27. Фебруар 2012.
У оквиру Трибине младих организоване у Културном центру Новог Сада у петак, 24. фебруара представљено је енциклопедијско дело Коље Мићевића Лирска историја музике у четири тома.
Реч је о јединственој књизи која обухвата раздобље од Питагоре, изумитеља интервала и монокорда, до 1750, године и смрти Јохана Себастијана Баха. Тај огромни временски распон подељен је на целине, у четири књиге, а свака целина је означена темпом једног од четири ставка класичне симфоније. Иако су одвојени насловима, ти ставци су суштински повезани, као што је уосталом случај и са ставцима у класичној симфонији, иако је у свакој целини начин третирања тема различит.
О необичном подухвату необичног песника, преводиоца и истраживача музике говорили су, oсим аутора, Часлав Ђорђевић, Адриан Крањчевић, Недељко Мамула и Гордана Милосављевић Стојановић.
Цитирајући великог критичара минуле епохе, речима:„ Капу доле, пред вама је геније“, Ђорђевић је најавио је Кољу Мићевића, истичући да је он једини преостали ренесансни дух српске културе. Подсетио је на његове брилијантне преводе и анализе великих француских песника. Али изнад свега истиче се Мићевићев превод Дантеове Божанствене комедије са староиталијанског на француски и српски језик, што представља један од највећих културних домета у савременој књижевности.
Млади музиколог Адријан Крањчевић није се могао отети утиску да Коља Мићевић компонује своје књиге. Према његовом мишљењу, Мићевић је истражио и јавности представио заборављене композиторе о којима се врло мало зна. Његов подухват, на 3.000 страница, у Лирској историји музике, јединствен је и драгоцен свима који музику изучавају и о њој желе да знају више. Уједно, то је и лирско дело допуњено Кољиним стиховима о великим композиторима.
Најузбудљивији део новосадске књижевне вечери био је наступ Мићевића. Поред надахнутог говора о садржају књига и композиторима који су у њу уткани, детаљима о њиховим животима и стваралаштву, читања хаику поезије која је посвећена композиторима (а део је треће књиге), завршница вечери била је потпуни обрт и јединствен доживљај, попут самог аутора. Наиме, Мићевић је публику изненадио концертом на наковњима. Свирајући масивним чекићима у наковње, попут античких ковача који су били и први музичари, Мићевић је оживео стихове Љубице Марић и изазвао истинско дивљење публике.
И сам необичан попут својих књига, Коља Мићевић остаће упамћен у свести Новосађана као јединствен геније наше културе: песник, преводилац, самоуки музиколог и музичар, али пре свега отворен, луцидан и образован човек богатог духовног наслеђа које у себи носи и несебично дели са другима.
Нема коментара:
Постави коментар