Поводом Светског дана књиге и ауторских права, Гласник је у сарадњи са Народном библиотеком Србије у четвртак 21. априла, у амфитеатру Народне библиотеке Србије, организовао разговор о дневницима Борислава Пекића сабраним у пет књига, које носе назив – Живот на леду.
У разговору су учествовали Љиљана Пекић, супруга покојног великана српске књижевности, и млади књижевници Владимир Кецмановић и Срђан Вучинић, добитници награде „Борислав Пекић“.
Пекићеве дневничке белешке почињу 1948, значајном по много чему, а завршавају се записима из октобра 1985. године.
Љиљана Пекић је напоменула да се, захваљујући визионарству Гласника, 2010. почело са припремом и објављивањем комплетне Пекићеве некњижевне грађе у 26 томова.
„Читава наша породица је ангажована на припреми и сређивању те грађе и бескрајно смо му захвални на материјалу који је оставио, јер нам омогућава стални духовни контакт са њим и његовим идејама“, рекла је она додавши да се Пекић у овим дневницима бави акутним друштвеним проблемима најразличитије врсте.
„Материјал се налазио на око 80 магнетофонских трака које омогућавају увид у његову књижевну радионицу, мисли и поступак грађења књижевних дела“, рекла је она.
Срђан Вучинић је нагласио да је реч о делу које прети да вас усиса у себе јер вас сасвим обузима док читате, не дозвољавајући вам да прекинете све док га сасвим не прочитате.
„Дневници се могу читати на више начина, који вас сви једнако, попут вртлога, увлаче у себе“, истакао је Вучинић. Он је такође констатовао и да је Пекић стваралац који је чврсто стајао на земљи, привржен конкретним феноменима живота, а да у томе лежи и вишедимензионалност и слојевитост ових дневника.
„Они садрже обиље његових анализа, а мени је најзанимљивији слој филозофије свакодневице која произилази из описаних доживљаја који показују спој филозофије и литературе, приказујући реалност из угла филозофије протоегзистенцијализма“, истакао је Вучинић оценивши да је то посебна врлина овог дела.
„Не сме се сметнути с ума ни хумор који је свуда присутан и који прати неке од најтежих животних тренутака које описује, што делу даје још једну димензију, показујући како појединац успева да се издигне изнад тих догађаја“, казао је он.
Владимир Кецмановић је, говорећи о Пекићевом животу и делу, укратко описао и глобалне околности у којима је оно настајало, али и околности у којима данас живимо констатујући да, бар у симболичком смислу, није случајно што се промоција Живота на леду одиграва у тренутку покушаја одлеђивања Гласника који је, вођен управо идејом Борислава Пекића о нераскидивом јединству демократског и националног, својевремено стварао Слободан Гавриловић.
„То је свет демократије и поштовања националног достојанства о коме је маштао и за који се борио Пекић, а његови дневнички записи представљају сведочанство те борбе и тог сна“, оценио је он.
Приметио је Кецмановић такође и да суштинска идеја која влада данашњим светом јесте идеја афирмације сопственог и успостављања доминације над туђим егом, констатујући глобалну слику света која открива инвалидне инстант идеологије, које служе као пропагандно покриће за отимање туђих територија и претварање становништва у робље док, с друге стране, стварањем идејне и мисаоне конфузије онемогућавају смислен отпор и сваку бунтовничку мисао муњевитом брзином претварају у оружје у рукама манипулатора.
 „Ако је Пекићев живот, као што казује наслов његових дневника, био живот на леду, живот који ми данас живимо јесте живот под ледом, па нам стога не преостаје ништа друго осим да читамо сведочанство о једном достојанственом животу надајући се да ћемо духом ипак успети да пробијемо ту ледену скраму изнад својих глава и поново угледамо небо“, закључио је Кецмановић.