Претражи овај блог

петак, 06. април 2012.

Представљене САБРАНЕ ПРИЧЕ Хулија Кортасара

06. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 5. априла представљене су Сабране приче Хулија Кортасара у преводу Александре Манчић.  

 „За тај монументални издавачки подухват (1.300 страна) заслужни су преводилац Александра Манчић и уредник Јовица Аћин, чија су имена, као врсних познавалаца дела великог аргентинског писца, гаранција квалитета јединственог издања, које добија своје право значење управо у нашем времену“, истакла је Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић.

Књиге су, додала је она, објављене у Гласниковој колекцији Гласови света где су за сада објављени роман Мигела де Сервантеса Дон Кихоте у два тома, такође у преводу Александре Манчић, Процес Франца Кафке и оригинална верзија без скраћивања и цензуре Пустоловинe Хаклбериja Фина Марка Твеjна.

Уредник едиције је Јовица Аћин, који ју је осмислио као ризницу највећих светских литерарних остварења. Кортасар, несумњиво један од најбољих приповедача XX века стигао је до српских читалаца пре више деценија преко легендарне библиотеке „Орфеј“ коју је у „Нолиту“ уређивао Зоран Мишић. Он је истакао да га је магија Кортасарових прича опчинила и оставила дубок траг на њега као читаоца, писца и уредника и зато је као уредник култне едиције „Реч и мисао“ у „Раду“ објавио седам књига Кортасарових прича у преводу Александре Манчић.

Аћин је скренуо пажњу на чињеницу да за сада постоје само шпанско и француско (француско издање „Галимара“) свих Кортасарових изванредних прича на једном месту и ово је прво такво издање код нас.

„Фантастика, еротика, однос уметности и стварности, животне потраге и илузије сусрета и проналажења, све су то теме Кортасарових прича које сведоче да је фантастично првенствено наша психичка реалност“, констатовао је Аћин.

Манчићева, која је одабрала, начинила редослед по коме су поређане приче и написала поговор, рекла је да једна од главних идеја које се провлаче кроз највећи део Кортасарове фантастичне књижевности јесте убеђење да је немогућно јасно раздвојити стварно и нестварно и да фантастична књижевност није само откривање непознатог, него и начин да се нагласи крхкост човека који није кадар да овлада тим појавама.

„За Кортасара је књижевност непосредан начин да истражимо оно што нам се дешава, да се упитамо о разлозима из којих нам се то дешава, а често и да пронађемо путеве кад осетимо да нас околности коче, и из те перспективе, што је књижевност књижевнија – то постаје и делотворнија“, закључила је она.

Нема коментара:

Постави коментар