Претражи овај блог

петак, 27. април 2012.

Дан Гласника у Вршцу

27. Април 2012.

У Вршцу је недавно отворена прва Гласникова књижара, у којој је тим поводом у четвртак, 26. априла организована пригодна свечаност, a у оквиру манифестације Дан Гласника у Вршцу.

Програм је почео конференцијом за новинаре у Свечаној сали градске општине. На конференцији су говорили представници града Вршца и Гласника, а том приликом уручени су поклон-пакети Гласникових књига студентима – стипендистима града, у оквиру акције „Гласникове књиге гласницима знања“. Стипендистима града Вршца и највреднијим члановима библиотеке уручене су и картице Гласниковог Клуба читалаца. Осим тога, Гласник је нека од својих вредних издања поклонио и Градској библиотеци, Градском музеју, Музичкој школи и Учитељском факултету.

У оквиру ове акције обезбеђене су и поклон-књиге за све вуковце Гимназије у Вршцу, којима ће бити награђени на крају текуће школске 2012. године.

Вечерњи део програма обележило је представљање дела Лирска историја музике Коље Мићевића у вршачкој Градској библиотеци.

Представљене књиге из колекције Нова & модерна традиција

27. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 26. априла представљенa су два дела из колекције Нова & модерна традицијаСтилска преплитања Марка Недића и Песничке загонетке Милете Аћимовића Ивкова.

На представљању су говорили уредник Гојко Тешић, књижевни критичар Радивоје Микић и аутори.

У књизи Марка Недића српска проза друге половине XIX и прве половине XX века, у развојном луку од фолклорне фантастике до надреализма, највећим делом је представљена преко једне од својих карактеристичних поетичких одлика. Преплитања, прожимања и укрштаји наративних стилова у том раздобљу умногоме су били условљени истовременим деловањем различитих књижевних праваца на најзначајније писце романтизма и реализма, у првом периоду, затим реализма и модернизма, односно модернизма и авангарде. Појединим одликама својих приповедака и романа писци реализма најављивали су значајна еволутивна померања на размеђу XIX и ХХ века, док су приповедачи и романсијери тог прелазног времена, у коме нема чистих стилских модела, припремили радикалне поетичке промене настале после Првог светског рата.

Милета Аћимовић Ивков настојао је да препозна и опише различите индивидуалне означитељске праксе и реалне књижевно-уметничке вредности, као што је, са свешћу да на пријем и разумевање песничког текста делимице утичу и поједине вантекстовне околности, своје читање и тумачење усмерио и ка широком пољу њиховог међусобног додиривања, прожимања и утицаја. Освајајући нове поетичке хоризонте и обликујући другачије и у основи ново виђење света, модерна српска поезија је до гласа често долазила у околностима које јој нису биле наклоњене. Као што је у гласовима неких њених великих посленика врхунио и стабилизовао се одређени поетички модел и систем вредности, који је касније постајао елиотовска основа на којој су други изграђивали сопствени стваралачки профил, тако се показало и да је, у разнородним сучељавањима и опорочавањима обележеној нашој савременој књижевности, поезија постала њен највиталнији и вредносно најистакнутији део

У Ваљеву представљена едиција КОРЕНИ

25. Април 2012.

У библиотеци „Љубомир Ненадовић“ у Ваљеву, у уторак 24. априла представљена је едиција Корени, којa представља саиздавачки подухват Гласника и САНУ-а. О осамнаест до сада објављених књига едиције говорили су Здравко Ранковић, публициста и новинар из Ваљева и Борисав Челиковић, приређивач едиције. На почетку представљања премијерно је приказан документарни филм „Таково“, који је такође реализован у продукцији Гласника.

Указано је на значај едиције која ће, када буде објављено свих планираних 80 књига, представљати један од камена темељаца националног и културног индентитета и основу за истраживање насеља и порекла становништва читавог српског етничког простора. Посебно је указано на књиге у којима су обрађена насеља ваљевског краја и његове околине: Ваљевска Тамнава, Колубара и Подгорина, Качер и Средње Подриње, Јадар и Рађевина, Шумадијска Колубара, Руднички округ и Ужички крај. Аутори студија у овим књигама, које су први пут објављене пре више од сто година су: Љуба Павловић, Боривоје Милојевић, Боривоје Дробњаковић, Петар Ж. Петровић, Видосава Стојанчевић, Александар Петровић и други.

