Претражи овај блог

понедељак, 31. октобар 2011.

Гласников рокенрол завршетак Сајма књига у Београду

31. Октобар 2011.

Последњи дан 56. међународног београдског сајма књига програм на Гласниковом штанду је, у присуству великог броја личности које су задужиле историју рокенрола на нашим просторима, обележен представљањем две књиге о рокенролу – Седма република (Поп култура у ЈУ распаду) Анте Перковића и Бити рокенрол Михајла Пантића и Пеце Поповића.

Перковић је оценио да културни и духовни простор бивше Југославије никада није престао постојати и да је то једина добра вест.
„Морамо поправљати уништено, стварати нове везе и пазити да повезујемо културом, а не на њеној супротности, а ја ћу се, као и до сад, бавити музиком и писањем најбоље што знам“, поручио је он.

Поповић је, говорећи о књизи коју је написао заједно са Михајлом Пантићем, истакао да није писао историју музике 20. века на овим просторима, већ причу о људима са којима је имао привилегију да се дружи и успoмeнама које су му омогућиле да стари боље него што је било у сценарију.

„То је зато мали омаж доброти коју сам ја добио дружећи се и слушајући те људе - захваљујући музици, много сам путовао и упознао разне људе, од којих многи нису ни свирали или певали, али без којих свирање и певање не би имали смисла“, нагласио је он.

Пантић је рекао да је покушао да покаже како се обликовао један поглед на свет, тј. како се формирала и форматирала једна генерација којој политика није била приоритет.
„Зато се осећам вредним, богатим, испуњеним и ведрим што сам био, не учесник, али свакако сведок те појаве“, подвукао је он.

Предајом „Отворене књиге“ амбасадору Мађарске, која ће бити почасни гост наредног године, у недељу, 30. октобра, свечано је затворен 56. међународни сајам књига у Београду. 

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/glasnikov-rokenrol-zavrsetak-sajma-knjiga-u-beogradu

Седми дан Гласника на Сајму књига у Београду

29. Октобар 2011.

У суботу, 29. oктобра највећу пажњу посетилаца, не само Гласниковог штанда, већ и читавог Сајма књига привукао је Добрица Ћосић, писац који је обележио књижевну епоху у Србији и чија је књига У туђем веку најпродаванији наслов Службеног гласника у 2011. години. У дугој колони стрпљивих читалаца, којима је Ћосић пуна два и по сата потписивао књиге на штанду Службеног гласника, били су углавном млађи људи између 16 и 30 година. Један од младића обратио се Ћосићу речима: „У школи су ме, на сву срећу, натерали да прочитам Далеко је сунце, а остало сам читао сам са великим задовољством и радовао се свакој вашој новој књизи“. Уз нове наслове: У туђем веку, Преписка и Време змија, неколицина посетилаца донела је и књиге из своје породичне библиотеке са жељом да их Ћосић потпише. Писац је разговарао са читаоцима, потписивао књиге и фотографисао се, излазећи у сусрет жељама својих поштовалаца, који нису скривали дивљење и част што су у прилици да разговарају са њим.

Седмог дана сајма књига представљена је нова колекција „Сопствена соба“, уреднице Наташе Марковић. Прва књига колекцје, која се нашла на овогодишњем сајму, јесте Буђење Кејт Шопен, а ускоро ће се појавити и дела домаћих ауторки Анђелије Лазаревић и Јелене Димитријевић. Представљајући колекцију, уредница Наташа Марковић подсетила је на дело Вирџиније Вулф, која је у пространом здању прозне уметности, унутар сопствене собе пронашла место за књижевност коју су писале жене. Реч је о најособенијем делу књижевног здања о коме је на представљању говорила професорка Биљана Дојчиновић. Истичући појмовно-теоријску разлику између женског писма и књижевности које су писале жене, она је изразила задовољство што се након деценија истраживања и рада ове литературе коначно на ћирилици појавила књига Кејт Шопен. Реч је о делу које је настало крајем 19. века, а због чије је смелости ауторка платила високу цену, јер је окарактерисано као срамотно штиво. Данас се овај роман сматра канонским делом раног америчког феминизма и претечом америчког модерног романа.

Својом посебношћу, међу бројним Гласниковим насловима из области књижевних наука, Пољска књижевна авангарда заслужила је да буде представљена на овогодишњем Сајму. По речима уредника Гојка Тешића то је најлепша књига која се појавила на Сајму. Њен садржај, који чине програми и манифести од 1917. до 1939. године, прати изванредан избор ликовних дела, што ову књигу чини јединственом. Иако је реч о пољској уметности, таква књига не постоји у Пољској, а заслуга за то припада приређивачу Бисерки Рајчић. Као један од најбољих познавалаца пољске књижевности и културе, Бисерка Рајчић се већ деценијама бави истраживањем авангарде.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/sedmi-dan-glasnika-na-sajmu-knjiga-u-beogradu

Шести дан Гласника на Сајму књига у Београду

28. Октобар 2011.

Шестог дана 56.међународног сајма књига у Београду, Гласник је на свом штанду представио своје ново капитално дело – Лирску историју музике, у четири тома, аутора Коље Мићевића, а међу посетиоцима Гласниковог штанда су били и премијер Србије Мирко Цветковић и министар рада и социјалне политике Расим Љајић.

Реч је о делу специфичне тежине, које се налази између сна и јаве, између нота и поезије и  које је, како је приметила Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић, могу ће савладати и разумети на прави начин једино ако се претходно дубоко удахне!

Мићевић је најпре нагласио да он није од оних аутора који воле да причају о садржини својих књига и подсетио да је ово дело заправо друго по реду у новој Гласниковој едицији коју он уређује.

„Ја сам желео да почетну тачку поставим што даље и тако дођем до корена европске музике, јер ја сматрам да се мора ићи уназад да би се могло напредовати“, рекао је он.

Он је такође нагласио да је дело заправо и роман са великим бројем личности-јунака, повезаних посебном врстом везе која постоји у музици, а која је несвојствена неким другим врстама уметности.

„Књига је истовремено и сведочанство о нестанку, пропадању музике јер су многа дела заувек нестала и заборављена са бројним ратовима и временским непогодама који су прошлости потресали читав свет“, рекао је Мићевић.

