Претражи овај блог

среда, 29. фебруар 2012.

Нова књига Добрице Ћосића – Босански рат

На крају 20. века читав свет је усмерио поглед у босанску ратну драму и трагедију. Политички притисци, уцене, договори иза затворених врата, неприхватљиве понуде, гордост и предрасуде, памет и фанатизам, херојство и издаја, неостварени планови и пропуштене шансе, Дејтонски споразум и мир ─ све то од сведока и политичког учесника у тим историјским збивањима.

Велики писац српске судбине и некадашњи председник СР Југославије у књизи Босански рат даје одговоре на наша питања шта се заиста догађало преко Дрине и како је створена Република Српска...

Цена: 400,00 РСД

Нова признања за ГЛАСНИК

28. Фебруар 2012.

Жири за доделу награда „Лаза Костић“ актуелног 17. Међународног салона књига у Новом Саду, донео је одлуку да два највреднија признања – награда „Лаза Костић“ и награда „Издавачки подухват“ припадну Гласнику.

Жири у саставу: Ненад Шапоња (председник), Зоран Ђерић и Ђорђе Писарев, у уторак, 28. фебруара, обелоданио je одлуку о добитницима награда. Они су саопштили да је на седници одржаној у понедељак 27. фебруара 2012, након разматрања више од 120 књига изашлих између два Салона, жири једногласно донео одлуку да награда „Лаза Костић“ припадне Владимиру Гвоздену, за студију Српска путописна култура 1914–1940 у издању Гласника. У образложењу се наводи да ова књига „не само да представља целовит и јединствен допринос компаративном проучавању српских путописа, његових књижевних и когнитивних стратегија и естетике, већ пред свога читаоца износи и својеврстан бедекер савремених књижевних теорија нудећи један другачији поглед на путопис, поглед управо самерен 21. веку“.

Гласнику је припала и награда „Издавачки подухват“ за колекцију Србија и коментари, а у образложењу те одлуке наводи се да покретање и објављивање девет књига ове колекције у протекле две године представља својеврсну промену како издавачких стандарда, тако и позиције читања.

Награде ће бити уручене у четвртак, 1. марта 2012. у 12.00 сати у Новом Саду, у хали Мастер Новосадског сајма.

понедељак, 27. фебруар 2012.

У Новом Саду представљена ЛИРСКА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ

27. Фебруар 2012.

У оквиру Трибине младих организоване у Културном центру Новог Сада у петак, 24. фебруара представљено је енциклопедијско дело Коље Мићевића Лирска историја музике у четири тома.
Реч је о јединственој књизи која обухвата раздобље од Питагоре, изумитеља интервала и монокорда, до 1750, године и смрти Јохана Себастијана Баха. Тај огромни временски распон подељен је на целине, у четири књиге, а свака целина је означена темпом једног од четири ставка класичне симфоније. Иако су одвојени насловима, ти ставци су суштински повезани, као што је уосталом случај и са ставцима у класичној симфонији, иако је у свакој целини начин третирања тема различит.

О необичном подухвату необичног песника, преводиоца и истраживача музике говорили су, oсим аутора, Часлав Ђорђевић, Адриан Крањчевић, Недељко Мамула и Гордана Милосављевић Стојановић.

Цитирајући великог критичара минуле епохе, речима:„ Капу доле, пред вама је геније“, Ђорђевић је најавио је Кољу Мићевића, истичући да је он једини преостали ренесансни дух српске културе. Подсетио је на његове брилијантне преводе и анализе великих француских песника. Али изнад свега истиче се Мићевићев превод Дантеове Божанствене комедије са староиталијанског на француски и српски језик, што представља један од највећих културних домета у савременој књижевности.

Млади музиколог Адријан Крањчевић није се могао отети утиску да Коља Мићевић компонује своје књиге. Према његовом мишљењу, Мићевић је истражио и јавности представио заборављене композиторе о којима се врло мало зна. Његов подухват, на 3.000 страница, у Лирској историји музике, јединствен је и драгоцен свима који музику изучавају и о њој желе да знају више. Уједно, то је и лирско дело допуњено Кољиним стиховима о великим композиторима.

Најузбудљивији део новосадске књижевне вечери био је наступ Мићевића. Поред надахнутог говора о садржају књига и композиторима који су у њу уткани, детаљима о њиховим животима и стваралаштву, читања хаику поезије која је посвећена композиторима (а део је треће књиге), завршница вечери била је потпуни обрт и јединствен доживљај, попут самог аутора. Наиме, Мићевић је публику изненадио концертом на наковњима. Свирајући масивним чекићима у наковње, попут античких ковача који су били и први музичари, Мићевић је оживео стихове Љубице Марић и изазвао истинско дивљење публике.

