Претражи овај блог

четвртак, 7. април 2011.

ПРОЗА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ

Гласник препоручује:
ПРОЗА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ
Радован Вучковић
прво издање, 2011, 15,7 х 23 цм, 264 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0797-8

Студија Проза српске аваннарде Радована Вучковића, то и сам њен наслов каже, за централни предмет истраживачког интереса узима српску прозу авангардних поетичких својстава, настојећи да у турбулентним трансформацијама књижевне праксе између два светска рата уочи некакав развојни систем, односно да класификује уочене стилскообликовне појаве и тенденције. Авангардна проза се, према Вучковићу, у српској књижевности јавља у следећим видовима: експресионистичка ратна проза, експресионистичка магична и сатирична проза, авангардна проза утемељена на домаћем фолклору и традицији, дадаистичка проза, надреалистичка проза, проза социјалног или новог реализма.
Појаву и карактеристике тих видова српске авангардне прозе Радован Вучковић описује према хронолошком принципу, од раног, поратног нихилизма списатељске генерације Милоша Црњанског, до новог активизма писаца левичарске оријентације која у књижевност улази непосредно пред Други светски рат. Вучковић подједнаку пажњу усмерава и на приповетку и на роман, као и на цео низ жанровски врло тешко одредивих или сасвим неодредивих текстова који јесу начелно својство најрадикалнијих облика авангарде (дадаизам и надреализам), која је и сама синоним поетичког радикализма у књижевном ствaрaњу.
(Михајло Пантић)

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Колекција ОСНОВА
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
 

Нема коментара:

Постави коментар