У Бијељини представљена књига БОСАНСКИ РАТ

25. Април 2012.

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини у уторак, 24. априла представљена је књига Босански рат Добрице Ћосића. 

Профeсор др Дарко Танасковић је истакао да је реч о вишеструко значајној и занимљивој књизи.

„Са документарног становишта ова књига даје допринос да се спречи писање историје босанског рата искључиво у Хашком трибуналу – ова књига доноси сазнања и заснована је на чињеницама и документима, тако да је неоспорива“, рекао је Танасковић.

Он је напоменуо да су књигу пре читања почели оспоравати са идеолошког становишта, као што чине и са свим што уради и каже Ћосић.

„Књига остаје за будућност као документ који се не може превазићи, те сматрам да је она најзначајнији прилог настојањима да се истина о рату у БиХ напише објективно“, рекао је Танасковић. „Порука ове књиге је сама одбрана Ћосића, његовог лика и дела, јер мало је заслужних људи у историји српског народа који су на такав начин били оптужени и оклеветани за сва зла која су погодила Југославију у протеклих 20 година“.

Осим Танасковића, о књизи су говорили и књижевник Владимир Кецмановић и Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић

понедељак, 23. април 2012.

Нова престижна признања за Гласник

23. Април 2012.

У понедељак, 23. априла свечано је затворен 24. међународни сајам књига и учила у Сарајеву, а Гласник се још једном нашао међу добитницима највреднијих сајамских награда.

Наиме, на Сајму који је одржан у дворани „Мирза Делибашић“ и који је окупио око 200 излагача из различитих земаља, Гласнику је припала награда за за најбољи издавачки подухват године за Свеске Леонарда да Винчија, чији је уредник Јовица Аћин, а добили смо и награду за најбоље обликовање књиге за дело БЕ(ИЈ)ОГРАД – Избор из љубавне поезије на португалском језику, које садржи и компакт-диск, а које је дизајнирао Горан Ратковић.

Организатори 24. међународног сајма књиге и учила 2012. били су Центар Скендeрија, Удружење издавача и књижара БиХ и ТКД „Шахинпашић

Дружење у Гласниковој књижари у Цара Душана 7

23. Април 2012.

У суботу, 21. априла у Гласниковој књижари у улици Цара Душана 7 организована је „Пролећна акција – 10% попуста сваке суботе“, која је започела пре неколико недеља организацијом исте акције у нашој књижари у Косовској 6.

Тема овог суботњег дружења биле су књиге о Београду, с обзиром на априлска дешавања посвећена Данима Београда. Сходно томе, Гласник је за партнера још једном имао Туристичку организацију Београда, која је и овога пута подржала једну Гласникову акцију даривајући купцима сувенире града Београда, у виду платнених торби и мајци.

Наредно дружење заказано је у Гласниковој књижари у у Змај Јовиној 21 у Земуну, у суботу, 28. априла, а тема овог дружења биће Гласникове књиге Речник заљубљеника у Грчку, Речник заљубљеника у мачке, Речник заљубљеника у ситна задовољства, Речник заљубљеника у кишу, итд...

У наредна два месеца у овим књижарама купци ће имати попуст од 10% за све артикле, осим за службена гласила и уџбенике. Истовремено подсећамо да је у свим Гласниковим књижарама у току „Пролећна распродаја“ која обухвата и продају наших вредних, старијих издања уз попуст и до 70%.

ЦРТЕЖИ И ЗАПИСИ представљени у Сирогојну

20. Април 2012.

У музеју „Старо селo“ у Сирогојну у четвртак, 19. априла представљена је књига Цртежи и записи Љубише Ђенића Рујанског, коју је приредио Слободан Радовић и отворена истоимена изложба.