И сам необичан попут својих књига, Коља Мићевић остаће упамћен у свести Новосађана као јединствен геније наше културе: песник, преводилац, самоуки музиколог и музичар, али пре свега отворен, луцидан и образован човек богатог духовног наслеђа које у себи носи и несебично дели са другима.


У Новом Саду предстaвљена књига о Ранку Жеравици

27. Фебруар 2012.

Пред препуним амфитеатром Факултета за туризам и спорт (ТИМС) у Новом Саду у петак, 24. фебруара представљена је књига Жеравица светске кошарке која је недавно објављена у Гласниковој едицији Спортске легенде.

Ранко Жеравица својим радом и животом сведочи о једној од најуспешнијих епоха наше кошарке, о пионирским временима, која су била тешка али пуна ентузијазма и вере у себе. Захваљујући управо том самопоуздању, радозналости и великом раду настала је некада југословенска, а данас српска школа кошарке, која је деценијама неприкосновена у свету. Управо о томе сведоче сећања Ранка Жеравице сабрана у књизи о којој су, осим аутора, говорили: Гордана Милосављевић Стојановић, декан ТИМС-а проф. др Златко Ахметовић, Братислав Бата Ђорђевић и приређивач књиге Милутин Лута Павловић .

Пријатељи и поштоваоци једног од најзначајнијих кошаркашких тренера и педагога могли су да чују како је Жеравица почео да се бави кошарком, како је игром случаја од играча постао тренер, али и како је самосвојно развијао своју тренерску филозофију.

„Када сам дошао на чело репрезентације једни су ми предлагали да копирамо Американце, други Русе, а ја сам им одговорио да желим да створимо јединствен начин рада, захваљујући коме ћемо бити бољи и од једних и од других“, рекао је Жеравица. „Мислили су да сам луд, али су ме подржали, а резултати су убрзо показали исправност те одлуке –захваљујући том приступу ми и данас имамо успешне тренере и играче широм света“, истакао је он.

Спонтано и ненаметљиво Жеравица је говорио о свом детињству (из ког је каже „изашао намазан свим фарбама“), првим играчким данима у Кикинди и Београду, колебљивим тренерским почецима и врло раном престанку играчке каријере. Већ са 25 година постао је први тренер КК „Раднички“. Поносан је свиме што је постигао и није се либио да јасно да до знања да кошарку не може да игра ко хоће, већ онај ко је надарен. У свом раду посебну пажњу је посвећивао доброј селекцији, раду са младима и усавршавању тренера. Доследан да оригиналношћу, сопственим знањем и радом створи резултат, Жеравица је увек у први план истицао квалитет играча. Квалитет у сваком смислу те речи. Играчи којима је он био селектор били су најпре образовани, амбициозни, упорни, добри другари, са развијеним радним навикама и одговарајућом дозом агресивности.

Павловић је открио да је једанаест година било потребно убеђивати Ранка Жеравицу да се упусти у овај подухват. Први записи, тачније снимљени материјали, настали су управо у Војводини, на Летенки. Није било једноставно тако богат и испуњен живот преточити у једно дело. Умногоме је помогла архива коју је Жеравица током живота уредно водио. Павловић је истакао оно што су потврдили и остали учесници. Ранкове највеће успехе не представљају медаље, већ мисионарска улога и неуморно промовисање кошарке, али и доследност сопственој оригиналности и личној филозофији. Коначно, Павловић га је назвао „Светим Савом кошарке“.

У оквиру представљања књиге приказан је и део филма Били смо на врху – Од Банатског блата до олимпијског злата у коме су се могла чути топла и искрена казивања једне од Ранкових златних генерација.

Представљена књига је, према речима Ахметовића, побудила у читаоцима инспирацију и веру.

ЖЕРАВИЦА СВЕТСКЕ КОШАРКЕ
саиздаваштво са Вишом кошаркашком школом
прво издање, 2011.
19 х 24,5 цм, 300 стр.
тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0888-3
Цена на сајту:
2.700,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
2.025,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
 
 

Корени представљени у Новом Београду

27. Фебруар 2012.

У петак, 24. фебруара у oгранку „Владан Десница“ Библиотеке града Београда у Новом Београду представљeно је првих шеснаест књига едиције Корени: Насеља, порекло становништва и обичаји српских земаља.

Према речима приређивача Челиковића, циљ Корена је да се наше културно благо, које је стварано у раздобљу од средине 19. века од када датира најстарија студија, па до краја 20. века, сједини на једном месту.

