Представљена књига РАЗАРАЊЕ И РЕКОНСТИТУЦИЈА ДРУШТВА

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 10. јуна, представљена је књига Разарање и реконституција друштва Силвана Болчића.

Том приликом о књизи су, осим аутора, говорили и Владимир Вулетић и Сретен Вујовић.

Kњигу пензионисаног професора београдског Филозофског факултета Гласник је објавио у едицији „Синтезе“. Његове колеге, Вулетић и Вујовић, сагласни су у оцени да је реч о књизи једног од најцењенијих социолога с простора бивше Југославије.

Вулетић је навео да у првом делу књиге аутор показује шта заправо значи разорено друштво, док се у другом бави детерминантама које су довеле до разарања Југославије још пре њеног коначног распада, будући да се Болчић у књизи осврће и на кризу осамдесетих година и почетак распада друштвеног сектора. Следи поглавље у којем се аутор бави реконституцијом друштва, која још није озбиљно схваћена а захтева учешће свих најважнијих актера и неопходна је да би дошло до оздрављења друштва.

Вулетић је запазио да концепт разореног друштва, иначе често присутан у социолошкој литератури, у овој књизи добија потпуно ново значење.

„Аутор показује да ми већ више од две деценије живимо у стању разорености, што не значи нужно да после тога следи опоравак јер је неопходно суочити се са стварним проблемима“, оценио је он констатујући да је време потврдило основне поставке и претпоставке изнете у књизи.

Вујовић се осврнуо и на ауторову биографију и богато академско искуство, нагласивши да он у овој књизи износи свој умерено песимистичан или опрезно оптимистичан став о реконституцији српског друштва, јер се у међувремену догодила и велика економска криза која је додатно утицала да се реформе зауставе.

Он је изразио сумњу у то да је реконституција почела с променама које су се догодиле 2000. године, јер да би се она извела, потребно је учешће свих делова друштва, што се до сада није десило.

„Ова књига је сасвим сигурно једна од најбољих, истина малобројних посвећених овој тематици, којој је свакако потребно придавати више пажње“, рекао је Вујовић.

Болчић је истакао да је књигу написао размишљајући о новим генерацијама. Његов утисак је да је код нас социологија скрајнута, а њена сазнања остављају мало трага у друштвеној свести уместо да се користе за обликовање друштвених политика и неопходне промене.

„Требало би схватити да се у условима друштвене разорености стално троши више, а добија мање“, казао је он.

Изразио је и задовољство због тога што највећи број колега дели његово мишљење да је до разарања друштва дошло у већој мери због унутрашњих, а мањој због спољних фактора. Стога је, како је истакао, као обавезу имао да напише ову књигу из које може да се сазна зашто су код нас биле неуспешне различите политичке опције које су остављале неефикасне институције, али и да се коначно начини дугорочна стратегија која би била у стању да донесе и спроведе системске промене.

„Социолошки позив није само да дијагностификује проблеме већ и да отвори простор и укаже на могућа решења“, нагласио је аутор додајући да уз помоћ социолошког концепта, који је настојао да развија и примени у књизи, постаје јасно зашто ова криза траје толико дуго.

„То, међутим, значи и различите особености тог стања које воде ка питањима у вези с предвиђањима за будућност, а на која, ипак, нисам сигуран да сам и самом себи успео да дам одговоре“, закључио је Болчић.