У књизи, коју су заједно објавили Гласник и чајетинска библиотека, која носи његово име, на 225 страница, штампанa су 242 цртежа и записи Љубише Р. Ђенића (1914–1992), вишеструко талентованог библиотекара из Чајетине, који је користио и псеудоним Рујански. Деценијама је прикупљао, сређивао и објављивао народне умотворине и обичаје златиборског краја, а за свој изузетан допринос култури и просвети добио је Вукову награду 1964. Његови цртежи, како је сам говорио, можда немају уметничку вредност, али су вредан документ времена које нестаје, посебно се интересујући за архитектуру златиборских кућа и брвнара, ужичких старих кућа, а цртао је и мотиве из других делова Србије, па и Балкана.

Лепота његових цртежа, међутим, казује нам да та скромност није била оправдана. А чистота језика његових записа, иако аутор није показивао књижевне претензије, читаоцу пружа неспоран литерарни ужитак.

Бројна су била интересовања и преокупација Љубише Ђенића, човека који је својим деловањем у периоду од почетка тридесетих до краја осамдесетих година 20. века, заслужио сећање – не само у родној Чајетини и целом златиборском крају него је, о чему сведочи и ова књига, оставио дубок траг у српској култури. Интересовао се за етнологију, етнографију, историју... Преко пет деценија прикупљао је, сређивао и објављивао народне умотворине свог завичаја. Објављивао је у 58 листова и часописа. Своје вишедеценијско истраживање родног краја крунисао је Златиборским летописом који представља његово животно дело.

Наиме, посебно место у хијерархији Ђенићевих интересовања заузимала је архитектура златиборских брвнара и прошлост старих кућа и других грађевина, а посебно место у хијерархији његових преокупација – рад на цртежима којима је те брвнаре и друге грађевине сачувао од заборава

У Горњем Милановцу представљена књига о Миодрагу Ибровцу

20. Април 2012.

У четвртак, 19. априла, у Библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу представљена је књига Миодраг Ибровац и његово доба објављена у Гласниковој библиотеци Сведоци епохе, у саиздаваштву са Народном библиотеком „Јефимија“ из Трстеника.

На представљању су говорили Верољуб Вукашиновић, приређивач књиге и Борисав Челиковић, уредник у Лексикографској редакцији Гласника.

Књига представља зборник радова са научног скупа одржаног у Трстенику 21. септембра 2010, поводом 125. година од рођења академика Миодрага Ибровца (1885–1973), једног од највећих српских филолога и романиста. Радовима сабраним у овом зборнику, а који су писали Миодраг Радовић, Михаило Б. Павловић, Драган Недељковић, Ђорђије Вуковић, Душан Берић, Радмила Обрадовић, Јелена Новаковић, Милош Петровић и Владимир Осолник, расветљен је животни пут и стваралаштво овог помало заборављеног великана. Зборник је употпуњен комплетном библиографијом радова и илустративним прилозима (документи и фотографије).

Породица Ибровац потиче из трстеничког села Јасиковице, међутим случај је хтео да се Милун Ибровац нађе осамдесетих година XIX века као професор у новоотвореној горњомилановачкој гимназији, где му је рођен син Миодраг. Тих година у овој средини рођена је читава плејада будућих културних и научних прегалаца, који су својом делатношћу дали значајан допринос српској култури, књижевник Драгиша Васић, филолог Урош Петровић, четири брата Настасијевић – Момчило, песник, Живорад, сликар, Светомир, музичар и Славомир, романописац, затим Иринеј (Милан) Ђорђевић, теолог и епископ далматински. То је био повод да представљање овог дела буде уприличено у Горњем Милановцу.

Представљање је употпуњено изложбом фотографија и документа из живота Миодрага Ибровца и гипсаним одливком његове бисте, рад академског вајара Драгана Димитријевића, која је свечано постављена у порти трстеничке цркве на Тројице 2011. године. Истакнуто је да је ово значајан корак у афирмацији великана наше културе који долази из локалне средине, и да је од велике важности што Гласник препознаје те вредности и подржава објављивање оваквих дела. Исказна је и потреба да се капитална дела Миодрага Ибровца, његов докторат о Марији Ередији, антологија југословенске поезије и књига о Клоду Фориелу и европској судбини грчких и српских народних песама преведу коначно са француског на српски језик

четвртак, 19. април 2012.