Највише речи било је о 11. књизи из едиције Корени – делу Околина Београда и Смедерева, у којој су обрађена 123 насеља од којих 82 припадају општинама града Београда.
Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић је са својим сарадницима и ученицима започео вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени објављена су фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.

Проучавање села у околини Београда почело је још 1893, када је 25. марта Цвијић са својим ђацима организовао прву екскурзију по београдској околини. Након тога, организоване су бројне екскурзије, које су послужиле за испитивање села у околини Београда и прикупљена велика количина материјала који је Цвијић обрадио, а то се однедавно налази и у делу Околина Београда и Смедерева

петак, 24. фебруар 2012.

Представљена књига ДИПЛОМАТИЈА И ШАХ

24. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 23. фебруара представљена књига Дипломатија и шах Владислава Јовановића, својевремено шефа сталне мисије СР Југославије при УН и некадашњег министра иностраних послова.

О књизи су говорили: Слободан Рељић, Славенко Терзић, Ђура Билбија и аутор.
Јовановић, који се у дипломатској каријери кретао од Брисела, преко Лондона, до Њујорка, сада проводи мирне пензионерске дане са породицом. Каже да је тек сад, као пензионер, осетио шта је то права слобода. Он то дефинише као веома леп осећај, када немаш никог надређеног изнад себе.

У својој књизи, Јовановић, између осталог, пише:

„У развијању односа и сарадње са суседима и другим земљама, а посебно са интеграционим целинама, морамо се чувати оба опасна екстрема: како конфронтације тако и капитулације. Оба представљају пут без повратка. Политика конфронтације води у развој који се најчешће не може контролисати, што је противно принципу предвидивости у спољној политици. А политика капитулације спушта нас одмах испод прага равноправности са другим земљама и наше основне националне и државне интересе оставља незаштићеним и на вољу другима. Зато водећа и трајна максима наше спољнополитичке стратегије мора бити: ни конфронтација ни капитулација. Само реална и одговорна, принципијелна и рационална, национална и интернационална спољна политика може нас заштитити од оба ова екстрема. Тај средњи пут је не само респектабилан него и једини могућ уколико желимо да будемо субјекат а не објекат у међународном животу. Нема никакве сумње да би интегрисање Србије у ЕУ најбоље одговарало нашим укупним дугорочним интересима и циљевима. Због тога наше опредељење за чланством у ЕУ ужива најширу народну подршку. Али и за то постоје границе дозвољеног и висина цене која се мора платити. Од почетка процеса приближавања ЕУ као коначном циљу, морали смо прво у себи рашчистити а затим партнерима на Западу, посебно у ЕУ, јасно предочити да желимо да постанемо члан те престижне организације само под истим условима под којима су то постале и друге чланице. Другим речима, морали смо одмах одбацити било какву могућност подношења територијалне жртве за улазак у ЕУ“.

четвртак, 23. фебруар 2012.

Представљен 18. броја часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

23. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у среду, 22. фебруара представљен 18. број часописа Изазови европских интеграција.

О новом броју часописа, чија је тема „Унапређење законодавног процеса у Србији“, говорили су: вођа пројекта ГИЗ канцеларије за правну реформу у Београду Мајк Фалке, председник законодавног одбора Народне скупштине Влатко Ратковић, заменик директорке Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић, Радмила Миливојевић из Привредне коморе Србије и уредник часописа Никола Јовановић.

Сви говорници су нагласили да није само важно ускладити домаће законодавство са ЕУ, већ је веома важна и контрола донетих закона, као и да ли се и колико ефикасно спроводе.

Фалке је говорећи о пројекту ГИЗ канцеларије нагласио да није у питању само финансијско партнерство, већ да се увиди значај истинских правних реформи у Србији.

Мајсторовић је изјавио да је недавним закључком Влада Србије овластила Канцеларију за припрему новог националног програма за усвајање правних тековина Европске уније и да је израда и усвајање тог програма обавеза Србије као државе кандидата.

„И то ће бити почетак израде преговарачких позиција Републике Србије у предстојећим преговорима са ЕУ, а Влада Србије је закључком овластила Канцеларију за израду таквог документа“, казао је Мајсторовић.

Према његовим речима, усвајању тог документа претходиће широк процес јавних консултација, као што је то био случај и са претходним документом. Он је рекао да треба јасно да се „домисли“ начин на који ће преговарати одређена поглавља у оквиру правних тековина ЕУ, а посебно у оних пет које је Европска комисија потенцирала у свом мишљењу у захтеву за стицање за чланство Србије. То су, како је истакао Мајсторовић, пољопривреда и рурални развој, правосуђе и унутрашњи послови, правда и основна права, области финансијске контроле, заштите животне средине и климатских промена.