Представљање своје књиге, Мићевић је заокружио отпевавши шансону Илера Орлеанског – тему „Лабуд“.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/sesti-dan-glasnika-na-sajmu-knjiga-u-beogradu

петак, 28. октобар 2011.

Пети дан Гласника на Сајму књига у Београду

28. Октобар 2011.

У четвртак, 27. октобра, петог дана 56. међународног сајма књига у Београду, Гласник је најпре у сали „Београдски сајам“ представио дела објављена у оквиру едиције „Примењена етика“, коју уређују проф. др Илија Вујачић и проф. др Јован Бабић.

Поред Вујачића и Бабића, о тој едицији говорили су и професор Економског факултета и државни секретар у Министарству финансија Горан Петковић и проф. др Ранко Орлић.

Вујачић је напоменуо да је реализације идеје о оснивању ове едиције заправо представља наставак његовог некадашњег заједничког рада са Јованом Бабићем у часопису „Гледишта“.
Бабић је истакао да је примењена етика вероватно најбрже развијајућа област у читавом корпусу друштвених наука. „Почели смо од спортске етике, а потом смо објавили и eтику и секс, па политичку, новинарску, све до компјутерске и маркетиншке етике које се данас екстремно брзо развијају“, рекао је он.

Петковић, иначе професор маркетинга на Економском факултету Универзитета у Београду, подсетио је да се о етичком уређењу трговине водило рачуна још у доба ханзи и првобитних еснафа, а да се са развојем тржишта развијао и маркетинг, а са њим и бројни проблеми и изазови. „Отуда и потреба да се тај простор конкретније етички уреди“, објаснио је он.
Говорећи о Адвокатској етици, Орлић је нагласио да је реч о првој књизи о овој тематици која је преведена на српски језик.

„Ова књига је више упутство за адвокате које ће им помоћи када се буду сусретали са одрeђеним дилемама у послу – примера ради, када је реч о односу адвокат–клијент и бројним етичким дилемама које се могу јавити у том односу“, рекао је он.

На Гласниковом штанду је поподне представљена књига Жеља да се буде бескористан (Сећања и размишљања – Разговори са Домиником Птифоом) која представља једну од две књиге Птифоових разговора са Хугом Пратом, творцем легендарног стрипа о Корто Малтезеу.
Књижевник и књижевни критичар Васа Павковић нагласио је да је реч о књизи која је заслужила да буде издавачки подухват године, иако се то није догодило, и да је то заправо најлепша књига о стрипу која се појавила на српском језику.

„Стрип живи од легенде о својим јунацима, али и од легенде о својим ауторима, а један од таквих аутора је свакако Хуго Прат“, истакао је он, говорећи о Пратовој занимљивој биографији. Он је оценио да је Корто Малтезе временом у свету, али и код нас постао део мејнстрим културе, што је права реткост када је реч о стрип јунацима.

Новинар и публициста Зоран Пановић је такође напоменуо да је разочаран што ова књига није проглашена издавачким подухватом године, али и да то никако не умањује њену вредност. „Прича о самом Прату је заправо занимљивија од оне о његовом јунаку, а мени је изузетно жао што он није, примера ради, успео да нацрта и причу Корто Малтезеу на Калемегдану“, рекао је он.

Причу од Прату и његовом најпознатијем стрип јунаку употпунили су и стрип цртачи из радионице стрипа „Ђорђе Лубачев“ који су током представљања књиге цртали Корто Малтезеа.
У вечерњим часовима, гост на Гласниковом штанду био је проф. др Дарко Танасковић, аутор једне од најпродаванијих Гласникових књига – Неоосманизам, који је потписивао примерке дела.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/peti-dan-glasnika-na-sajmu-knjiga-u-beogradu

четвртак, 27. октобар 2011.

Четврти дан Гласника на Сајму књига у Београду

27. Октобар 2011.

Четвртог дана актуелног сајма књига у Београду, Гласник је свој програм започео представљањем књиге Нишки лексикон (библиотека LEXIS) и eдиције „Корени“ у сали „Београдски сајам“.

О издањима библиотеке LEXIS говорили су њен уредник Милојко Кнежевић, затим уредник едиције „Лексикони градова Србије“ Миливоје Стефановић, координатор и уредница у изради Нишког лексикона Драгица Јевтић, приређивач едиције „Корени“ Борисав Челиковић и директор Гласника Слободан Гавриловић.
Кнежевић је нагласио да је реч о издањима која за циљ имају да негују културу сећања и захвалио је многобројним учесницима у припреми и изради ових издања.

Стефановић је, говорећи о „Лексиконима градова Србије“ и првом издању у оквиру ове едиције – Нишком лексикону, објаснио да је је реч о едицији која би требало да обухвати 24 града у Србији који према закону имају тај статус.

„У првој фази су припремани лексикони Ниша, Крагујевца, Ужица и Пирота, потом су започети и лексикони Панчева и Лесковца, а идеја је била да се оформе редакције и у тим градовима, с обзиром на то да ти људи свакако знају више о својим градовима и имају бољи приступ подацима“, објаснио је Стефановић.

Истакао је да је, за разлику од других наизглед сличних издања, Нишки лексикон књига која покушава да свеобухватно прикаже град, уз историјску димензију.

Драгица Jевтић је напоменула да идеја о изради Нишког лексикона није новијег датума, али да је реализована тек на предлог и уз помоћ Гласника.

Гавриловић је том приликом захвалио представницима локалне самоуправе у Нишу који су имали изузетно разумевање и били изврсни партнери у припреми и изради овог лексикона.
Говорећи о едицији „Корени“, њен приређивач Челиковић је нагласио да је реч о издањима која за циљ имају да саберу сва антропогеографска истраживања која су на простору Србије вршена у последњих век и по:

„Идеја је била да се сав материјал групише у један корпус на основу две димензије: индивидуалне, која подразумева трагање појединца за пореклом, али и колективно-етничке, која указује на порекло народа, односно на то шта је он био некад и шта је данас.“

Такође је истакао да би едиција требало да обухвати око 80 књига, што ће представљати пројекат од националног значаја, онако како га је и Цвијић осмислио.

Паралелно са представљањем наведених издања, на Гласниковом штанду је било речи о књигама из колекције „Српска књижевност искоса Саве Дамјанова“ – делима Вртови нестварног и Велики код: Ђорђе Марковић Кодер, о којима су говорили Сава Дамјанов, Радослав Ераковић и Гојко Тешић.

