У Римској дворани Библиотеке града Београда у уторак, 31. марта, представљен је Речник ужичког говора проф. др Ратомира Цвијетића, објављен у саиздаваштву Службеног гласника и Учитељског факултета у Ужицу.
О том капиталном издању говорили су Љубивоје Ршумовић, књижевник, Милојко Кнежевић, уредник издања, мр Милорад Симић, редактор издања, и др Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник.
Ршумовић је оценио да је у Речник, који представља важан подухват па пољу науке о језику, али и књигу за заљубљенике у језик, уложен огроман научни рад, и да је веома срећан због тога што је језик краја из кога је потекао стручно обрађен.
„Да је среће, Српска академија наука и уметности радила би на томе да читава Србија буде покривена оваквим локалним речницима у којима би се сачувао изворни говор народа, а редовно би се штампали и речници жаргона, који ствара свака нова генерација младих по градовима у Србији“, рекао је он.
Ршумовић је додао да се, читајући Речник, сећао и самог себе, јер је реч о једној од књига које заправо „читају читаоца“, те да је, заведен литерарном игром, почео да бележи ситуације у којима се одређена реч може појавити.
„То ће, верујем, многи чинити, и то је још једна вредност ове књиге“, запазио је он.
Кнежевић је нагласио да је у данашње време права благодет држати у рукама један овакав речник. Он је констатовао да је Гласник имао срећу и задовољство да добије грађу која је резултат огромног прегалаштва професора Цвијетића, напоменувши да су у Речник уграђене и збирке речи ужичког краја свих утицајнијих аутора који су се бавили тим послом.
„Рад на Речнику је за мене био и повратак живом бићу језика, коренима, али и неким давно изгубљеним вредностима у друштву“, казао је он.
Симић је између осталог истакао да је Речник заправо пример како добар човек у добром тренутку пожели добру жељу и како племенита вештина и мудра управа успешно пружају руку једна другој.
„Овај речник је и својеврсна реконструкција живота од пре сто и сто педесет година, и као такав, представља комплетну мапу једног живота“, рекао је он.
Јелена Триван је казала да Гласник и јесте велики због тога што је препознао и објавио једно овакво издање, али да је ипак мали у односу на труд и рад који аутори попут покојног професора Цвијетића улажу у припрему оваквих књига.
„Речник није само преглед лексичког већ и етнографског богатства, јер су у њему пописани и обичаји и друга културна обележја народа тог краја“, приметила је она.
Она је нагласила да је Гласник културна институција чија је мисија да објављује дела од значаја за српску културу, за која комерцијални, приватни издавачи немају слуха. Она је рекла да дели мишљење оних који се залажу за то да Србија добије лексикографски завод и да ће Гласник наставити и интензивирати рад на својим пројектима у области лексикографије, попут едиције „Корени“ и дигитализације „Новина Сербских“, настојећи да буде наш најрепрезентативнији лексикограф.
Речник ужичког говора, са 11.000 одредница и 1.500 израза, дијалектолошки је речник говорног подручја које обухвата четири говорна идиома: ужички (Златибор, Ужице, Пожега, Косјерић), санџачки (Прибој, Пријепоље, Нова Варош), соколски (Бајина Башта) и моравички (Ивањица, Ариље). Један од најеволутивнијих штокавских говора западносрбијанског типа, говор ужичког краја представља прелаз између суседних дијалеката Босне и Херцеговине и дијалеката Србије. Аутор обрађује првенствено оне речи тога говора које морфолошки и фонолошки одступају од српског језичког стандарда, обогаћујући речничке чланке карактеристичним локалним изразима, дајући примере њихове употребе забележене у дијалектолошким речницима и збиркама и књижевним делима писаним на ужичком дијалекту.
Проф. др Ратомир Цвијетић (1942–2009) докторирао је на Филолошком факултету у Београду с тезом „Речници у настави српског језика и књижевности“. Био је ванредни професор на Учитељском факултету у Ужицу. Прикупљање грађе за Речник започео је средином осамдесетих година XX века, а смрт га је спречила да доврши то дело, па су припремљену грађу из његове заоставштине за објављивање предложили Драгица Матић и проф. др Крстивоје Шпијуновић.