„Те области је ЕК оценила као најизазовније када је у питању процес усклађивања домаћег законодавства са тековинама ЕУ“, истакао је Мајсторовић.

Он је подсетио да се Србија потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању обавезала да ће усклађивати своје законодавство са правним тековинама ЕУ.

„Управо с тим у вези Канцеларија је предводила пионирски подухват у креирању националног програма за интеграцију свеобухватног документа који потпуно на системски начин покушава да створи темпо и редослед усклађивања српског законодавства са правним тековинама ЕУ од краја 2008. до 2012“, објаснио је Мајсторовић.

Ратковић је напоменуо да су изазови европске интеграције српска реалност и стварност, и да је Влада Србије на добром путу да добије статус кандидата. Неопходна je афирмација парламентаризма у Србији и да то, осим посланика треба да раде и јавност и невладин сектор.
Ратковић је критиковао што је доношење појединих закона постао „ексклузивитет“ само појединих министарства којa се утркују ко ће донети више закона.

„Нема довољно транспарентности при изради закона у које треба да буду укључени сви на које ће се тај закон односити“, објаснио је Ратковић и додао да је потребна и анализа ефеката појединих прописа и да она не сме да буде само формална.

Радмила Миливојевић нагласила је да је усклађивање законодавног система Србије са ЕУ изазвало велике издатке и да држава пред другу фазу преговора мора да консултује привреду.
„Мора да постоји формални вид консултације где ће се рећи шта ће законски предлог донети и у ком временском року може да се спроведе“, истакла је она.

среда, 22. фебруар 2012.

Представљена књига РЕКВИЈЕМ РЕВОЛУЦИЈИ

22. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник je у уторак, 21. фебруара представљена књига др Невена Цветићанина Реквијем револуцији.

Осим аутора, о књизи су говорили др Дејан Јовић, професор Факултета политичких наука у Загребу, др Огњен Прибићевић, научни саветник Института друштвених наука у Београду и др Слободан Дивјак, директор филозофске школе „Felix Romuliana“.

Читаоци ће у књизи пронаћи одговоре на питања шта је највећи проблем Србије и зашто она, и поред свих покушаја, и даље не може да стане на стабилно политичко тле.

Јовић је рекао да књига Реквијем револуцији, предстaвља збирку 100 мањих есеја које је Цветићанин писао од 2000, а највише након 2004. па до 2010, а који су углавном објављени у листовима попут Политике и Данасa. Он је признао да је лично скептичан према сличним књигама у којима се публикују већ објављени новински текстови, али да је ова књига ипак другачији пример.

„Аутор није класичан новински колумнист, а његове колумне су често више од новинских коментара или кратких анализа политичких и других дешавања“, оценио је Јовић.

Прибићевић је истакао исправан ауторов приступ који акцентује неопходност успостављања адекватног система вредности, без којег ће се друштво у потпуности распасти.

„Динамика глобалних промена је интензивнија у последњих пет до десет година, и то невероватно утиче на нашу свест и будућност – стога питање свих питања представља – на чему ће се друштво базирати у будућности, односно које ће то вредности бити према којима ће се усмеравати наша деца“, нагласио је Прибићевић.

Цветићанин је рекао да је реч о књизи која на неки начин говори о свим нашим револуцијама, којих је препуна наша историја, али након којих се суштински углавном ништа не мења.
„Она је и својеврсна студија политичког менталитета која помало личи на Пекићева Писма из туђине, односно она је критика тог политичког менталитета, који сматра да је довољно да се промене људи или партије и да ће то довести до суштинских промена“, закључио је он.


Oсим есеја који се баве политичким животом у Србији књига доноси и оне о глобалним проблемима, о базичним проблемима политичке филозофије и теорије, о проблемима филозофије и социологије историје, као и низ путописних есеја са ауторових пропутовања по Европи.

уторак, 21. фебруар 2012.

Додељене награде „Десимир Тошић“ за 2011.

21. Фебруар 2012.

Драгољуб Ђорђевић и Марко Сомборац добитници су награде „Десимир Тошић“ за 2011. Ђорђевић је награђен за књигу Казуј крчмо Џеримо, а Сомборац за стрип који свакодневно излази у дневним новинама Блиц.

Овогодишњи лауреати, примили су признање које носи име истакнутог борца за демократију Десимира Тошића, у понедељак, 20. фебруара у Римској дворани Библиотеке града Београда.

