Претражи овај блог

четвртак, 29. децембар 2011.

Представљен нови број часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

29. Децембар 2011.
У Клубу – књижари – галерији Гласник је у среду, 28. децембра представљен 17. број часописа Изазови европских интеграција.

Говорили су:
Бранка Ђукић,
директорка новинске агенције ТАНЈУГ,
Јелена Триван,
председница Одбора за културу и информисање Скупштине Србије,
Саша Мирковић,
председник АНЕМ-а,
Слободан Кремењак, адвокат,
Раде Вељановски,
професор Факултета политичких наука у Београду,
Никола Јовановић,
главни уредник часописа Изазови европских интеграција.

Нови број прати тему „Медија и европских интеграција“, а говорници су оценили да држава треба да се повуче из власништва у медијима и да тај процес, као и решавање проблема који су отворени у Медијској стратегији, мора да буде системски. Они су, такође, истакли да се разговори о трошењу државне помоћи не смеју свести само на један пример – пример новинске агенције ТАНЈУГ.

Уредник часописа Јовановић рекао је да је Стратегија дала добар основ да се расправља о транспарентности медијског власништва, медијској концентрацији и контроли државне помоћи. Када је у питању државно власништво у медијима, ни међу европским државама није необично да оне финансирају извештавање које је од општег, јавног интереса, додао је уредник.

„Ако се бавимо само једном примером, као што је ТАНЈУГ, направићемо грешку. Морамо да имамо системска решења која ће бити принципијелна“, рекао је Кремењак, истичући да квалитет сервиса и одговорно пословање ове агенције нису резултат системски уређеног медијског простора, већ актуелног менаџмента, што се може променити.

Ђукићева је рекла да је дебата о Медијској стратегији у Србији занемарила читав низ савремених изазова и могућности и да изгледа као да је писана само због ТАНЈУГА.

„То уверење су пре неки дан оснажиле колеге из новинарских и медијских удружења, који су, после увида у предлог буџета, у коме се налазе и средства за субвенционисање ове агенције обзнанили крах Стратегије“, рекла је она. „Као да у њој ничег и нема или није тако важно као питање ТАНЈУГА и као да тај документ и нема другог циља до – срушити Картагину, односно наведену агенцију.

Према њеним речима, идеја са Медијском стратегијом била је да се амбијент у којем медији раде уреди, да људи који раде у медијима буду одговорнији, да им извори буду доступни и да се знају извори финансирања медија; а испало је да је главна тема зашто држава финансира ТАНЈУГ стављајући га у привилегован положај.

Ђукићева је нагласила и да је у Стратегији дат рок од 18 месеци за трансформацију агенције.
Триван је истакла да држава жели и мора да се повуче из медија. Како је навела, показало се да држава није најбољи послодавац.

„Није природно да држава поседује 137 медија на различитим нивоима, јер функционисање тих медија показује да држава није најбољи послодавац и да расипа паре“, констатовала је она. „Чињеница да локалне политичке елите када победе на изборима добијају локалне медије, такође, није природна“, закључила је Триван истичући да ће се држава повући из медија, али да је за то потребно време.

Аутори текстова, председник АНЕМ-а Мирковић и професор ФПН-а Вељановски, заложили су се за доследно спровођење Медијске стратегије.

Мирковић је истакао да је од суштинске важности да се испуни Акциони план који је донет уз Стратегију, као и да се држава повуче из медија.

Вељановски је критиковао Јавни сервис, због тога што се, како је рекао, не понаша у складу са својом улогом, између осталог и зато што у довољној мери не емитује програме на језику мањина.

У Лесковцу додељена прва награда Гласникове јесење наградне игре

28. Децембар 2011.

Професор књижевности и писац из Власотинца Саша Станковић добитник је прве награде Гласника, односно комплета вредних књига, који му је уручен у Гласниковој књижари у Лесковцу у уторак, 27. децембра. 

Наградни купон „Велике јесење награде игре“ попунио је крајем новембра на наговор љубазне продавачице Јелене Петковић.

Када је средином децембра Станковић потпуно заборавио овај „безначајан“ догађај, зазвонио је телефон и добио је обавештење из Београда да је добитник прве награде, односно пакета књига у вредности од 10.000,00 динара.

„Купио сам тад најновију књигу савремене српске списатељице Љубице Арсић“, каже Станковић, који је са задовољством преузео награду, а у знак захвалности, Јелени Петковић поклонио је бомбоњеру.

Станковић каже да не верује у награђене игре, али и да се овога пута преварио. Сви који познају младог професора рекли су да је награда дошла у праве руке, јер су књиге његова велика страст.

„Као колекционар до сад сам набавио више стотина књига, а као професор књижевности и библиотекар сваки дан ширим љубав према књизи међу најмлађим нараштајима“, каже он.

„И коначно, као писац и сам стварам нове књиге, а да ли је ова награда само случајност, процените сами“, поручује Станковић, млади професор књижевности у Власотиначкој гимназији.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/u-leskovcu-dodeljena-prva-nagrada-glasnikove-jesenje-nagradne-igre

понедељак, 26. децембар 2011.