У поподневним часовима представљена су издања објављена у оквиру библиотеке Звучна књига.

За годину дана постојања у овој библиотеци је објављено десет издања. Нека су већ распродата и изазивају велико интересовање у Србији, али и у дијаспори.

Приликом представљања ових издања, текстове и стихове песама рецитовали су глумци Љубивоје Тадић и Михаило Јанкетић, којима се придружио и Бранимир Брстина. Након тога, они су потписивали примерке звучних књига, док су посетиоци Гласниковог штанда могли да уживају слушајући текстове одабраних звучних књига.

YouTube1 - О едицији КОРЕНИ говори уредник Борисав Челиковић:
http://youtu.be/H5le9ChG9BE
YouTube2 - Представљен НИШКИ ЛЕКСИКОН:
http://youtu.be/Z98XcKBO4Sk

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/cetvrti-dan-glasnika-na-sajmu-knjiga-u-beogradu

Трећи дан Гласника на Сајму књига у Београду

26. Октобар 2011.

Трећег дана 56. међународног сајма књига у Београду, Гласников програм обележило је представљање колекције „Један према један“.
Нова Гласникова колекција замишљена је као тачка отпора – увећати човека, у овом случају увећати писца, вратити му простор, до мере читавог једног поетичког и интимног света. За оне који се по први пут сусрећу са његовим стваралаштвом: најбољи могући почетак. За оне који његово стваралаштво добро познају и воле: најбољи могући преглед. Подсетити да размере само једног човека, само једне књиге, само једне људске приче нису тек тако самериве, да се оне једино могу представити један према један“, објашњава уредник те колекције Горан Петровић, говорећи о колекцији у којој су до сад објављене три књиге – водича кроз поетички и интимни свет: Милисава Савића, Љубице Арсић и Зорана Ћирића.

На Гласниковом сајамском штанду су у разговору „један према један“ Љубица Арсић, Зоран Ћирић и Милисав Савић одговарали на питања о томе шта су њихови фетиши, зашто воле поједине градове и шта је заједничко у њиховој литератури, која су им постављали новинари Анђелка Цвијић, Сањa Милић и Петaр Јончић.

У својим књигама, сва три писца су понајвише откривала себе. Док су за Ћирића омиљени градови Јужне Србије, за Љубицу Арсић су то Праг и Буенос Ајрес. Љубица Арсић воли Басару, а Ћирић Вулета Журића и Мију Раичевића, док се Савић слаже са оба избора.

На констатацију Петра Јончића да су ове књиге обликоване у филмском стилу, Савић је одговорио да је управо тако и раскадрирао свој избор, на слике и сегменте живота и писања.

Љубица Арсић се одговарајући Анђелки Цвијић присећала свог детињства, када је са врха трешње посматрала живот. Зоран Ћирић је на питање Сање Милић које су за њега ружне речи, одговорио је да су то: подобан, политички коректан, а од лепих речи издвојио је: рокенрол, секс и сладолед.

У пријатељском новинарско-књижевничком ћаскању је прошао и трећи дан Сајма књига на штанду Гласника.

YouTube - 1prema1: http://youtu.be/i3R7uA5G3cg

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/treci-dan-glasnika-na-sajmu-knjiga-u-beogradu

Други дан Гласника на Сајму Књига у Београду

25. Октобар 2011.

Другог дана Сајма књига у Београду, у понедељак, 24.октобра, Гласник се љубитељима књиге представио богатим програмом.
Представљања Гласникових дела и Гласникове штандове посетило је мноштво утицајних културних стваралаца, али и важних личности из друштвено-политичког живота, попут председника Србије Бориса Тадића.

Најпре су у сали „Београдски сајам“ предстaвљена вредна издања објављена у оквиру Правне библиотеке – Споменица Валтазара Богишића и Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете.

О делу Споменица Валтазара Богишића говорили су Александар Лома, Миодраг Орлић, Јован Ћирић, Лука Бренеселовић и Jовица Тркуља.

Уредник Тркуља је истакао да је реч о књизи која је од великог значаја не само за правничку литературу, већ и за читаву нашу културу.

Орлић се осврнуо на историју законодавства код Срба у 20. веку и истакао да је непролазна вредност Валтазара Богишића у његовом методу истраживања, а нарочито у методу излагања. „Богишић се најпре трудио да утврди како народ живи, па да из тога ствара право“, објаснио је он.

Академик Лома, један од рецензената књиге, нагласио је да је лик Валтазара Богишића увек оличава оно што је спајало све народе на овим просторима, а да је сам Богишић био мултудисциплинарна личност утицајна на свим меридијанима.

Ћирић је истакао да право мора имати упориште у обичајима, моралу и начину живота грађана, а то је управо оно што је Богишић радио, што представља и наук свима нама за будућност, како би правни систем могао заиста да функционише на прави начин.

Приређивач дела, Бренеселовић, подвукао је утицај немачког романтизма на личност и стваралаштво Богишића, указавши на то да је Богишић увек имао на уму да се национални дух отелотворује у праву и обичајима.

О књизи Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете говорили су Владимир Водинелић, Јовица Тркуља и Здравко Петровић.

Тркуља је нагласио значај сарадње између Гласника и Правног факултета Универзитета Унион.
Водинелић је рекао да је реч о подухвату, јер је у питању вишеслојно дело које ће бити ослонац у раду и правницима и медицинарима.

Петровић, један од аутора књиге, нагласио је да је књига окупила готово све ауторе у региону који се баве овом тематиком, а да је резултат четворогодишњег рада.

У поподневним часовима, Гласник је у свечаној сали Београдског сајма организовао коктел на којем су награђени аутори најпродаванијих књига и уредници, а представљена је и књига Код српског писца, у којој је Миодраг Раичевић окупио чак 120 писаца који су кулинарство зачинили књижевношћу.

Централни део Гласниковог програма овог дана ипак је било гостовање хрватског књижевника, есејисте и књижевног критичара Игора Мандића, чија књига Шта сте написали, бре? или Кај сте писали, бре? је у поподневним часовима представљена на Гласниковом штанду.

О Мандићевој књизи говорили су: Гојко Тешић, Теофил Панчић, Велимир Висковић и Михајло Пантић.