Председник жирија Драгољуб Жарковић рекао је на додели награда да Ђорђевић у својој књизи сагледава велики број аспеката периферијске кафане и кафанског живота, као и структуру њених посетилаца. Писац, како је навео, покушава да прикаже утицај кафане на савремено друштво.
Ђорђевићева књига, проглашена за најбоље дело у области публицистике у 2011, представља вредну базу података за сваког истраживача који буде наставио да се бави феноменом кафане из социолошког угла, сматра Жарковић.

Према његовим речима, жири је једногласно одлучио да награду за најбољи медијски серијал у 2011. додели Марку Сомборцу, јер му је успело да свакодневно објављује таблу стрипа којом је привукао пажњу широке публике и укупне јавности.

Бранимир Б. Ђорђевић је рекао да је о његовој књизи Казуј крчмо Џеримо објављено десетак приказа у научним и стручним часописима. Он је најавио да ће Службеном гласнику ускоро предати нови рукопис с радним насловом Кафанологија.

Награђени Марко Сомборац је рекао да је награда „Десимир Тошић“ озбиљно признање које носи име важне личности.

„Обећавам да ћу наставити да цртам смешне стрипове, а можда ми се заломи и неки паметан“, рекао је Сомборац.
         
У ужем избору за награду за 2011. билe су и књиге Основи какодалогије Ивана Станковића и Сећање на титоизам Тодора Куљића.

Награда „Десимир Тошић“ за најбоља дела у области публицистике афирмише основне хуманистичке и демократске принципе, а то признање установио је и од 2008. додељује Службени гласник.

Добитнику награде за најбољу књигу из области публицистике припада новчани износ од 240.000 динара, а за најбољу колумну, фељтон или серију текстова објављених у медијима биће штампана књига награђеног аутора.

Награда Службеном гласнику

 20. Фебруар 2012.

На управо завршеном XIII Салону књиге и графике у Пироту ЈП Службени гласник припала је награда „Шара“ за естетско-технолошки третман књиге.

уторак, 14. фебруар 2012.

На Коларцу предстaвљена књига о Ранку Жеравици

14. Фебруар 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у понедељак, 13. фебруара представљена књига Жеравица светске кошарке, узбудљив животопис о легенди српске и светске кошарке, Ранку Жеравици.

На представљању су говорили Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић, приређивач књиге Милутин Лута Павловић, Братислав Ђорђевић и Ранко Жеравица.

Глумац и велики пријатељ Ранка Жеравице Иван Бекјарев прочитао је шта су о Ранку Жеравици рекли Бора Станковић, Александар Гомељски, Игњацио Солосабал, Маноло Флорес...

У препуној мали сали Коларчеве задужбине, присутни су могли да уживају и у кратком видео-запису о Ранку Жеравици и музичком интермецу некадашњег кошаркаша Банета Остојића.
Колико је тачно Жеравица учинио за магичну игру под обручима, нико не може да претпостави, али ће људи убудуће имати прилику да бар мало проживе његов кошаркашки пут кроз књигу Жеравица светске кошарке.

„У књизи има свега и свачега – од стручног дела до неких занимљивости које су ми се десиле на кошаркашком путу“, рекао је Жеравица.

„Срећом, имам доста чуваног писаног материјала, а и сећање ме још служи, па се надам да нисам нешто битно изоставио“, истакао је он.

Нико није могао да претпостави да ће се давне 1929. у Новом Милошеву десити нешто што ће потпуно променити ток кошаркашке историје. Тада је у овом малом банатском месту рођен Ранко Жеравица, човек који ће читав свој живот посветити развоју омиљене игре.
Од тог тренутка прошло је скоро пуне 83 године, а за то време Жеравица је својим знањем најкраће речено обогатио кошарку, како српску, тако и европску, а на послетку светску.

Прослављени тренер објаснио је откуд баш сада идеја за издавањем књиге:

„Већ десет година сам планирао да је напишем, али сам некако стално одлагао. Ипак, одлучио сам да нема више чекања и прионуо на посао, а било је прелепо присетити се свих тих ствари“.

Старији љубитељи кошарке знају напамет шта је све освојио Ранко Жеравица, а они млађи, не својом кривицом, тешко да би могли да кажу нешто више од имена спорта којим се бавио. Утолико је драгоценија књига Жеравица светске кошарке, у којој је све што треба да се зна о Жеравици, од „банатског блата до светског злата“, како је гласио радни наслов.

Прича о дечаку из Новог Милошева, чију је угледну и имућну породицу нова власт после Другог светског рата оставила на две кашике, један сто и пар столица, сигурно ће заинтересовати и оне који нису заинтересовани за кошарку и спорт.

понедељак, 13. фебруар 2012.