Фотомонографија и изложба фотографија Бранка Белића

23. Децембар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 22. децембра представљена фотомонографија Лица и отворена истоимена изложба фотографија Бранка Белића.

О књизи, коју су заједнички објавили Гласник и Независна издања Слободана Машића говорили су представници издавача Слободан Гавриловић и Слободан Машић, проф. др Неда Тодоровић, ауторов колега Томислав Петернек и аутор.

Обимна (710 страна) тројезична (српско-енглеско-француска) фотомонографија обједињује 465 фотографија на којима су портрети значајних личности из културног и политичког миљеа. Уз фотографије, у књизи су објављени текстови Мирка Ловрића, Матије Бећковића, Моме Капора, Драгивоја Срећковића, Стевана Станића, Ратка Божовића, Момчила Б. Ђорђевића, Јелице Роћеновић, Предрага Лазаревића, Горана Малића, Драгана Јовановића, Глигора Чемерског, Јована Ћирилова, Пурише Ђорђевића, Драшка Ређепа, Братислава Љубишића, Љубомира Ерића, Слободана Машића и Драгоша Калајића.

Слободан Гавриловић сматра да је основни мотив да се објави ова колекција портрета, била жеља аутора да покаже колико је у оквиру савремене комуникације важно место припало доброј фотографији.

Машић, коме је Гавриловић одао признање што је мајсторски приредио монографију и дизајнирао корице, признао је да је дуго трагао за личним углом из којег ће посматрати Белићеве фотографије док није дошао на идеју да на њима покаже српски образ.

Како је објаснио, има народа у коме овај појам како га ми схватамо не значи много, а код једног дела нашег народа, он је вреднији од сваког блага и нема цену. Он стога сматра да је Белићева колекција портрета на најлепши начин визуелно дочарала српски образ и нада се ће се појавити и велики песник који ће наћи праве речи о српском образу.

Професор новинарства Неда Тодоровић подсетила је да су она и Белић заједно започели каријере у НИН-у када је тамо радила легендарна екипа новинара.

Њихови портрети су овековечени у овој књизи и према њеној оцени, реч је о ремек-делима мајстора на којима нема ни једног елемента помодности већ су рађени у црно-белој техници уз помоћ природног светла, али се на сваком види „суптилна релација између аутора и модела у процесу снимања“.

Она је запазила да су фотографије надмоћније од сваког текста јер откривају више о личности него писана реч.

Петернек је испричао како се Белић прикључио редакцији и како га је новинарска легенда Стеван Станић увео у уметничке кругове где се спријатељио са многима које је овековечио на својим фотографијама.

Такође је скренуо пажњу на широк дијапазон врста портрета у књизи, јер су неки снимљени као акциони, други су студијски, трећи су са догађаја на којима су чествовали. Белић се захвалио колеги што га је натерао да скупља портрете, јер се испоставило да ништа није сачувао од оних које је снимио пре 1971. године када је дошао у НИН.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/fotomonografija-i-izlozba-fotografija-branka-belica

Представљена књига ОБЛИЦИ ПОВЕЗИВАЊА ДРЖАВА ЧЛАНИЦА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

23. Децембар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 22. децембра представљена књига Облици повезивања држава чланица у Европској унији, Јелене Ћеранић.

О књизи су, осим ауторке, говорили: проф. др Јовица Тркуља, проф. др Бранко Ракић, др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право у Београду и проф. др Владимир Чоловић, виши научни сарадник Института за упоредно право у Београду.

Питање успостављања различитих облика повезивања држава унутар Европске уније последњих година доспело је у средиште интересовања, као решење које омогућава да се Унија шири и прихвата нове државе чланице, које су на различитом степену развоја, уз истовремено продубљење интеграција у оквиру заједничких политика Уније.

Kњига се бави правним и политичким облицима интеграције, тј. успостављањем убрзане сарадње између одређених држава чланица ЕУ. Након уводних напомена, у вези са самим појмом убрзане сарадње као уговорима институционализованог облика повезивања одређених држава које желе и могу да напредују брже у односу на друге земље чланице, аутор најпре, у првом делу рада излаже већ постојеће облике сарадње као што су Економска и монетарна унија, Протокол о социјалним правима и Шенгенски споразум, док је други део рада посвећен постојећим правним основама за успостављање оваквог вида сарадње међу државама чланицама ЕУ. У оквиру закључних разматрања аутор сумира изнета запажања и истиче неопходност инструмента убрзане сарадње као начина да се отклони могућност стагнације у ЕУ и настави са продубљивањем интеграција упркос ширењу ЕУ приступањем нових држава чланица.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-knjiga-oblici-povezivanja-drzava-clanica-u-evropskoj-uniji

На Звездари представљена ОКОЛИНА БЕОГРАДА И СМЕДЕРЕВА

23. Децембар 2011.