Тешић је напоменуо да је ово дело објављено у Гласниковој колекцији „Везе“, а да је разлог за то управо то што везе које су вределе, увек треба обнављати.

Висковић је подсетио на то да је Мандић већ као тридесетогодишњак био истинска звезда, коју су многи због љубоморе оспоравали, али да је он већ тада био толико самосвојан и независтан и да му није требала подршка никаквог клана, већ је био све јачи што су га више мрзели. Он је такође подсетио и на то да су Мандићу у последње две деценије највише замерали на његовом пријатељству са српским писцима и љубави према Србији и српској књижевности, о чему је он увек имао храбрости да јавно говори.

Пантић је истакао да је Мандић увек успевао да буде релевантан критичар у овом сложеном и антагонизованом, али ипак повезаном културном простору и да ће многи други писци за неколико година бити познати искључиво по томе што је Мандић о њима писао.

Панчић је признао да се сам вероватно никад не би бавио писањем да се није на време сусрео са Мандићевим текстовима. Он је нагласио да је Игор Мандић један од последњих критичара који је постигао да његов суд буде узиман као једини релевантан, а да му је он захвалан на томе што је доказао како се може ићи против струја.

Мандић је објаснио како је дошао на идеју да књигу назове на овај начин, рекавши да му је идеја била да користећи две најпознатије, колоквијалне речи Срба и Хрвата (кај и бре) у наслову књиге привуче пажњу читалаца.

„Страшно ми је драго што сам овде и што једна тако велика кућа, као Службени гласник објавила ову моју књигу“, закључио је Мандић.

YouTube1 - Igor Mandić na Beogradskom sajmu knjiga 24 10 2011:
http://youtu.be/aF8DLs_mqyc
YouTube2 - Kod Srpskog Pisca - Miodrag Raičević:
http://youtu.be/r7fr5VpruTk  
YouTube3 - Spomenica Valtazara Bogišića - promocija 24.10.2011.
http://youtu.be/WUfrJDVAeRY

Извор:  http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/drugi-dan-glasnika-na-sajmu-knjiga-u-beogradu

Отворен 56. међународни сајам књига у Београду

24. Октобар 2011.

Овогодишњи, 56. међународни сајам књига у Београду отворен је у недељу, 23. октобра, а први дан на Гласниковом штанду обележило је представљање Избора из љубавне поезије на португалском језику Бе(иј)оград, збирке песама коју су у издању Гласника приредили Оријана Алвеш, Андре Куња и Маја Спањевић.

Беијоград, или град пољубаца, симболичан је назив књиге, која садржи и компакт-диск. У њој се налазе 43 најлепше љубавне песме, изрецитоване на португалском, али и на српском језику, а неке од њих су приликом представљања књиге рецитовали Андре Куња и Александра Недељковић.

Мало пре представљања ове занимљиве књиге, част да свечано отворе овогодишњи Сајам књига имали су Светислав Басара и књижевник из Мозамбика Мијо Котоу.

Басара је констатовао да улива оптимизам снага којом се књига одупире насртајима нових технологија и ненаметљива упорност уз чију помоћ опстаје у шаренилу површних задовољстава.

„Припала ми је част да отворим Сајам књига у години коју је Освалд Шпенглер у свом визионарском делу 'Пропаст запада' означио као почетак повратка у варварство. Са свих страна долазе застрашујућа упозорења да је духовност у кризи, она то у извесном смислу и јесте, али паници нема места - духовност и треба да буде у кризи", рекао је Басара.

Он је додао да духовност и није ништа друго до непрестано пребивање у кризи, али и да то није разлог за резигнацију, а још мање за очајање, јер у последњој анализи нестаје и пропада само оно што и треба да нестане и да пропадне.

Басара је навео да не дели оптимизам оних који очекују да из велике конфузије може настати нови квалитет и ново друштво или нова култура.

Мија Кото, коме је припала част да отвори сајам у име португалског језика, почасног госта овогодишње смотре књига, подсетио је да је језик који се данас слави на београдском сајму, званични језик осам нација распоређених на четири континента.

„Више од 200 милиона људи не само да говори португалски, већ на португалском сања и воли", рекао је Кото.

Он је нагласио да у данима који су пред нама славимо, у овом простору, појединачне гласове који се изражавају на истом језику, а да сваки писац ствара сопствени универзум и он може да представља једино самога себе.

Овогодишњи сајам, који је свечано проглашен отвореним уз звуке фанфара, трајаће до 30. октобра.

YouTube1 - Otvaranje: http://youtu.be/eR27Zz5qE4g
YouTube2 - Portugalsko veče: http://youtu.be/fzHFPb150ZM

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/otvoren-56-medjunarodni-sajam-knjiga-u-beogradu

четвртак, 20. октобар 2011.

Представљена ПРЕПИСКА Добрице Ћосића и Мирослава Мајкла Ђорђевића

20. Октобар 2011.

Дело Преписка 19911999, коју су водили Добрица Ћосић и Мирослав Мајкл Ђорђевић, а која сведочи о њиховој размени мишљења о кључним темама у вези са трагичним периодом последње деценије другог миленијума, представљена је у среду, 19. октобра у Аеро-клубу.

О књизи су говорили: Добрица Ћосић, Мирослав Мајкл Ђорђевић и Предраг Ј. Марковић.

Марковић је покушао да стручно осветли значај ове епистоларне прозе констатујући да књига припада литерарном жанру који одумире у новом времену дигиталне цивилизације где не остају трајни трагови о размени мишљења јер се преписка свела на телефонске поруке.

Преписка 1991–1999, према речима Марковића, сведочи о њиховим појединачним и заједничким покушајима да се трагични догађаји предупреде и спрече, и настојањима да се последице тих догађаја учине мање болним.

Он је казао да су двојица аутора, на почетку идеолошки раздвојених личности, стигли до тачке да удруженим снагама траже одговоре на питање да ли је покушај спасавања српског народа, од последица туђих историјских злонамерности и сопствених историјских грешака, који се у великој мери показао као узалудан, био унапред осуђен на неуспех.

„Кроз размену гледишта двојица људи, које је раздвајао океан, али их је спајала заједничка љубав према Србији и српском народу, трагали су за одговором на питање – да ли су постојале прилике да се погубан ток догађаја донекле преусмери у повољнијем правцу, и ко је крив због тога што су те прилике пропуштене?“, оценио је Марковић.