СУСРЕТ НОСТАЛГИЈЕ И ЕВЕРГРИНА

13.2.2012.године

Чигоја штампа и Службени гласник су ових дана, уочи Светог Трифуна, дана заљубљених, као заједничко издање објавили збирку афоризама Милована Витезовића, под насловом „Казивање љубави“, са духовитим и делимично тачним наднасловом „Приручник за удварање“.

Неки од Витезовићевих љубавних афоризама сабраних међу корицама ове књиге, илустроване са два црвена катанца у облику два срца која су закључала једно друго – иако су написани прилично давно – и данас, наиме, упркос муњевитим променама начина мишљења, говора и живота, уз ситне модификације или без њих, заиста могу да послуже практичној сврси шармирања припадница лепшег пола. „Јесам Нарцис, али са вама бих преварио себе“; „са вама бих могао више него што мислим да могу“; „ако идемо у истом правцу, могао бих да вам будем успутна љубав“; „будите моја судбина, у мојим рукама“; „бићу ваша судбина у вашим рукама“; „видимо се на Калемегдану, имам жељу за освајањем“; „знам да си добра девојка, али да ја ипак нешто покушам“; „нисам низашта – сем за тебе“; „сигурно је да нисам идеалан, рачунам на твоју маштовитост“; „знамо се од малих ногу, само што на твоје ноге до сада нисам обраћао пажњу“; „када те видим поред себе, дивићу се оном који те освоји“; „знам да имаш личност, али мени се свиђаш ти“; „не јурим за сукњама, следим женску моду“; „могу ли да видим све твоје хаљине, на вешалици“;  „да ти покажем слике из детињства, а ти мисли хоћеш ли такву децу“; „бојим се да признам, невин сам“ – фазони су које, по потреби мењајући „ви“ у „ти“ и „ти“ у „ви“, бирајући оне који одговарају њиховом добу и карактеру и добу и карактеру изабранице, могу да користе и данашњи донжуани.

Један број афоризама, међутим, пре представља мисли о љубави него што има практичну сврху: „дрвећу по парковима најтеже падају прве љубави, срца се најдубље урезују“; онај ко је љубоморан, за онога кога носи у срцу, срце преуређује у тамницу“; „између два пола земља се врти“;  „за девојком се осврћете као за сопственом будућношћу“; „рај је постојао док су Адам и Ева били на седмом небу“; „дивио јој се од главе до пете, застајући на средини“; „увек се појави неко ко као пуж од вашег срца направи себи кућицу“; „најчистији је говор нагог тела“; „љубав је ипак савршен злочин иако су отисци на оба тела“;  „љубав даје крила, али те тера у гнездо“... У њима могу да уживају женски и мушки читаоци, појединачно или у пару, пре или после игре завођења, па и независно од ње.

Неколико, изразито духовитих афоризама, опет, пре могу да послуже раскиду истрошене везе него освајању партнеркиног срца: „да ли вас се сећам? не волим да се враћам у прошлост, госпођице, сетите се само Другог светског рата“... „недостаје ти гардероба за тако презрив израз на лицу;“ „смем ли да спавам код твоје другарице“...

И коначно, неки од афоризама у овој књизи данас нису примењиви због промене друштвених околности, што им, опет, даје посебну драж: „имаш добру линију, радо бих се на њој идеолошки уздизао“; „немој рећи да си поцрвенела на идејној основи“... У њима могу да уживају стари љубавници, са носталгијом се сећајући минулих времена, али и млађи, са добронамерним  подсмехом добу које им се чини тако безазлено далеким као што се њиховим родитељима далеким чинило доба фракова и кринолина.


Ауторски текст: Владимир Кецмановић

петак, 10. фебруар 2012.

Представљена нова колекција ВЕЛИКИ СВЕТСКИ МУЗЕЈИ

10. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник je у четвртак, 9. фебруара представљена нова колекција Велики светски музеји у оквиру које је до садa објављено пет књига.

Нова колекција Службеног гласника у 12 књига, представиће домаћим читаоцима најбогатије збирке најзначајнијих уметника и њихових дела из колекција најпознатијих светских музејa. Колекција је започела објављивањем књиге Ермитаж – Санкт Петербург, а до сада су објављене и монографије: Лувр – Париз, Галерија Академије – Венеција, Стара Пинакотека – Минхен и Рејксмузеум – Амстердам. Од децембра 2011. књиге се појављују сваке друге среде на киосцима.

У колекцији се, осим објављених, налазе и књиге: Британски музеј – Лондон, Археолошки музеј – Атина, Уфици – Фиренца, Национална галерија уметности –Вашингтон, Прадо – Мадрид, Египатски музеј – Каиро и Уметничко-историјски музеј – Беч.

