправо „најприступачнија књижевна форма за време у којем се налазимо“.
„Микроесеје је користио и велики Иво Андрић у својим Знаковима поред пута, а ејдетске слике по којима се зове ова моја књига, јесу оне слике у психологији и у животу које се људима често враћају, о којима се изнова и изнова размишља и које провоцирају – мене су те ејдетске слике нагнале да напишем ову књигу која је данас ту пред вама и верујем да није ње да бих и ја сам много мање разумео Зорана Богнара а самим тим би га мање разумели и читаоци“, истакао је Богнар.

Погледајте видео материјал:

среда, 7. новембар 2012.

Представљене две књиге из колекције ГЛАСОВИ - Простори и фигуре, Избор из нове српске поезије

07. Новембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник су у уторак, 6. новембра представљене две књиге младих српских писаца из колекције Гласови, намењене домаћој белетристици.

О књигама су говорили уредник Горан Петровић и приређивачи Владимир Стојнић и Владимир Ш. Вукомановић.

Уредник Петровић поверио је Стојнићу и Вукомановићу избор младих песника и прозаиста чије стваралаштво осликава актуелни књижевни живот у нас. Тако су настале књиге: Простори и фигуре, Избор из нове српске поезије, коју је приредио Стојнић и Пуцања, Избор из младе српске прозе, који је начинио Вукомановић.

Петровић је навео да је нову едицију желео да почне са књигама поезије и прозе које су приредили млади људи.

„Зато сам Стојнићу и Вукомановићу поверио да изаберу младе песнике и прозаисте чије стваралаштво осликава актуелни књижевни живот код нас“, рекао је Петровић.

Према његовим речима, специфичност ове едиције је постојање ауто-поетичког речника.

„Замолили смо ауторе чија се дела налазе у овим књигама да објасне шта за њих значи реч песма, односно појам прича“, казао је Петровић.

Стојнић је оценио да је у Србији сазрела млађа песничка сцена из које је издвојио 18 аутора који су са по десетак песама представљени у књизи Простори и фигуре.

„Ти песници имају одређену поетичку константу и у себи носе поетски дух генерације и због тога сам их издвојио“, рекао је он.

Антологија садржи 180 песама а сваки аутор је заступљен са десетак песамa.

„На крају књиге се налази ауто-поетички речник који је крајње оригиналан“, казао је Стојнић.
Књига Пуцања наглашава унутрашњи порив за успостављањем контакта са другим, али и онеспособљеност за то, једнако као и потресност смрти блиског која је у уској вези са питањем тог порива, навео је Вукомановић о свом избору.

петак, 2. новембар 2012.

Представљена књига ПРИЧЕ НА ЋОШКУ

02. Новембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 1. новембра представљена књига Приче на ћошку Оливере Ђурђевић.

О књигама су, осим ауторке, говорили: Гојко Тешић, Бранислава Стефановић, Мирослав Јосић Вишњић и Славиша Лекић.

Књига новинарке Оливере Ђурђевић објављена је нешто пре минулог Сајма књига и представља збирку њених одабраних интервјуа, објављиваних у различитим дневним новинама и часописима редакција у којима је ауторка радила.

„То су најопуштенији и најискренији сусрети са правим људима, a не онима које су у жижу стављали други“, констатовао је Јосић Вишњић.

У свом тексту о ауторки, Јосић Вишњић оцењује најслабије и најбоље Оливерине радове – не наводећи саговорника, он најслабијим сматра најдужи интервју и књизи, а међу најбоље убраја оне са Исидором Жебељан, Новицом Тадићем, Алисом Стојановић, Драганом Бабићем, Миленом Марковић, Јаковом Гробаровим. Он истиче и да се њен рад може назвати литерарним, јер зна ред речи у реченици и пример је максиме да је човек стил.

Гојко Тешић је оценио да број присутних новинара на представљању показује саучесништво, колегијалност и поштовање према ауторки.

„Све то постоји упркос томе или управо због тога што Оливера уме да се замери са онима са којима разговара, уједно не дајући причу какву би неко желео и не представљајући саговорника тако да испадне углађен и фин – отуда она није лак саговорник, а њена тајна је и у томе што зна многе тајне оних са којима разговара – Оливера уме да пита, да се посвађа, испровоцира саговорника и да потом направи изузетну причу“, истакао је Тешић.

Бранислава Стефановић, професорка са Факултета драмских уметности, подсетила је да је ауторка награђивана и на светским фестивалима документарних радио-драма. Такође је додала да је она пример како неки човек посао ради не зато што је запослен, већ зато што је то његов позив.

Оливера Ђурђевић већ десет година није запослена у неком српском медију, што је, према мишљењу Славише Лекића, још један прилог тези да је стање у српским медијима апокалиптично.

„Не зна се који све јахачи Апокалипсе не јашу медије, а један од њих свакако је незнање, док је Оливера једна од ретких која зна кога и шта да пита“, нагласио је Лекић, иначе један од ретких уредника који има разумевања и у чијем часопису Статус за њене текстове увек има места.

„Уредници су најгора фела у новинарству“, приметила је ауторка сама, захваливши се свима на лепим речима о књизи, истовремено похваливши свог издавача не зато што је објавио њену књигу, већ зато што се упустио у такав капитални подухват какав су Дела Станислава Винавера.

Погледајте видео материјал: http://www.youtube.com/watch?v=7s4CP4WAcsQ

четвртак, 1. новембар 2012.

Представљена књига ЕВРОПСКО ПРАВО ЉУДСКИХ ПРАВА

31. Октобар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у уторак, 30. октобра представљена књига Европско право људских права проф. др Драгољуба Поповића.

О књизи су, осим аутора, говорили доц. др Танасије Маринковић, уредник Гласникове Правне библиотеке, проф. др Лидија Баста Флајнер и др Иван Јанковић.

Маринковић је оценио да је Европа 21. века – Европа права и да се књига бави тематиком која је велики изазов за сваког ко крене да се њом бави.     

„Ова књига је у извесном смислу уџбеник за ову тематику и она на успешан начин излаже систем права и намењена је свима који се баве правом“, рекао је он. 

Лидија Баста Флајнер је на почетку свог излагања напоменула да она седи на месту које је било резервисано за недавно преминулог Војина Димитријевића – месту које је, иначе, немогуће попунити. Говорећи о аутору књиге, констатовала је да је реч о јединственој ауторској личности код нас и правнику који у свом раду здружује познавање неколико капиталних области права.

„И сама књига је таква – јединствена, и она просто бљешти својом јасноћом, али то никако не значи да је површна, јер је она све осим тога“, нагласила је она.

Јанковић је истакао да је реч о стручној књизи, и да је то штета за ону ширу, а огромна корист за стручну јавност, јер би она требало да буде и те како значајна за све који се баве правом, а посебно облашћу људских права.

„Рекао бих да је књига уједно и монографија и уџбеник и коментар и да она представља истински теоријски допринос; она ненаметљиво скреће пажњу на три аспекта: на пресуде Европског суда које се тичу Србије, на важан допринос Драгољуба Поповића као судије, као и на језик којим је писана“, оценио је он.

Аутор је такође подсетио на величину свог ментора и пријатеља Војина Димитријевића и захвалио се свим говорницима и Гласнику као издавачу књиге.

Сагласио се са оценом својих колега по питању еволуције права, закључивши да је право људских права заправо у непрестаној еволуцији и да оно представља велики део правничке свакодневице