Представљена књига ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА БЕЛЕ ХАМВАША

Представљена књига
ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА
БЕЛЕ ХАМВАША
17. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 12. априла представљена књига Велика ризница предакa Беле Хамваша у преводу Саве Бабића.

О књизи су говорили: Петар Арбутина, уредник и Сава Бабић, преводилац.

Читаоци у Србији, први у свету, чак и пре Мађара, у прилици су да у рукама имају ново капитално дело Хамваша у коме су сабрани његови текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, хебрејској и грчкој баштини, исламу, Средњој Америци, Европи, алхемији и екстази. Студије су настајале у периоду од 1943. до 1964. за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине, која никада није завршена.

Под појмом јединствене баштине човечанства, Хамваш (1897–1968) подразумева знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и непромењиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Хамваш је своју хрестоматију есеја замислио како би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из кризе. У својим есејима Хамваш говори о значају индијских Веда, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, Толтецима, Питагори, Орфеју, алхемичарима и другим чуварима старих знања.

У Гласниковој колекцији под називом Сабрана дела Беле Хамваша у 20 томова биће објављено 47 дела једног од највећих мислилаца 20 века у преводу Саве Бабића. Ове године планирано је да се, осим Велике ризнице предака, пред читаоцима појави још 10 наслова.

Бабић је, говорећи о Хамвашу, рекао да је он био један од најбољих писаца 20. века, човек који је истовремено у свом делу уједињавао исток и запад и повезивао Европу са светом.

ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА
Бела Хамваш
превео Сава Бабић
прво издање, 2012.
11,5 х 19,5 цм
500 стр.
броширан повез
ћирилица
Цена на сајту: 1.296,00 ДИН
Цена за чланове клуба са попустом: 972,00 ДИН + (трошкови доставе) , само на http://www.klubglasnik.com/


Прва књига, у новопокренутој Гласниковој колекцији посвећеној опусу великог мађарског писца Беле Хамваша, јесте његова до сада необјављена збирка есеја Велика ризница предака. Наши читаоци први у свету, чак и пре Мађара, имају у рукама ново капитално дело студије-интерпретације Велика ризница предака у коме су сабрани текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, Хебрејској баштини, Исламу, Грчкој баштини, Средњој Америци, Европи, Алхемији и Екстази.

Када се читају ове Хамвашеве студије, лако је видети колико су откривалачке и колико се разликују од других, рецимо енциклопедијских одредница које говоре о истим делима или ствараоцима. Студије су настајале у периоду 1943–1964. за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине која, нажалост, никада до краја није реализована. Под појмом јединствене баштине човечанства Хамваш подразумева древна знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и непроменљиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Да би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из ове кризе, Хамваш је замислио обимну хрестоматију најважнијих старих текстова који би, због временске и културне дистанце у односу на време њиховог настанка, били пропраћени одговарајућим студијама с циљем да се читаоци упуте у начин на који ове текстове треба читати. За такву сврху Хамваш је написао серију есеја који су сада први пут сакупљени у овој књизи.

У њима Хамваш говори о значају и смислу индијских Веда и Упанишада, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, хебрејске Сефир јецире, исламских суфија, толтечког наслеђа, затим о Орфеју, Питагори и Емпедоклу, Бемеу, европским алхемичарима и другим чуварима старих знања. Луцидно промишљајући исходишта и домете древне баштине човечанства, Хамваш се и овом књигом доказује као један од највећих европских умова XX века.


Представљен ПИРОТСКИ ЛЕКСИКОН

18. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 17. априла представљен је Пиротски лексикон.

О Лексикону су говорили: Миливоје Стефановић, уредник едиције Лексикони градова Србије, Владан Васић, председник Општине Пирот, Томислав Панајотовић, уредник Пиротског лексикона.