Свака књига садржи причу о појединачном музеју, његовом значају и богатству, коју су писали познаваоци управо те ризнице. Затим следи преглед најважнијих дела. Уз верну репродукцију, постигнуту захваљујући врхунској штампи, налазе се подаци о слици и уметнику, који нас на најбољи начин уводе у свет слика и скулптура из богатих музејских збирки. Ради лакшег сналажења, на крају сваке књиге штампан је регистар уметника и дела. Реч је о књигама за гледање и уживање, али и упознавање светске културне баштине. Између осталог, читаоци могу уживати у Делакроовим Алжирским женама, Ђотовој Стигматизацији Св. Фрање, Огистовом Турском купатилу, Ел Грековом Светом Лују Француском, Каравађовој Гaтари, Да Винчијевој Мона Лизи и Богородици у пећини, у делима Микеланђела, Рафаела, Рембранта, Тицијана, Ван Дајка, Ботичелија, Рубенса и још стотине других мајстора.

Живадин Митровић похвалио је избор музеја у овој колекцији, које је и сам обишао. Овакве књиге корисне су и практичне из више разлога, нагласио је Митровић – онима који су их видели, помоћи ће да оживе своје успомене, а оне који нису посетили највеће светске музеје води на имагинарно путовање кроз важна светске здања и припрема их да у богатим колекцијама које намеравају да погледају направе лични избор. „Немогуће је током једне посете обићи све збирке, било ког од ових музеја. За неке, попут Ермитажа или Лувра требали би вам месеци или године. Зато су овако конципиране и добро урађене монографије могућност да се упознате са уметничким збиркама, а касније и погледате, на основу властитог избора, оно што вас интересује.“

Уредник пројекта, који обухвата скраћене верзије луксузних монографија о светским музејима италијанске издавачке куће Мондадори, и директор Гласниковог издаваштва књига и часописа, Петар Арбутина, објаснио је да га је мотивисао општи индолентни однос према чињеници да су највећи српски музеји годинама затворени, а њихово благо недоступно и туристима и новим генерацијама које раније нису имале прилику да га виде. 

Издања се штампају у тиражу од 10.000 примерака и могу се пронаћи и на киосцима, а не само у књижарама по цени од 499,00 динара.

YouTube Ермитаж – Санкт Петербург:: http://youtu.be/yOL-pYcHI3c
YouTube: Лувр – Париз: http://youtu.be/oPXcp1a7EjU
YouTube Галерија Академије – Венеција: http://youtu.be/NZ2vmJ2wv4c
YouTube  Стара Пинакотека –  Минхен: http://youtu.be/IrOmoSN9yQE
YouTube Рејксмузеум – Амстердам: http://youtu.be/8pbMiyep8ts

петак, 3. фебруар 2012.

Представљена књига Све што (не) кажем погрешно је

03. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 2. фебруара представљена је књига Све што (не) кажем погрешно је ауторке Неде Валчић Лазовић.
О књизи су осим ауторке говорили уредници Драган Инђић, Петар Арбутина и Гојко Тешић.
Књига са поднасловом Савремени светски писци, која је уврштена у Гласникову библиотеку Сведоци епохе, заједничко је издање РТС-a и Службеног гласника.

Инђић је открио да је пре десетак година био иницијатор да колегиница Валчић Лазовић преточи TВ интервјуе у писане текстове и да им дода описе места, саговорника, атмосфере како би приче добиле на сликовитости. Арбутина је указао на значај самог избора саговорника јер како би се иначе објаснило да је новинарка одабрала да разговара са чак тројицом писаца који су доцније освојили Нобелову награду (Орхан Памук, Жан-Мари Гистав ле Клезио и Марио Варгас Љоса). За њега је пријатно изненађење да је овом књигом добијена слика савремене књижевне сцене, пре свега, сажета мапа европске књижевности, и да је исцртана мапа префињеног књижевног укуса ауторке. Тешић је подсетио да је пре више од две деценије запазио емисије у којима је млада новинарка РТС-а разговарала са знаменитим личностима, првенствено писцима југословенске културе, и да га је њен рукопис импресионирао јер је на известан начин „диверзија“ пошто је наметнула свој стваралачки кредо, личне принципе, нудећи своје виђење животне и духовне стварности која окружује интервјуисаног. Тешић је приметио да је ауторка кроз 15 интервјуа понудила 15 различитих прича са хиљаду тема и наметнула атипичан концепт интервјуа за медиј као што је телевизија.