У огранку Библиотеке града Београда „Бранко Миљковић“ на Звездари, у четвртак, 22. децембра представљена је књига Околина Београда и Смедерева и целокупна Гласникова едиција „Корени“ којој припада ово дело, о чему су говорили Милета Продановић и Борисав Челиковић.

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић је са својим сарадницима и ученицима започео вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције „Корени“ објављена су фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига „Корена“ посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.

Проучавање села у околини Београда почело је још 1893, када је 25. марта Цвијић са својим ђацима организовао прву екскурзију по београдској околини. Након тога, организоване су бројне екскурзије, које су послужиле за испитивање села у околини Београда и прикупљена велика количина материјала који је Цвијић обрадио, а то се однедавно налази и у делу Околина Београда и Смедерева.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-zvezdari-predstavljena-okolina-beograda-i-smedereva

На Коларцу представљено шест томова ПСИХОДИНАМИЧКЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ

22. Децембар 2011.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у среду, 21. децембра организовано представљање шестотомног енциклопедијског уџбеника Психодинамичка психијатрија, уредника проф. др Љубомира Ерића.

Oсим уредника издања, говорили су Иванка Јовановић Дуњић, Вида Ракић Глишић, Александар Димитријевић и Илија Вујачић.

Шестотомни уџбеник Психодинамичка психијатрија је најсавременији приказ психијатрије која негује традицију психоанализе. У светлу најновијих достигнућа у психијатрији и истраживањима мозга, Психодинамичка психијатрија поново заузима место једне од главних струја и враћа се на сцену захваљујући ширини својих интеграционих капацитета. Уџбеник су написали најпознатији психијатри и психолози, психоаналитички и психодинамички психотерапеути, добри познаваоци савремене динамичке психијатрије, њих укупно 40, из земље и иностранства.

Пројекат започет 2008. године првим томом Психодинамичке психијатрије – Историја, основни принципи, теорија, данас обједињује шест књига: том II – Теорија страха и стање страха; том III – Хумана сексуалност, сексуални и родни поремећаји, контроверзе хомосексуалности, том IV – Поремећаји личности, том V – Соматоформни, дисоцијативни и поремећаји расположења и том IV – Психодинамички приступ у психотерапији.

Током 2011. године објављена су последња два тома Психодинамичке психијатрије.

Соматоформни, дисоцијативни и поремећаји расположења – V том, пружа доказе зашто је депресија болест овог века и представља савремено тумачење психосоматских поремећаја и траума. Књига је актуелна и обухвата поред традиционалних теорија и најсавременије погледе на односну психопатологију. Илустрована је сликама аутора који су иноватори у теоријама психопатологије или у лечењу.

Психодинамички приступ у психотерапији – VI том, доноси прилоге који објашњавају психодинамички приступ психотерапији. Овај том се заснива на теоријским основама које су излагане у претходним томовима књиге и представља дефинитивно заокруживање тематике у вези са психодинамичком психијатријом.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-kolarcu-predstavljeno-sest-tomova-psihodinamicke-psihijatrije

Представљeна монографија ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ВИШЕСТРАНАЧЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

22. Децембар 2011.

У Малој сали зграде Народне скупштине Републике Србије је у среду, 21. децембра представљена монографија Две деценије вишестраначја у Републици Србији, Верице Михајловић и Зорана Радоњића.

Представљањем монографије, Гласник је дао допринос обележавању двадесетогодишњице од увођења вишестраначја у Републици Србији.

Говорили су:

проф. др Милан Јовановић, рецензент књиге,

Вељко Одаловић, генерални секретар Народне скупштине,

Миодраг Радојевић, извршни уредник

и Верица Михајловић, коаутор књиге.

Доношењем Устава 1990, Република Србија је постала парламентарна демократија са јасном поделом власти и вишестраначјем. У ове две деценије политички живот Србије био је изузетно динамичан, што је за последицу имало честе промене изборног законодавства и велики број изборних циклуса.

О том периоду, иако историјски блиском, до сада није било тако свеобухватних публикација као што су то учинили аутори ове монографије. По први пут, на једном месту налазе се сви изборни резултати од 1990. до 2010. године; како за парламентарне, тако и за председничке изборе, како за Републику Србију тако и за државе у чијем је саставу Србија била у протекле две деценије (СРЈ и СЦГ). Монографија садржи близу 3.000 имена, а забележена су имена свих народних посланика, свих чланова Владе, свих председника државе, свих судија Уставног и Врховног суда, свих републичких тужилаца, секретара Скупштине и секретара Владе.

Саставни део монографије су и коментари устава и свих изборних прописа који су донети у претходне две деценије. Дакле, све оно што се може сматрати политиколошким, политичким, али и историјским чињеницама у вези са овим периодом, налази се у овом драгоценом делу.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-monografija-dve-decenije-visestranacja-u-republici-srbiji

недеља, 18. децембар 2011.

16. Децембар 2011.