Пирот је тако, после Ниша, други град у Србији који је добио свој лексикон. Саиздавачи дела са скоро 400 страна и више од 1.100 одредница су Гласник и Општина Пирот.

Панајотовић је рекао да је реч о капиталном делу – најзначајнијој публикацији која се икада појавила у Пироту.

„Лексикон је нешто чиме се не може похвалити сваки град у Србији; међу 25 градова који ће имати свој лексикон, Пирот је после Ниша, други град“, рекао је Панајотовић и додао да је на Лексикону, дуже од три године, радило деветоро уредника и стотинак сарадника.

Према његовим речима, Лексикон има више од 1.100 одредница са више од 20.000 података који су подложни корекцији.

Стефановић је подсетио да нема много градова у Србији који имају свој лексикон, док је Васић нагласио да се труд после три и по године исплатио и да је овај град добио заиста вредно дело.

„Пирот треба да буде срећан што је добио такво капитално дело и надам се да ћемо у догледно време Лексикон превести и на енглески“, казао је он. Истакао је и да је реч о некој врсти енциклопедије града и да се нада да ће Лексикон доживети више издања и преживети испит и суд времена.

ПИРОТСКИ ЛЕКСИКОН

прво издање, 2012.
19 х 26 цм, 380 стр.
тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1244-6
Цена на сајту:
4.500,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
3.375,00 ДИН + (трошкови доставе)

субота, 14. април 2012.

SERBIAN JAZZ, БРЕ! представљен у Дому омладине

12. Април 2012.

У Дому омладине у среду, 11. априла отворена је изложба фотографија и представљена фото-монографија Ивана Грлића Serbian Jazz, Бре!.

Реч је о мултимедијалном догађају који је обухватио представљање луксузне монографије, изложбу и концерт. Пројекат је настао у оквиру серијала Serbian бре! започетог 2001, а претходна књига Serbian Soul, бре! је била посвећена такође познатим домаћим музичарима.
У монографији се налази седамдесетак портрета актуелних српских џезера уз њихове кратке биографије на српском и енглеском. У сали Американа и фоајеу Дома омладине приказано је 217 радова, а изложба ће трајати шест дана. Пројекат ће бити представљен и у Суботици 27. априла, уз нешто мање музичара на бини.

Петар Арбутина је, у име издавача, оценио да је реч о покушају да се створи нова енергија, а не „друга Србија“.

„Хтели смо да докажемо да Србија није шатра, Ибарска магистрала и естетика која нам се агресивним медијским наступима нуди“, рекао је Арбутина.

Аутор Грлић је напоменуо да је музичаре желео да представи ван бине, у другачијем амбијенту.


„Актуелна џез сцена у Србији је шарена – од Суботице па до Ниша, па сам то искористио да у читав концепт уврстим неке људе који нису више у џезу као што су Борис Ковач или Лајко Феликс“, рекао је Грлић. „То, међутим, није сцена већ скупина врхунских уметника али се јако мало издаје и своди се на клупске свирке и понеки концерт, а диже се фама кад је Београдски џез фестивал и то је то. Они су паралелна стварност, живе у запећку овог друштва“, истакао је он.

Књига ПАОР С БАЈОНЕТОМ – у продаји на свим киосцима!

11. Април 2012.

Нова књига Горана Бабића – Паор с бајонетом од среде, 11. априла у продаји на киосцима и у Гласниковим књижарама.

Књига је полемика о новој ревизији улоге војвођанских Немаца – фолксдојчера у Другом светском рату из позиције жртве и необоривих чињеница, те нових и старих историјских истина.

