Представљенa књига
ДОСИЈЕ О БЛАГОЈУ НЕШКОВИЋУ
10. Октобар 2011.
У Кино-сали Етнографског музеја је у петак, 7. октобра представљена књига Досије о Благоју Нешковићу – Прилози за биографију Венцеслава Глишића.
О књизи су говорили: Љубодраг Димић, Предраг Ј. Марковић, Бора Дреновац и аутор.
Марковић је констатовао да је Нешковић један од тројице српских комуниста који су се занимали за питања којa су остали сматрали небитним, као што су границе и положај српског народа, а да су друга двојица Јован Веселинов и Моше Пијаде.
„Они су се једини интересовали за национални интерес Срба, а први од њих је ’пао’ Нешковић“, подсетио је Марковић. „Интересантно је да су се други комунисти Југoславије бринули пре свега за интересе свог народа, па тек онда за интересе Југославије, партије и слично, док је код Срба било обрнуто или они једноставно нису правили разлику између Југославије и Србије“, закључио је он.
Аутор је овом књигом покушао да исправи неправду начињену према човеку, који је био посебан – било шта да је радио успео би у томе и који је једна од ретких особа која је од политичара постала научник..
Глишић се захвалио свима, од Нешковићеве породице, па до издавача Гласника и његових запослених који су заједно учинили да књига буде квалитетна и садржајно, а и изгледом.
Благоје Нешковић је био јака личност, са посебно израженом вољом и енергијом да све што замисли спроведе у дело. Успео је да сачува свој идентитет и по цену своје политичке каријере у колективистичком друштву и у партији која је била подређена вољи једног човека. Бурна биографија револуционара, политичара и научника сведочи да Благоју Нешковићу нису праштани ни успеси ни пропусти. Стари члан партије, шпански борац и револуционар, али и лекар по професији (што га је разликовало од других професионалних револуционара), након 1949. упада у партијску изолацију, и бива сврстан међу „унутрашње непријатеље“ партије и државе, што је била оптужба после које нестаје сваки дијалог са отпадником. Од тада он се посвећује научном раду, свестан да га је партија избрисала из историје.
Нема коментара:
Постави коментар