У Римској дворани Библиотеке града Београда у четвртак, 15. децембра представљена је књига Одговори – Политичке сукобице Мирка Чанадановића.
О књизи су говорили: Слободан Гавриловић, Ратко Божовић, Илија Марковић, Перо Симић и аутор.

Слободан Гавриловић је оценио да књига, иако наизглед мала, потврђује његову жељу коју упућује многим ауторима, а то је да смање обим књиге, јер оне тако добијају на значају и динамици.

„Зашто Мирко Чанадановић у едицији Сведоци епохе – по објективним критеријумима он то заслужује, јер едиција Сведоци епохе повезује оно што Гласник жели да буде, да чува своју традицију и прошлост, али и да најављује будућност – да буде гласник будућности“, истакао је он.

Гласник је до 1919. поред правних норми садржао и велики број књижевних прилога и прича, као што је на пример Плава гробница Милутина Бојића, а сарадник је више од једне деценије био и Винавер“, подсетио је он, нагласивши да Гласник жели да настави да баштини ту дивну традицију.

„Мирко Чанадановић је сведок епохе из више разлога – најпре зато што је припадао једном покрету који је оставио снажан печат у овој држави, међу бројним народима и националним мањинама“, рекао је Гавриловић. „Време ће мењати своје вредносне судове, али нико неће моћи да оспори да је тај покрет био посебно обележен критичким мишљењем, које истичем као нешто што није било уобичајено у тој комунистичкој парадигми“.

Божовић је нагласио да je најтеже кад нижеразредни и неумни причају причу о ономе ко је уман, а то представља један континуитет код нас, али и нашу велику несрећу.
„Мирко у књизи не делује као човек који је доживео рањено човештво, већ као човек који успоставља и брани човештво“, рекао је он.

Он је такође констатовао да књига у продубљеном смислу говори о онтологији политике и онтологији догматизма у политици, што и јесте суштина аутократског духа те политике.
Чанадановић је навео да је реч о збирци његових реаговања на обновљена кривотворења и омаловажавања идеја и политичке праксе либерала с краја осамдесетих и почетка деведесетих, најавивши да о оном претходном периоду планира да пише у наредној књизи.

„Тих година престао сам да верујем да се у нашој средини, са нашим политичким искуством и културом произвођачи неистина најбоље могу ућуткати тако што ће бити игнорисани, јер ћутање понекад погодује ширењу неистина“, истакао је он.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-knjiga-odgovori-%E2%80%93-politicke-sukobice

среда, 14. децембар 2011.

У Библиотеци града Београда представљени ИЗАБРАНИ РАЗГОВОРИ Милоша Јевтића

14. Децембар 2011.

У Римској дворани Библиотеке града Београда у уторак, 13. децембра представљено је првих шест књига Изабраних разговора Милоша Јевтића.

О књигама су, осим аутора, говорили и Слободан Гавриловић, уредник и директор Гласника и проф. др Дарко Танасковић.

До сада је објављено шест књига Јевтићевих разговора са некима од најзначајнијих интелектуалца са ових простора, а у припреми је још шест.

Гавриловић је нагласио да су Јевтићеве књиге пример нечег што у развијеним земљама представља посао на којем раде стотине стручњака у оквиру озбиљних института, а што представља материјал на којем би требало да се гради наша целокупна духовност, и што би морало да представља помоћ и важан ослонац у том послу.

Танасковић је истакао да књиге представљају вертикале српске духовности, али вертикале здравог плурализма које су сведене у нешто што јесте трансисторијски код и ослонац наше духовности, а то и јесте највећа вредност Јевтићевих разговора и књига.

„Алхемија између аутора и саговорника резултирали су снажном и неодољивом мелодијом сећања на све оно што јесте вредно сећања“, оценио је он.

Јевтић је указао на озбиљност припрема за сваки од разговора који је водио, као и то да је и након интервјуа остао у пријатељским односима са свим својим саговорницима.

„Бројна пријатељства са људима са којима сам разговарао, а која сам очувао, представљају богатство за мој дух и увек су била додатни подстицај за нове разговоре и дела“, закључио је он.    

Извор:     http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/u-biblioteci-grada-beograda-predstavljeni-izabrani-razgovori-milosa-jevtica

Представљена ЛИРСКА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ Коље Мићевића

14. Децембар 2011.

Четворотомна Лирска историја музике Од Питагоре до Баха, Коље Мићевића, представљена је у уторак 13. децембра у Клубу – књижари – галерији Гласник.

Дело је премијерно представљено на овогодишњем, 56. међународном београдском сајму књига.
Овај пут, Мићевић је представљање почео свирајући жичани инструмент багламу, који је узео од свог госта Андрије Сагића, самоуког музичара који се бави искључиво раном музиком.

На 3.000 страна Мићевић води читаоце у историју лирске музике, што у француском означава поезију праћену музиком, поезија која је била певана, и то у строго омеђеном историјском раздобљу, од Питагоре изумитеља интервала и монокорда до 1750. када је умро Јохан Себастијан Бах.