„Да је моја мајка Лили 1941. остала у Београду завршила би, са жутом звијездом на прсима и леђима, на земунском Сајмишту и никад ме не би родила. Умјесто тога отишла је у Титову војску и остала жива. Какво мишљење да имам о Титовој војсци (о партизанима),а какво о Сајмишту, Топовским шупама и Бањици? Покушавам да разумијем и несвијест фолксдојчера и осветнички бијес Крајишника (и других), који су 1944. и 1945. радили то што су радили. Узмимо при том у обзир могућност да су у њихова села са огњем у рукама и бајонетом на пушкама четири ратне године стизале усташе и Швабе, палиле и убијале и затирале све на шта су наилазиле. Зашто и они (’Крајишници’, тј. партизани) не би имали право на подсвијест? Можда је и њима (био)пао мрак на очи. Можемо ли, међутим, данас изједначавати оног који је из расних разлога убио комшију са оним који се светио за убиство свог најдражег, најближег, јединог? Како објаснити чињеницу да је много више пострадалих невиних Нијемаца (не само овдје, већ посвуда)него осуђених нацистичких злочинаца? Јесу ли можда ови други уживали самилост савезника или их они први, невини и недужни земљаци, нису проказивали?Зашто су крили злочинце, а претходно одавали жртве и тако даље и томе слично? Много је питања на која се никад неће одговорити тако да сви буду задовољни и да се правда помири са неправдом. Неки кажу да све треба препустити времену,које лијечи ране прекривајући догађаје заборавом...“

(Одломак из књиге)

понедељак, 09. април 2012.

Дружење у Гласниковој књижари у Косовској 6

09. Април 2012.

Минуле суботе, 7. априла, Гласник је у циљу промоције својих књижара у Београду, али и књиге уопште, у књижари у Косовској 6 организовао „Пролећну акцију – 10% попуста сваке суботе“.

У аутентичној атмосфери, уз бројне поклоне за све посетиоце, сви који су овог дана посетили нашу књижару у Косовској 6 су куповином књиге добијали и чланску карту Клуба читалаца Гласник, с којом остварују 25% попуста на сва Гласникова издања, али и друге погодности.

Истовремено је најављено да ће након овог бити организовано дружење и у Гласниковим књижарама у Цара Душана 7 (субота, 21. април) и у Змај Јовиној 21 у Земуну (субота, 28. април). Наиме, у наредна два месеца у овим књижарама купци ће имати попуст од 10% за све артикле, осим за службена гласила и уџбенике.

Истовремено вас подсећамо да је у свим Гласниковим књижарама у току „Пролећна распродаја“ која обухвата и продају наших вредних, старијих издања уз попуст и до 70%.

петак, 06. април 2012.

Гласник посетио Нови Пазар

06. Април 2012.

У Новом Пазару је у четвртак, 5. априла свечано отворена прва Гласникова књижара и том приликом је организовано низ пратећих културних дешавања.

На Државном универзитету у Новом Пазару потписан је протокол о сарадњи ове високошколске институције и Гласника.

Овај протокол омогућава заједничке пројекте, сaиздаваштво, размену годишњих издања и организацију научних скупова, а потписали су га проректор универзитета проф. др Предраг Јовановић и заменик директора Гласника Милоје Обрадовић.

То је била прилика и за представљање Гласниковог издаваштва којем су присуствовали бројни студенти Универзитета, а доц. др Емир Ћоровић, в. д. проректора за опште и правне послове Универзитета, посебно је истакао важност улоге Гласника који је од оснивања познат по књигама и текстовима у области правних и економских наука.

Говорећи о Гласниковим активностима и издаваштву, Милоје Обрадовић и Ана Поповић су нагласили да је у доба гашења књижара широм Србије било неопходно да се у складу са културолошком мисијом преузме ризик отварања нових књижара, што је Гласник доживео и као део своје друштвене одговорности, па сад тако има више од 30 књижара широм Србије, а једна од њих је и у Новом Пазару.

На представљању Гласниковог издаваштва говорио је и др Милисав Савић, књижевник и редовни професор Државног универзитета, један од еминентних Гласникових аутора.

Гласник је ову прилику искористио и да библиотеци Државног универзитета поклони пакет вредних књиге из својих жанровски различитих издања.

Представљене САБРАНЕ ПРИЧЕ Хулија Кортасара

06. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 5. априла представљене су Сабране приче Хулија Кортасара у преводу Александре Манчић.  

