НЕСВЕТИ ТЕРОР
Босна, Ал Каида и успон глобалног џихада
Џон Р. Шиндлер
превео Растко Јовановић прво издање, 2009. 16 x 24 цм, 307 стр. броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0195-2
ISBN: 978-86-519-0195-2
972,00 РСД
Књига Џона Шиндлера је отрежњавајућа прича о босанском рату, у којој се
откривају закулисне игре међународних снага, искривљавање стварности од стране светских медија и обиље манипулација за прикривање лажи и
грешака. То је књига која разбија предрасуде и исправља искривљену
слику о босанској стварности од 1992. до 1995. године.
откривају закулисне игре међународних снага, искривљавање стварности од стране светских медија и обиље манипулација за прикривање лажи и
грешака. То је књига која разбија предрасуде и исправља искривљену
слику о босанској стварности од 1992. до 1995. године.
Прошле су две године од када је Службени гласник објавио прво издање српског превода „Несветог терора“ Џона Р. Шиндлера, а потреба за суочавањем са застрашујућим сазнањима која нам ова књига нуди није ништа мања него у тренутку када је – у свом оригиналу, на енглеском језику – угледала светло дана. Проценат људи који још увек нису спремни да прихвате чињенице које предочава „Несвети терор“, наиме, и даље је огроман. И то не само у позитивним предрасудама према бошњачкој страни у босанском рату и негативним предрасудама према Србима, у свим ратовима и свим могућим ситуацијама, непоправљиво оптерећеној, површној и медијски изманипулисаној светској јавности, него и у добром делу српске јавности, заражене вирусом некритчког самооптуживања и неспремне на прихватање ни једног става који доводи у питање беспоговорну истинитост аутошовинистичке мантре.
Џон Р. Шиндлер, професор стратегије на војнопоморском колеџу у Њупорту, на Роуд Ајленду, историчар са искуством контраобавештајца америчке Агенције за националну безбедност, у једном периоду живота је одлучио да академску каријеру на одређено време замени теренским, шпијунским радом, како би предмет својих научних истраживања упознао из прве руке. Бавећи се праксом исламског тероризма, теоретски и непосредно, он је, тако, дошао до поражавајућих података о путу исламских терориста од Авганистана осамдесетих – где су их америчке безбедносне службе третирали као савезника у борби против Совјета – преко Босне деведесетих – где су третирани као савезник у борби против Срба – до Сједињених америчких држава двехиљадитих – где се толерисање и помагање неприхватљивих људи и неприхватљивих метода највећој сили света вратило као бумеранг.
У време када „босанске“ архиве америчких обавештајних служби буду отворене, оне ће, истина, бити вредне за историчаре, али на реалну политику, која ће се, тада, бавити новим, највероватније и нажалост ништа мање безочним и погубним манипулацијама, пословичну неспремну на извлачење поука из страшних грешака прошлости – тешко да ће имати утицаја.
До тада, књиге као што је ова, биће једини, иако нејаки, ипак хвале вредни покушаји постављања питања о суштини рата у Босни, који је, како истиче аутор, избио „после појаве онога што се може назвати 'фактором ЦНН-а', али пре појаве могућности провере чињеница на Интернету“, па као такав представља „можда најпогрешније приказан сукоб модерног доба, на велику корист радикалног ислама и модерног џихада“.
Што се тиче улоге српске стране у босанском и осталим ексјугословенским ратовима деведесетих, Срби свих политичких оријентација, али и сви они који су став према Србима формирали на основу црно-беле, дириговано формиране медијске слике, могли би, само када би хтели, много да науче из кратког Шиндлеровог пасуса који ћу цитирати:
„Осорни и нерасположени за фотографисање, босански Срби – практично једини народ на кугли земаљској незаинтересован за кревељење пред камерама ЦНН-а – нису учинили скоро ништа како би се супротставили карикатурама које су пролазиле у западним медијима као коментари рата у Босни. Али, да ли су искључиво Срби криви за рат у Босни и његове злочине? То питање је мало ко постављао, штавише, сматрало се непристојним помињати га кад је одговор толико очигледан. Таква пракса новинарског једноумља, која је довела код сличних ставова код многих владиних, и нарочито невладиних званичника, ставила је многе важне видове босанског сукоба ван расправе и учинила да се они и не помињу.“
Нема коментара:
Постави коментар