„Од Питагоре до Баха музика и поезија, како каже један од композитора у мојој књизи, Лукаско Лукаски из 16. века, биле су две сестре, то је слика коју сугеришем насловом и коју развијам у све четири књиге“, казао је Мићевић.

Он је додао да му је у раду помогло преводилачко искуство, посебно Дантеа, као и то што живи у Француској где су му доступни многи извори, старе књиге, рукописи, графике, минијатуре, ЦД-ови и многобројни различити извори уз чију помоћ је успео да „извуче“ из заборава многе значајне композиторе и дела о којима, у тренутно доступним музичким књигама, често нема никаквих података.

Свој обиман рад аутор је назвао неком врстом почасти извођачима без којих не би постојала музика.
Члан ансамбла за рану музику „Ludus musicus“, Сагић, извео је на аутентичном инструменту баглами средњевековну кантигу шпанског краља Алфонса мудрог, једног од бројних ликова Мићевићеве књиге.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-lirska-istorija-muzike-kolje-micevica

понедељак, 12. децембар 2011.

Нови 143. број магазина ЗАКОНИ И ПРОПИСИ - ЗИП

ЗИП 143

12. Децембар 2011.

Правно-економски магазин „ЗИП – Закони и пракса“ у броју 143, за децембар 2011, објављује:
ТЕМА БРОЈА

Нацрт закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама

Стезање обруча око корупцијe

Горан Радосављевић: Јавне набавке вредне милијарду евра се нигде не објављују, што је довољан сигнал да постоји одређени ниво корупције, односно неправилности

ЗА ЗИП ГОВОРЕ:

Професор др Богољуб Милосављевић о искуствима после годину дана рада комуналне полиције
Грађани прихватили комуналну полицију као своју службу

др Игор Вукоњански о Нацрту закона о службеницима у јединицама локалне самоуправе 
Буђење из апатије

 
У РЕДОВНИМ РУБРИКАМА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ:

● После конференције „До транспарентног и модерног законодавног система“: Неопходно унапређење капацитета за примену прописа;
● Саша Варинац: Како ојачати праћење и контролу у јавним набавкама;
● Биљана Мирић Богдановић и Биљана Тодоровић: Пореско консолидовање;
● Јелена Драгојловић: Опорезивање покретних ствари примљених на поклон;
● Милија М. Ђаловић: Новине у Закону о комуналним делатностима;
● Душан Б. Пурић: Веће царинске повластице и једноставније процедуре;
● мр Сања Милановић: Скраћени рокови у којима јавна друштва извештавају јавност о свом пословању;
● Душан Лалић: Једноставнији поступак у финансијском пословању са иностранством.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/zip-143

Бројна Гласникова издања о животу и делу Слободана Јовановића

12. Децембар 2011.

Посмртни остаци Слободанa Јовановићa (1869–1958), академика, правника, историчара и председника Југословенске краљевске владе у егзилу, недавно су пренети у Србију, како би уз највише државне и војне почасти били сахрањени у суботу, 10. децембра, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

У богатој Гласниковој издавачкој ризници налази се неколико дела која говоре о животу и делу једног од најумнијих Срба 20. века.

То су: Слободан Јовановић – илустрована монографија (Миодраг Јовичић), Слободан Јовановић – један несентименталан приступ политици (Александар Павковић), затим Ратни дневник 1941–1945 (Коста Павловић), као и Порука – репринт часописа-гласила Југословенског народног одбора, чији је један од сарадника био и Јовановић.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/brojna-glasnikova-izdanja-o-zivotu-i-delu-slobodana-jovanovica

петак, 09. децембар 2011.

ОКОЛИНА БЕОГРАДА И СМЕДЕРЕВА представљена у Конаку кнегиње Љубице

09. Децембар 2011.

У Kонаку кнегиње Љубице је у четвртак 8. децембра представљена књига Околина Београда и Смедерева – 11. дело из Гласникове едиције „Корени“, о којој су говорили Светлана Велмар Јанковић, Јован Ћирилов и Борисав Челиковић, приређивач едиције.

У књизи су обрађена 123 насеља од којих 82 припадају општинама града Београда.

Према речима приређивача Челиковића, циљ „Корена“ је да се наше културно благо, које је стварано у раздобљу од средине 19. века од када датира најстарија студија, па до краја 20. Века, сједини на једном месту.

Светлана Велмар Јанковић је истакла да у књизи Околина Београда и Смедерева на изглед суви и једноставни подаци откривају много тога, додајући да је заправо реч о обимном зборнику 10 антропогеографских радова са много занимљивих података и да је она много научила о ауторима који су писали у овом зборнику.

„Ово је изузетно обиман зборник радова и време када су настали ти радови, јако се разликује“, рекла је она, објаснивши да је студија Алимпија Богића из 1866. најстарија, док су студије Боривоја Дробњаковића и Владимира Ђурића из педесетих година прошлог века.