Он је запазио да су се обојица аутора нашла на родољубивом задатку како би покушали да се створи нешто ново на рушевинама Југославије. Марковић је високо оценио спремност Ћосића да буде искрен и немилосрдан према самом себи не прећуткујући своје заблуде и грешке. Одлика свих текстова сакупљених у књизи је да никада не одступају од хуманистичких циљева, истакао је Марковић и препоручио читаоцима да се упознају са мудрошћу која се базира на великом искуству јер то може да помогне да се нађе излаз из кризе у којој је српски народ и цела држава.

Ђорђевић се присетио првих сусрета са Ћосићем и како су градили мостове поверења и искрене комуникације обостране љубави према отаџбини, и истакао да ова преписка јесте сада део историје, али да су проблеми о којима су размењивали мишљења и данас присутни па је, по томе, веома актуелна.

Он је изнео своје уверење да битне промене које су неопходне и до којих мора доћи не могу да се изведу без учешћа српске дијаспоре која има велики интелектуални потенцијал, и поручио да је крајње време да почнемо да се учимо на грешкама које су учињене.

Ћосић је изнео генезу личног ангажовања на одбрани интереса српског народа у оквиру Титове Југославије од 1968. пошто је препознао суноврат политике коју је водила тадашња партијска врхушка. Он је указао на српску „дрогираност југословенством“ и одсуство спремности да дође до српског помирења зараћених страна у грађанском рату.

Описао је своје прве контакте са политичком емиграцијом на северноамеричком континенту, јер је тамо постао свестан провалије која је дели од њихових сународника у отаџбини, а која мора да буде премошћена уколико се желело да преживимо као народ.

Ћосић је изразио жаљење што домаћа јавност није препознала значај Конгреса српског уједињења у чијем је оснивању учествовао Ђорђевић, и прихватила пружену руку помирења.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-prepiska-dobrice-cosica-i-miroslava-majkla-djordjevica

Препоручујемо: РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У СИТНА ЗАДОВОЉСТВА

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У СИТНА ЗАДОВОЉСТВА
Ален Шифр
превела Олгица Стефановић, прво издање, 2011, 12 х 20 цм, 296 стр., броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-1008-4
1.026,00 РСД
 
Шта је то за чим јури мушкарац, баш као и жена? Срећа. Боље рећи, срећа у разним видовима. То су она ситна, сласна, присна, неочекивана задовољства у којима се ужива натенане. Ален Шифр зна рецепт и пут како да их подели са нама. Ево неколико примера из књиге: „Пушење луле даје тежину испразној особи, присебност срамежљивој, хладнокрвност жустрој. Колерика примирује, убица пролази као доброћудан створ, а нестабилна особа као човек који има свој устаљени ред. Неприлагођен човек се претвара у гунђало, а полицајац у Мегреа. То је мана која нас краси врлинама“. „Човек се и коначно одвојио од мајмуна онда када је слани кикирики постао свакодневна појава“. Аутор није жалио труда; а што се читаоца тиче, ни њему задовољство неће бити ускраћено. Овај Речник је награда и за једног и за другог. Ален Шифр је био новинар Нувел Опсерватера и Експреса. Написао је већи број есеја и романа, међу којима су Парижани (Les Parisiens), Хексагонци (Les Hexagons), Нови речник општих места (Le Nouveau Dictionnaire des idées reçues), Пала тела (La Chute des corps).

Извор: http://www.slglasnik.com/glasnik-preporucuje/recnik-zaljubljenika-u-sitna-zadovoljstva

среда, 19. октобар 2011.

Сарадња Гласника и Туристичке организације Београда

19. Октобар 2011.

У Кафе – књижари – галерији Гласник је у уторак, 18. октобра представљена пословна сарадња између ЈП Службени гласник и Туристичке организације Београда.

О заједничким идејама и плановима говорили су Слободан Гавриловић, директор Гласника и Дејан Веселинов, директор Туристичке организације Београда.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/saradnja-glasnika-i-turisticke-organizacije-beograda

уторак, 18. октобар 2011.

О етици, медијима и утицају новца

Недавни скандал у Великој Британији који је уздрмао империју, али не само ону коју је деценијама градио вероватно највећи светски медијски моћник – Аустралијанац Руперт Мардок, још једном је на медијску трпезу поставио једно од важнијих питања модерне културе – питање начинa функционисања самих медија – тј. њихове даље еволуције и опстанка, али и питање етике и морала у медијима, а и међу маркетиншким, економским и политичким фигурама које данас имају највећи утицај на медије.