Ауторка је истакла да јој је и даље прва љубав медиј у коме ради, али да је био изазов да између 60 интервјуа одабере само 15 јер је морала да одреди критеријум по коме ће их бирати – а да то буду значајне личности, да се разговара о разноврсним темама и то на занимљив начин. „Упознала сам многе писце – питала их, слушала, одговарала на њихова питања. Једни су ме предусретљиво дочекивали, други одбијали, трећи одлагали сусрете. Захвална сам једнима и другима јер су ме научили да је све могуће и да ништа није извесно“, рекла је Неда Валчић Лазовић.

СЕМИНАР О ЗАКОНИКУ О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

03. Фебруар 2012.

ЈП Службени гласник и Правни факултет Универзитета Унион у Београду организују JЕДНОДНЕВНИ СЕМИНАР О ЗАКОНИКУ О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
25. фебруара 2012. од 10 до 16.30 часова, Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Гоце Делчева 36, Нови Београд – Конференцијска сала

Предавачи:
Др Момчило Грубач, професор emeritus Правног факултета Универзитета Унион у Београду („Врлине и мане новог Законика о кривичном поступку Србије“)

Др Наташа Мрвић Петровић, редовни професор Правног факултета Универзитета Унион („Ново схватање мере безбедности обавезног лечења и чувања у новом Законику о кривичном поступку“)

– В. ф. председника Апелационог суда у Београду, Радмила Драгићевић Дичић („Мере процесне принуде према новом Законику о кривичном поступку Србије“)

Др Слободан Бељански, адвокат из Новог Сада („Положај окривљеног и његовог браниоца у новом Законику о кривичном поступку).
Посебни попусти за три пријављена или више пријављених учесника.
У котизацију је укључено: присуствовање семинару, књига која се односи на тему семинара, фасцикла са рекламним материјалом, сертификат и освежење.
Цена по учеснику: 6.900,00 са ПДВ-ом.
За све информације обратите се Правном факултету Универзитета Унион у Београду на телефон: 011/20 95 501, е-mail: info@pravnifakultet.rs или Одељењу маркетинга – ЈП Службени гласник, тел.: 011/30 60 585, е-mail: marketing@slglasnik.com  

У ПРИПРЕМИ СЕМИНАРИ:
17. марта 2012. – СУДСКОМЕДИЦИНСКО ВЕШТАЧЕЊЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ
7. априла 2012. – НОВЕ ПРАВОСУДНЕ ПРОФЕСИЈЕ

четвртак, 2. фебруар 2012.

Представљен нови број ТФТ-а

01. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 31. јануара представљен је нови, дванаести број часописа ТФТ. О часопису су говорили уредник Слободан Шуљагић и Гордана Милосављевић Стојановић. 

Шуљагић је препоручио занимљиве текстове еминентних аутора и стваралаца у области филма, театра и телевизије.

Посебно је истакао чувени Шекспиров „Сонет 66“ уз два превода који је својеврсни интро за сјајан и исцрпан есеј Дејана Миладиновића „Сињор Шекспирели“. Такође, Зоран Пановић у, сада већ, препознатљивом маниру пише о Тому Хенксу и Бјорк у тексту „Брачни пар“, а изврсни познавалац позоришта Ана Тасић у свом тексту обрађује тему „Парадокси еманципованог критичара“.

Сегмент о новим сценаристичким остварењима започиње са одломком из сценарија Зови ме, Тони Игора Маројевића, док један од уредника ТФТ-а Жанко Томић пише о историјату постављања Глембајевих на сцену у тексту „Ма гази, барунице!“. Број се наставља са текстовима „Позориште на Андима“ Владимира Манојловића, „Паралелни универзум домаћег филма“ Драгана Јовићевића; ту је и рад Луке Курјачког о редитељском опусу Масакија Кобајашија „Побуна против друштва у филмовима Масакија Кобајашија“, као и текст Радмиле Ђурице „Пера Којот – геније и азијски аниме“ који употпуњује слику о утицају азијске културе на филм и телевизију.

О феноменима пишу Томислав Гаврић у тексту „Телевизија као индустрија програма“ и Бранко Димитријевић у „Опасном смеху – лични поглед на stend-up комедију“. Јелица Зупанц упућује на „Екранизацију писма из 1920. године – остварење једне утопије“, док Мелина Пота Кољевић компаративном методом пише о радио-драми у „Радио-драма на раскршћу између нове музичке композиције, новог облика књижевности и новог звучног филма“.

Зорица Јевремовић у раду „Грејс Кели од филма до фото-романа и Даница Пајовић у „Где живети у САД?“, претходе још једном одломку из сценарија у настајању Форшпица Милорада Милинковића, док Петар Јончић на бриљантан начин уочава повезаност књижевности и филма у тексту „Проза као предложак у српском филму“.