„Ових 90 година је раздвојило наведене радове који се налазе у овој књизи, али уредници издања одлучили су да их сједине и представе као целину“, рекла је она, додавши да су сви радови обележени јединственим методолошким поступком, који омогућава да се примети да је научни метод радова потпуно јединствен.

Ћирилов је приметио да фонтови који се налазе у књизи подсећају на стара времена и да му је задовољство што може да завири у прошлост Београда.

Пре више од једног века научник Јован Цвијић је са својим сарадницима и ученицима започео антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаја. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије.

У оквиру читаве едиције објављена су фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига „Корена“ посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.

Едиција „Корени“ ће наредних година обогатити српску културу библиотеком од преко 50 књига у којој ће на једном месту бити сабране студије које ће бити темељ за проучавање порекла српских породица и њихових миграционих кретања, обичаја који су са собом доносиле у нове средине и ту губиле или делимично сачувале.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/okolina-beograda-i-smedereva-predstavljena-u-konaku-kneginje-ljubice

четвртак, 08. децембар 2011.

На Коларцу представљене Крлежине МАРГИНАЛИЈЕ

08. Децембар 2011.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у среду, 7. децембра представљена књига Мирослава Крлеже Маргиналије 1.000 изабраних коментара о текстовима за енциклопедије ЈЛЗ, коју је приредио Влахо Богишић.

О књизи су говорили Предраг Палавестра, Драго Роксандић, Милојко Кнежевић и Влахо Богишић.

Приређивач књиге Влахо Богишић, главни равнатељ Лексикографског завода Мирослав Крлежа из Загреба, истакао је да се 30 година од смрти Крлеже први пут објављује књига посвећена изнутра Крлежином делу, и да ће бити занимљиво на који начин ће његова реч, директни живи коментари који се и данас тичу српске културе, а не само хрватско-српских односа, живети или не у Београду.

Он је додао да је Крлежа у читавом свом креативном раздобљу, од двадесетих година прошлог века, па до 1980, равноправно био присутан у српском културном кругу, а да након његове смрти, и у оних десет година, док смо још имали заједнички културни простор, Хрвати и Срби, Крлежа је присутан само на позоришним сценама.

„Ова књига изабраних Крлежиних енциклопедијских биљешки, повратна је рекапитулизација, али и учвршћење тога односа, низом коментара о свијету, с обзиром на енциклопедију којом се бавио, Крлежа је, заправо, трајно тумачио, и у језику и у култури, однос између Хрвата и Срба“, рекао је Богишић. Он је изразио захвалност Гласнику што је омогућио да се велика, скупа и захтевна књига, коју није једноставно направити, не само у материјалном, него и у сваком другом погледу, појави.

„То је један од двадесетак Крлежиних наслова који су прво објављени у Србији, а и прва амбициознија књига приређена из његове оставштине уопће“, казао је приређивач Маргиналија.

Према његовој оцени, у Хрватској се много више него у Београду подлегло естрадној димензији културе и важне годишњице не занимају никога. Радовало би га када би био могућ критички разговор о Крлежиним Маргиналијама, како је рекао, и сам Крлежа би се таквом чему веселио, али не мисли да смо више као друштво и као културе спремни на те разговоре, јер смо превише посвећени кабловским телевизијама и ономе што мислимо да њима добијамо.

Милојко Кнежевић, уредник лексикографских издања у Гласнику, објаснио је да је жеља била да се на 100-годишњицу Крлежиног доласка у Србију и 30 година од његове смрти учини мали омаж том значајном хрватском, југословенском и јужнословенском аутору, и тако да нов допринос развоју хрватско-српских и српско-хрватских културних односа и културне размене.

Према речима приређивача, коментари главног уредника о текстовима за Енциклопедију Југославије и друга издања Југославенског лексикографског завода, маргинални су само по томе што су формом на рубу лексикографије, есејистике и критике, ово је приручник за све који су у било каквом додиру са енциклопедистиком. Маргиналије се читају и као сведочанство о времену некадашњих југословенских простора, богатству историје, културе, тадашњој културној и језичкој политици.

Сам Крлежа је записао: „Маргиналије су, дакле, моје примједбе или зановијетања на текстове које су већ припремили стручњаци из појединих сектора, и онда на њихов писани материјал ја додајем своје оцјене, а оне су такве нарави да се о њима аргументирано може и дискутирати“.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-kolarcu-predstavljene-krlezine-marginalije

У Тополи представљена едиција КОРЕНИ

07. Децембар 2011.

У библиотеци „Радоје Домановић“ у Тополи је у уторак, 6. децембра представљена Гласникова едиција „Корени“, о којој је говорио приређивач едиције Борислав Челиковић.

Посебна пажња посвећена је књигама Јасеница, Лепеница и Качер, које су објављене у оквиру те едиције, а било је речи и о документарним филмовима који су у припреми, а који ће тематски пратити сваку од појединачних књига у оквиру едиције „Корени“.