„Све док буде таблоида, биће и таблоидних скандала“, давно је констатовано, те онда и није изненађење што су бројни идеализацији склони пророци катаклизме актуелног медијско-економског обрасца функционисања одмах потрчали да најаве како „неочекивани” потрес царства једног од пет јахача (медијске) апокалипсе означава и смрт таблоидног новинарства. Па чак и скоро уклањање сваког непрофесионализма, корумпираности и осталих аномалија из медија и повратак изворно-прокламованим медијским идеалима и начелима. Дешавања у вези са Мардоком идеално су се наслонила на феномен „Викиликс“, односно ефекте и питања која је исти отворио. Да иронија буде већа, предвиђања тих оптимиста кретала су се у смеру размишљања да би баш медијска бука настала након потреса у највећем медијском царству могла да отвори ново, боље поглавље у развоју и начину креирања медијских садржаја убудуће.
Истини за вољу, њихова предвиђања враћала су нас на питање са којим се медији и сви око њих већ неко време сусрећу, односно ка изазовима који тек стоје пред онима који на себе преузимају задатак креирања медијских садржаја, али и културне политике у целини. Наиме, следећи принцип спојених судова у очигледној сложености данашњице у којој сви егзистирамо, промене у начину функционисања медија се, разумљиво, морају прелити и у остале сегменте друштва, а пре свих у оне директно делатно повезане са свакодневним филтерима протока информација – новинарством и публицистиком, издаваштвом, али и маркетинг и ПР „кухињама“, узимајући у обзир, наравно, неизбежну галаксију нових технологија.
Таквом оптимизму и веровању да васиони оних који воде игру, држећи политичко-економско-друштвене узде у својим рукама предстоји некаква катарза, заиста је тешко пронаћи адекватно покриће. Резултати оваквих појединачних догађаја су ипак мањег домета, а одговори на бројна питања се ипак налазе у оним основним теоријским размишљањима и уоквирени су основним комуниколошким идејама и моделима, њиховим компонентама и еволуцијом, тј. питањем њихове супротстављености и тога како је све то утицало на пролиферацију нових комуниколошких парадигми на данашњем медијском тржишту?
На трагу оваквих размишљања, као круцијална чини се непрестана потрага за одговором на питање зашто имамо потребу да комуницирамо, на које се у духу модерног времена наслања и питање – зашто су нам потребни медији? Као једно од најважнијих чини се и питање „курса“, односно питање колико наше полазне претпоставке условљавају то какве ћемо одговоре на ова питања на крају добити?
Та потрага води нас и ка питањима да ли је и у којој мери наша комуникација условљена потребом за задовољењем елементарних или ширих друштвених потреба? Да ли модерни системи комуникација и медији обликују нас и нашу перцепцију, или пак ми обликујемо ове садржаје, или је то заправо двосмеран, узајаман и константан процес? Да ли је начин на који се одвија и како изгледа комуникација у савременом друштву огледало и одраз наше стварности или је реч о процесу и структурама које условљавају наше поимање културе, друштва, света у целини и нашег места у свему томе?
Питања су бројна и даље отворена, јер су досадашњи одговори често бивали инструментализовани. Наиме, нека од тема које извиру из актуелних дешавања на глобалној медијској мапи, јесте, примера ради, питање пропасти појединих утицајних медија, односно њихове (не)способност да се прилагоде условима глобалне економске кризе, што јесте последица глобалних економских проблема, али и дугогодишњег неразумевања, недовољних компетенција и свеопште униформности медијских садржаја коју су узроковали, пре свих, утицаји најразличитијих идеологија и крупног капитала на медије. Наиме, негативан утицај лошег медијског менаџмента и безглаве трке за профитом, свакако је један од основних узрока све мање креативности и све ређих примера квалитетног истраживачког новинарства. Да ли се онда може говорити о кризи медија искључиво са аспекта неуспеха креативне – занатске делатности или је у питању неуспех медијског менаџмента, који не успева да креира нови образац понуде медијских садржаја и начина остваривања профита тим путем, узимајући при том креирању у обзир и принципе етике који свакако јесу једина брана од каснијег урушавања сваког, па и медијских система? Колика је одговорност оних који утичу на јавност, услед очигледних и честих примера непознавања основних принципа процеса убрзаног усложњавања друштвених околности и промена културних образаца, а тако и свести појединца и јавности? Да ли постоји директна и конкретна подељеност унутар одређених друштава око појединих кључних питања (однос према религији, одређеним деловима популације, питањима нације и идентитета, глобализације и традиције) или су они смишљено и по потреби изазвани и диктирани од стране изабраних политичких и других друштвених репрезената уз пресудан, посредни утицај медија који су и сами тога често несвесни? Примери који могу уједно бити и потпора оваквим размишљањима су и теме утицаја оглашивача на медије у земљама у развоју и утицај медија и медијског менаџмента на појединца и друштво у условима сложених културних и друштвених околности (земље у рату и након ратова, земље дубоко огрезле у криминал и корупцију, превелико сиромаштво и неписменост...).
Колико је зато важно познавање специфичности и разлика унутар одређених култура у процесима медијске и свеопште глобализације? На који се онда начин могу посматрати и тумачити питања нових медија и нових технологија? Да ли је у питању изазов који за многе значи и заостајање у старту или је реч о прилици за равноправну борбу свих учесника? Да ли нови медијски жанрови и форме њиховог публиковања и презентације представљају доказ презасићења јавности, еволутивни ступањ и начин да се медији прилагоде и опстану или је реч о нечем трећем, још сложенијем?
Као суштинска питања стога јесу и питање независности и власништва над медијима, затим питање остваривости идеала новинарске објективности и професионализма наспрам све бројнијих примера ангажованих медија у рукама власника крупног капитала. Осим тих, то су и питања личних компетенција и стратешког планирања самих новинара, а пре свега медијског и маркетиншког менаџмента и њиховог морала у сложеним економско-политичким околностима.
Управо сва ова наведена, темељна питања разматрају се у делима које Гласник објављује у у оквиру Едиције Примењена етика коју уређују проф. др Илија Вујачић и проф. др Јован Бабић. Она обухвата најзначајнија дела из области примењене етике, једне од најекспанзивнијих области друштвених наука у савременом свету, која пропитује темељне проблеме савременог друштва у области права, економије, медицине, технике, медија, екологије итд.
Књига Маркетиншка етика, Џорџа Џ. Бренкерта, коју је Гласник недавно објавио, једна је од таквих књига. У њој се управо наглашава чињеница да су тржишни механизми исувише компликовани и углавном недовољно транспарентни да би могли лако да се контролишу, те стога понуда може постати превише добра, на безброј начина од којих многи скривају уцену, а тада информисање може прерасти у убеђивање, или чак присилу. Бренкерт стога констатује да у таквој ситуацији потреба за регулацијом саме праксе постаје све очигледнија, али и да она мора бити заснована на правичним и морално исправним премисама, што повлачи потребу за темељном и квалитетном етичком анализом маркетинга.
Предмет маркетиншке етике, као и предмет ове књиге, јесте таква, темељна и квалитетна етичка анализа маркетинга и свих главних моралних проблема који се у њему појављују: искоришћавање људских слабости, таргетирање слабих и рањивих (деце, младих, старих, људи са посебним потребама), масовни маркетинг, производња жеље за непотребним, сублиминално оглашавање, монополисање рекламног простора, неравноправна дистрибуција утицаја, разне врсте корупције у маркетингу и тако даље.
Ово дело идеално би било читати одмах након читања још једне Гласникове књиге – дела Одумирање слободних медија Слободана Рељића. Он примећује да новинарство данас има, пре свега, забављачку функцију у којој је све постало забава, па чак и ратови, јер медијима више није циљ да натерају читаоца да мисли, већ да се чуди, плаши и на крају насмеје.
Он такође указује и на то да медији и маркетинг делују као природан брак, али да маркетинг, као финансијски моћнији у том браку, према томе како данас стоје ствари, полако уништава смисао новинарства, јер се текстови више не пишу и медији више не постоје да би се указало на проблеме или бар привукли читаоци, већ да би се привукли оглашивачи чији интерес је увек на памети онима који данас управљају медијима и креирају њихов изглед и садржаје.
Ауторски текст: Слободан Пенезић

Кућа од књига за децу из „Свратишта“

17. Октобар 2011.