 „За тај монументални издавачки подухват (1.300 страна) заслужни су преводилац Александра Манчић и уредник Јовица Аћин, чија су имена, као врсних познавалаца дела великог аргентинског писца, гаранција квалитета јединственог издања, које добија своје право значење управо у нашем времену“, истакла је Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић.

Књиге су, додала је она, објављене у Гласниковој колекцији Гласови света где су за сада објављени роман Мигела де Сервантеса Дон Кихоте у два тома, такође у преводу Александре Манчић, Процес Франца Кафке и оригинална верзија без скраћивања и цензуре Пустоловинe Хаклбериja Фина Марка Твеjна.

Уредник едиције је Јовица Аћин, који ју је осмислио као ризницу највећих светских литерарних остварења. Кортасар, несумњиво један од најбољих приповедача XX века стигао је до српских читалаца пре више деценија преко легендарне библиотеке „Орфеј“ коју је у „Нолиту“ уређивао Зоран Мишић. Он је истакао да га је магија Кортасарових прича опчинила и оставила дубок траг на њега као читаоца, писца и уредника и зато је као уредник култне едиције „Реч и мисао“ у „Раду“ објавио седам књига Кортасарових прича у преводу Александре Манчић.

Аћин је скренуо пажњу на чињеницу да за сада постоје само шпанско и француско (француско издање „Галимара“) свих Кортасарових изванредних прича на једном месту и ово је прво такво издање код нас.

„Фантастика, еротика, однос уметности и стварности, животне потраге и илузије сусрета и проналажења, све су то теме Кортасарових прича које сведоче да је фантастично првенствено наша психичка реалност“, констатовао је Аћин.

Манчићева, која је одабрала, начинила редослед по коме су поређане приче и написала поговор, рекла је да једна од главних идеја које се провлаче кроз највећи део Кортасарове фантастичне књижевности јесте убеђење да је немогућно јасно раздвојити стварно и нестварно и да фантастична књижевност није само откривање непознатог, него и начин да се нагласи крхкост човека који није кадар да овлада тим појавама.

„За Кортасара је књижевност непосредан начин да истражимо оно што нам се дешава, да се упитамо о разлозима из којих нам се то дешава, а често и да пронађемо путеве кад осетимо да нас околности коче, и из те перспективе, што је књижевност књижевнија – то постаје и делотворнија“, закључила је она.

Дружење у Гласниковој књижари у Косовској 6

05. Април 2012.

У циљу промоције Гласникових књижара у Београду, у суботу 7. априла у књижари у Косовској 6 биће организована „Пролећна акција – 10% попуста сваке суботе“. Позвани су сви чланови Клуба читалаца, комшије, представници фирми које послују са нама да нас посете од 10 до 13 часова. Спремили смо бројне поклоне за посетиоце, а они који купе књиге добиће чланску карту Клуба читалаца Гласник, с којом остварују 25% попуста на сва Гласникова издања, али и друге погодности.


Истовремено најављујемо да ћемо након овог организовати и дружење у Гласниковим књижарама у Цара Душана 7 (субота, 21. април) и у Змај Јовиној 21 у Земуну (субота, 28. април).

У наредна два месеца у овим књижарама купци ће имати попуст од 10% за све артикле, осим за службена гласила и уџбенике.

Подсећамо вас да је у свим Гласниковим књижарама у току „Пролећна распродаја“ која обухвата и продају наших вредних, старијих издања уз попуст и до 70%.

среда, 04. април 2012.

У Новом Саду представљена књига ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА 2

03. Април 2012.

У Културном центру у Новом Саду у четвртак, 29. марта представљена је књига Између српа и чекића 2, др Срђана Цветковића.

О књизи су говорили Зорица Маринковић, Перо Симић, Недељко Мамула и аутор, а приказан је и документарни филм Откопавање истине и представљен рад Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.

Књига Између српа и чекића 2 плод је деценијског истраживања аутора у околностима које нису дозвољавале слободе задирања у листове које је исписала историја тог времена. Политичка суђења, дисидентство у комунистичкој Србији, прогони унутрашњег непријатеља и улога тајних служби...