Борисав Челиковић је на почетку упознао публику са концепцијом и садржајем едиције „Корени“ истакавши улогу Јована Цвијића, творца антропогеографске школе, захваљујући коме је у раздобљу од једног века уназад, написано више стотина радова који се баве проучавањем насеља, порекла становништва и обичаја. Указао је и да је територија општине Топола читава антропогеографски проучена почетком прошлог века, али не јединствено, већ у складу са тадашњим административним поделама, тако да се село Светлић налази у књизи Лепеница, Јарменовци, Манојловци, Гуришевци и Војковци у књизи Качер, док се осталих 26 насеља општине Топола налази у књизи Јасеница. Потом је представио садржај књига истакавши значај аутора Боривоја Дробњаковића, универзитетског професора и академика, рођеног крагујевчанина и Јеремије М. Павловића, учитеља родом из села Божурње, који је написо, поред студија о животу и народним обичајима Јасенице и Качера, јединствену студију о жени у Јасеници – Јасеничанка (1930) и монографију школе у Блазнави (1908). Изнео је и предлог да се Топола овом значајном прегаоцу одужи тако што ће нека од топлских улица или установа понети име Јеремије М. Павловића. Указао је и на цртеже крајева око Тополе и Шумадије, академског сликара Љубе Ивановића, који су, као и претходне студије, објављени у књизи Јасеница. На крају прочитао је опис Госпојинског панађура у Тополи 1847. године који је објавио Боривоје Дробњаковић и истакао значај што се овај вашар у Тополи на Малу Госпојину, иначе славу града, одржао до данас и то у изузетном обиму, сачувавши у себи доста првобитног, за разлику од осталих у Србији.

Након представљања књига уследила је пројекција радне верзије документарног филма „Качер“. Наиме напоредо са објављивањем едиције „Корени“ Гласник припрема под истим називом и едицију филмова који прате сваку од књига. Циљ је да се направи паралела између књига, у којма је описан живот некада и данађњег времена које је у фрагментима приказано у филму. Филм о Качеру снимљен је средином јула у качерским насељима Руднику, Јарменовцима, Гуришевцима, Заграђу, Трудељу, Босути, Белановици, Моравцима, Љигу и Шилопају.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/u-topoli-predstavljena-edicija-koreni

Представљена ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА

07. Децембар 2011.

Дело Повеља краља Милутина манастиру Бањска коју су заједно објавили Музеј у Приштини, центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne и Гласник, представљена је у уторак, 6. децембра у Прес-центру УНС-а у Београду.

Повеља у два тома прво је издање нове Гласникове едиције „Српске средњовековне повеље“. Први том чини интегрално фототипско издање изворног рукописа из 1314–1316. године, такозвана Светостефанска хрисовуља коју је краљ Стефан Урош II Милутин издао по завршетку изградње своје гробне задужбине, манастира Светог Стефана у Бањској.

Како је рекао приређивач Ђорђе Трифуновић, свака страница Повеље је у првом тому овог капиталног дела издвојена, обрубљена и представљена у изворној величини.

У другом тому, уз превод на савремени српски језик, налазе се и фототипи оба издања повеље – београдско Љубомира Ковачевића, и бечко Ватрослава Јагића.

Ту су и студије Трифуновића о историјату повеље са прилозима, међу којима је и девет до сада необјављених писама Стојана Новаковића и Јагића о штампању Повеље, студија академика Александра Лопе посвећена топономастици споменика, две студије Виктора Савића о односу изворног текста и његових копија и студија Гордане Томовић о географском простору и границама Милутиновог дарованог властелинства.

Представљајући монографију, Трифуновић је испричао занимљив историјат њена два издања – београдског и бечког која су готово истовремено објављена 1890.

Оба издања резултат су „експедиције“ мађарских научника, којима се придружио и пољски историчар Јозеф Кожињовски и који су у истанбулском архиву пронашли Повељу.

Кожињовски ју је преписао и потом ју је српска Краљевска академија објавила, док је мађарски тим Повељу однео у Будимпешту одакле је, посредовањем дипломате Бењамина Калаја, преписана у Бечу и објављена.

Трифуновић је навео и да је Повеља готово сигурно у оригиналу била у форми свитка и да је преписана зарад лакшег руковања истом, будући да је више пута годишње јавно читана.

Према његовим речима, реч је о аутентичном препису из тога времена и једном од најлепших примерака српског рукописног наслеђа 14. века.

Док је дуговни увод – „аренга“ писан чистим књижевним језиком и доказ Милутиновог литерарног и естетског образовања, сама Повеља писана је народним језиком и представља драгоценост за језичка испитивања.

Трифуновић је оценио и да Повеља, чије су објављивање помогли Министарство спољних послова, Министарство културе и Секретаријат за културу града Београда, представља основе за даље културноисторијско и историјско проучавање целе грађе.

Краљ Милутин обновио је порушени и разорени храм Св. Стефана првомученика у Бањској и, одредивши га као своју гробну задужбину, поклонио му 75 села и заселака од Срема, преко Ибра, Хвостина и Раса до Плава и Зете.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-povelja-kralja-milutina-manastiru-banjska

уторак, 06. децембар 2011.

ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА

Поштовани,

Част нам је да Вас позовемо на конференцију за новинаре поводом објављивања књиге

ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА

у уторак, 6. децембра у 12.00, у Прес-центру УНС, Кнез Михаилова 6/III.
О књизи ће говорити Ђорђе Трифуновић, приређивач,
и Бранко В. Јокић, директор Музеја у Приштини.

Седам векова од настанка једног од најзначајнијих писаних споменика српске културе, рукописног свитка Светостефанске хрисовуље, и стотину двадесет година откако је њен изворни препис у облику књиге откривен у цариградском Старом сарају, потом рашчитан и 1890. штампан у два издања, у Београду и у Бечу, први пут се у интегралном фототипском издању појављује даровна повеља краља Милутина, праунука светога Симеона Немање, унука првовенчаног краља Стефана и унука првог архиепископа српскога Саве.

Краљ Милутин, обновивши порушени и разорени храм Св. Стефана првомученика у Бањској и хотећи „да никако не буде архиепископији, ни митрополији ни епископији, већ само игуманству за општежиће монасима“, дарова му „75 села и заселака“ – од Срема, преко Ибра, Хвостна и Раса, до Плава и Зете – „осам катуна са више од 500 влашких (пастирских) породица, неколико планина и на годину сто спудова соли у Св. Срђу и 200 перпера у новцу у Брскову“.

Повеља краља Милутина манастиру Бањска драгоцено је сведочанство о правном и домаћинском устројству средњовековне Србије, документ историјске географије и историјске граматике, живи извор српскога језика, ризница, пој, бруј старих имена. 

Саиздавачи:

Музеј у Приштини
Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne
ЈП Службени гласник
Прво издање 2011, две књиге, 24 х 34 цм, 212 стр. (књ. 1), 276 стр (књ. 2), тврд повез, ћирилица.
Обједињено издање у кожном повезу, 99 нумерисаних примерака.

четвртак, 01. децембар 2011.

Представљене нове књиге колекције СРБИЈА И КОМЕНТАРИ

01. Децембар 2011.

Гласник је у среду, 30. новембра у Клубу – књижари – галерији Гласник представио четири књиге, новог, другог кола колекције „Србија и коментари“ уредника Горана Петровића.

Петровић је истакао да је изненађен којом се брзином остварује његова првобитна идеја за серију у којој би свака књига била другачија али увек складан спој есејистичког и стручног текста. Он је веома задовољан ауторима које је назвао репрезентацијом најбољих у којој, раме уз раме, стоје научници и писци.

У ново коло укључене су књиге Читање пророчанства, Бојана Јовановића и Мирка Демића, Средњовековни путовођа Радивоја Радића и Радослава Петковића, Бити рокенрол, Петра Пеце Поповића и Михајла Пантића и Код српског писца Кухињска дела, коју је приредио Миодраг Раичевић.

За Поповића Бити рокенрол јесте сентиментално путовање кроз музику Београда и Србије од 1964. до 1996, и кроз 18 песама које су њему битне дао је ауторски поглед на историју домаћег рокенрола. Он је објаснио да се није враћао у саме почетке поп музике, јер сматра да свака генерација има своју музику, док је себи дао задатак да сачува од заборава музичаре који су стварали за његову генерацију, а којима је својим текстовима одао почаст. Пантић је оценио да књига о року јесте важна и као извор доброг расположења што је пожелео и свим читаоцима.

Уместо одсутног Петковића, о књизи Средњовековни путовођа говорио је водећи српски византолог и медијевиста Радић, објаснивши на почетку да му циљ био да Србију опише очима средњевековних путника којих је било много рушећи представе да се у средњем веку ретко и мало путовало.

Књига Читање пророчанства са поднасловом Изречено и проречено или о предсказањима креманских видовњака и Утваре четвртог пророштва за антрополога Јовановића је покушај да се демистификује институција пророчанстава, која су људи тражили од најдревнијих времена плашећи се онога што их чека. Он не оспорава да су припадници породице Тарабић из Кремана имали моћ да проричу, али износи низ података како су та пророчанства експлоатисана и лажирана.

Демић је објаснио да је у литерарној форми желео да каже једну од могућих истина о Тарабићима, уводећи у причу и имагинарног четвртог пророка, јер је уверен да треба демистифицирати креманска пророчанства и скинути им ауру коју не заслужују.
Раичевић је окупио више од 120 писаца свих генерација за литерарни кувар, да по својој вољи напишу или рецепте у које би додали мало књижевности, или књижевне текстове у које би уденули своје гастрономско умеће. Он је је књигу назвао „Ђаконијаром“ који ће подједнако задовољити књигољупце, гурмане и естете, али и лингвисте, јер показује богатство српског језика.

Извор:http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljene-nove-knjige-kolekcije-srbija-i-komentari