У сарадњи са Канцеларијом за младе општине Стари град, Гласник је 13. и 14. октобра, у УК „Пароброд“, организовао хуманитарну акцију прикупљања новчаних средстава за помоћ деци из „Свратишта“.

Салон је организован под паролом „Кућа од књига за децу из Свратишта“, а сав приход од продаје књига у оквиру ове хуманитарне акције Гласник је донирао деци из „Свратишта“.

У петак, 14. октобра, по завршетку дводневног хуманитарног мини-сајма књига, организована је конференција за медије на којој је саопштен укупан износ новчаних средстава сакупљених од продаје књига, који ће бити дониран деци из „Свратишта“, којима је Гласник истовремено поклонио и школске свеске.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/kuca-od-knjiga-za-decu-iz-%E2%80%9Esvratista%E2%80%9C

петак, 14. октобар 2011.

Гласник представио свој програм за предстојећи сајам књига у Београду

14. Октобар 2011.

Гласник је у четвртак, 13. октобра, у Клубу – књижари – галерији Гласник представио свој програм за предстојећи 56. међународни сајам књига у Београду.
Између два сајма, Гласник је објавио око 250 наслова, а од ове године је упловио и у воде белетристике едицијом „Књижевни гласник“ у оквиру које ће на сајму бити представљене три колекције – „Сопствена соба“, „Један према један“ и „Гласови света“.

Уредник едиције „Гласови света“ Јовица Аћин издвојио је неколико наслова – Свеске Леонарда да Винчија у два тома у којима су скупљени сви записи овог уметника, као и Мадридски кодекси, причу о банкама чувеног песника Фернанда Песое Банкар анархиста и Откуп сирове коже Адбулаха Сидрана.

Уредник Правне библиотеке Јовица Тркуља истакао је да је током године у овој библиотеци објављено осамдесетак књига са циљем да се представе аутори који поштују прошлост, разумеју садашњост и праве споне са бољом будућношћу у којој ће Србија живети у владавини права. Тркуља је међу значајним насловима издвојио Споменицу Валтазару Богишићу, као и едицију „Реторика“ у којој је објављено дело Бранислава Нушића. Изразио је жаљење што није до краја реализован започети пројекат издавања изабраних дела америчког историчара Дејвида Макензија који је писао о Србији.

Уредник библиотеке Књижевне науке Гојко Тешић рекао је да је њена продукција премашила предвиђене оквире и представио је више занимљивих наслова, од Пољске књижевне авангарде до колекција посвећених успостављању културних, интелектуалних и научних веза између Београда и Загреба.

Радован Биговић, уредник Филозофско-теолошке библиотеке, издвојио је двотомно Хришћанско предање Јарослава Пеликана и Увод у историју цивилизације Истока и Запада Јана Кјеневича.

Извршни директор издаваштва и уредник едиције „Уметност и култура“ Петар Арбутина истакао је да је за сајам планирано 86 књига, од чега ће више од 90 одсто бити одштампано до почетка сајма или током његовог трајања. Према његовим речима, Гласник ће до краја године издати око 380 нових наслова са циљем да у свакој библиотеци свака друга књига буде књига овог издавача.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/glasnik-predstavio-svoj-program-za-predstojeci-sajam-knjiga-u-beogradu

Портал службених гласила РС и базе прописа представљен на Златибору

14. Октобар 2011.

Годишње саветовање судија Републике Србије одржано је на Златибору 10. и 11. октобра у организацији Високог савета судства и Врховног касационог суда, када је Гласник, учесницима саветовања, представио свој нови портал службених гласила РС и базе прописа.

На саветовању, које је између осталог било посвећено и европском дану цивилне правде, најкомпетентнији стручњаци информисали су учеснике о свим погодностима које пружа Гласников Портал.

Ирина Томић, уредница Гласникове редакције електронских правних база, нагласила је приликом презентације да Портал представља поуздану, сигурну, тачну, ажурну базу прописа коју судије могу користити у свом пословању с потпуном сигурношћу да суде на основу Устава, закона и потврђених међународних уговора.

Она је истовремено најавила и почетак кампање, током које ће Гласник приказати резултате свог двогодишњег рада на развоју свог новог портала, који је израђен и имплементиран у складу са свим стратешким документима које је наша држава поставила на развоју информатичког друштва и регулационе реформе.

Извор:  http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/portal-sluzbenih-glasila-rs-i-baze-propisa-predstavljen-na-zlatiboru

четвртак, 13. октобар 2011.

ГЛАСНИКОВА едиција КОРЕНИ представљена на „Цвијићевим данима“ у Лозници

13. Октобар 2011.

У галерији „Мина Караџић“ Вуковог дома културе у Лозници, у среду 12. октобра, представљена је едиција „Корени“, о којој је говорио њен приређивач Борисав Челиковић.

У част знаменитог географа светског гласа Јована Цвијића, у родном граду нашег великана науке организована је традиционална манифестација „Цвијићеви дани“. Ову  манифестацију јединственог културно-образовног и научностручног садржаја организују, под покровитељством града Лознице, Центар за културу „Вук Караџић“ и Основна школа која носи име нашег уваженог научника.

Дводневни програми почели су са изложбом под насловом „Цвијићева путовања“, чији је аутор географ Биљана Радичевић, а пригодну реч имао је и Борисав Челиковић, приређивач Гласникове едиције „Корени“.

Челиковић је изјавио да су путовања обележје Цвијићевог живота и нагласио да су, оно што је Вук Караџић урадио са српским језиком у првој половини 19. века, Јован Цвијић, Јован Жујовић, Стојан Новаковић и Јосиф Панчић урадили са српском науком крајем тог и почетком 20. столећа.

„Изложбом су представљене скоро три деценије Цвијићевих истраживачких путовања, док то што је у исто време написао превазилази научни опус који може да се начини у људском веку“, оценио је Челиковић наводећи да је Цвијићево дело штампано на 10.640 страна и објављено на 12 језика.

У наставку програма Челиковић је представио прву од 80 књига едиције „Корени“.

„Ту едицију покренуо је Службени гласник, а садржаће све што је објавио Српски географски зборник Српске акдемије наука, на чији је садржај пресудан утицај, од треће књиге до данас, имао искључиво Цвијић“, рекао је Челиковић.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/glasnikova-edicija-koreni-predstavljena-na-%E2%80%9Ecvijicevim-danima%E2%80%9C-u-loznici

СЕДМА РЕПУБЛИКА - Поп култура у ЈУ распаду

СЕДМА РЕПУБЛИКА
Поп култура у ЈУ распаду
Анте Перковић
саиздаваштво са Новим Либером из Загреба, прво издање, 2011, 14,5 х 22 цм, 200 стр., латиница
ISBN: 978-86-519-0959-0
756,00 РСД
 
Колекција НОВИ СВЕТ
 
Свак тко рок и сувремену културу осјећа као властиту судбину, и свак тко деведесете доживљава као морални дебакл, нека у овој књизи потражи одговоре – живио ма у којој од бивших шест република. Или, можда, само у седмој.
Ово је есеј о југославенској поп култури, њезину пропадању и изгледима за будућност. Супериоран ставом, стилом и ерудицијом, аутор не преза од расправе је ли и роцк суодговоран за крваву ратну купељ, пјенушаву од ритмова деведесетих. Зашто фашистички роцк постоји са­мо у Хрватској? Зашто је близак Цеци из Житорађе у Србији? И јесу ли могуће нове шездесете? О томе пише Анте Перковић, промишљено и без патетике. Овако: „Зауставите се, молим, прије но што вам на памет падне носталгија. Није ово 'Игра rock `n` roll цела Југославија'. Не игра, никад није ни играла. Племе почиње умирати оног тренутка кад своје ритуале и навике прихвати као догму... Не бојте се, музика не умире, само с тијела одбацује паразите. А њих се накупило у ових двадесет година. Како лијепо рече босански психо Дамир Авдић: 'Братство и јединство је завршило / Вријеме је да се упознамо онакви какви стварно јесмо.'”

НЕСВЕТИ (МЕДИЈСКИ СПОНЗОРИСАН) ТЕРОР

 
НЕСВЕТИ ТЕРОР
Босна, Ал Каида и успон глобалног џихада
Џон Р. Шиндлер
превео Растко Јовановић прво издање, 2009. 16 x 24 цм, 307 стр. броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0195-2
972,00 РСД
Књига Џона Шиндлера је отрежњавајућа прича о босанском рату, у којој се
откривају закулисне игре међународних снага, искривљавање стварности од стране светских медија и обиље манипулација за прикривање лажи и
грешака. То је књига која разбија предрасуде и исправља искривљену
слику о босанској стварности од 1992. до 1995. године.

Прошле су две године од када је Службени гласник објавио прво издање српског превода „Несветог терора“ Џона Р. Шиндлера, а потреба за суочавањем са застрашујућим сазнањима која нам ова књига нуди није ништа мања него у тренутку када је – у свом оригиналу, на енглеском језику – угледала светло дана. Проценат људи који још увек нису спремни да прихвате чињенице које предочава „Несвети терор“, наиме, и даље је огроман. И то не само у позитивним предрасудама према бошњачкој страни у босанском рату и негативним предрасудама према Србима, у свим ратовима и свим могућим ситуацијама, непоправљиво оптерећеној, површној и медијски изманипулисаној светској јавности, него и у добром делу српске јавности, заражене вирусом некритчког самооптуживања и неспремне на прихватање ни једног става који доводи у питање беспоговорну истинитост аутошовинистичке мантре.
Џон Р. Шиндлер, професор стратегије на војнопоморском колеџу у Њупорту, на Роуд Ајленду, историчар са искуством контраобавештајца америчке Агенције за националну безбедност, у једном периоду живота је одлучио да академску каријеру на одређено време замени теренским, шпијунским радом, како би предмет својих научних истраживања упознао из прве руке. Бавећи се праксом исламског тероризма, теоретски  и непосредно, он је, тако, дошао до поражавајућих података о путу исламских терориста од Авганистана осамдесетих – где су их америчке безбедносне службе третирали као савезника у борби против Совјета –  преко Босне деведесетих –  где су третирани као савезник у борби против Срба – до Сједињених америчких држава двехиљадитих – где се толерисање и помагање неприхватљивих људи и неприхватљивих метода највећој сили света вратило као бумеранг.
У време када „босанске“ архиве америчких обавештајних служби буду отворене, оне ће, истина, бити вредне за историчаре, али на реалну политику, која ће се, тада,  бавити новим, највероватније и нажалост ништа мање безочним и погубним манипулацијама,  пословичну неспремну на извлачење поука из  страшних грешака прошлости – тешко да ће имати утицаја.
До тада, књиге као што је ова, биће једини, иако нејаки, ипак хвале вредни покушаји постављања питања о суштини рата у Босни, који је, како истиче аутор,  избио „после појаве онога што се може назвати 'фактором ЦНН-а', али пре појаве могућности провере чињеница на Интернету“, па као такав представља „можда најпогрешније приказан сукоб модерног доба, на велику корист радикалног ислама и модерног џихада“.
Што се тиче улоге српске стране у босанском и осталим ексјугословенским ратовима деведесетих,  Срби свих политичких оријентација, али и сви они који су став према Србима формирали на основу црно-беле, дириговано формиране медијске слике, могли би, само када би хтели, много да науче из кратког Шиндлеровог  пасуса који ћу цитирати:
„Осорни и нерасположени за фотографисање, босански Срби – практично једини народ на кугли земаљској незаинтересован за кревељење пред камерама ЦНН-а – нису учинили скоро ништа како би се супротставили карикатурама које су пролазиле у западним медијима као коментари рата у Босни. Али, да ли су искључиво Срби криви за рат у Босни и његове злочине? То питање је мало ко постављао, штавише, сматрало се непристојним помињати га кад је одговор толико очигледан. Таква пракса новинарског једноумља, која је довела код сличних ставова код многих владиних, и нарочито невладиних званичника, ставила је многе важне видове босанског сукоба ван расправе и учинила да се они и не помињу.“