Одржан четврти Европски правни и политички форум

26. Септембар 2012.

У Малој сали Народне скупштине Републике Србије, у уторак 25. септембра, организован је четврти Европски правни и политички форум с темом „Како Србија може уклонити недостатке законодавног система?“ на ком је представљена Студија о унапређењу законодавног процеса у Републици Србији.

На Форуму су учествовали бројни представници правосуђа, цивилног друштва и дипломатског кора. Сви учесници су се сложили да је транспарентност у процесу доношења закона, праћена јавним дебатама и дискусијама, један од најважнијих услова за каснију примену закона у пракси.

Сања Јовичић, извршна директорка службених издања у Гласнику, истакла је два принципа која су веома фреквентна у Студији – принципе транспарентности и правне сигурности. Она је нагласила да Гласник, као један од учесника у законодавном процесу, улаже значајну енергију и средства да допринесе остварењу ових принципа, кроз неколико пројеката и иницијатива.

„Увели смо информациони систем за пријем, обраду и објављивање прописа и других аката, а последња тачка система јесте јавни Портал службених гласила РС и база прописа, који је држава препознала као добар основ за успостављање нашег правно-информационог система; реализујемо пројекат дигитализације српских службених новина од 1813. до 2013; организовали смо конференцију ’До транспарентног и модерног законодавног система’, на којој су учествовали бројни домаћи и страни експерти, а у сарадњи са ГИЗ-ом издајемо часопис Изазови европских интеграција, чија су два броја била посвећена управо закононодавном систему“, навела је она.

Председник Народне скупштине РС Небојша Стефановић рекао је да је реформа законодавства један од приоритета власти у Србији, јер је циљ да се наши закони хармонизују с европским. Отварајући скуп, нагласио је да ће јавна расправа током процеса израде закона постати његов обавезан део.

„Потребно је много труда и рада да би Скупштина задобила поверење јавности и да бисмо уверили читав свет да је владавина права нешто чему је Србија посвећена“, истакао је Стефановић.

Нови амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм оценио је да закони који се усвајају у Србији морају да буду компатибилни са законима ЕУ, али и да не смеју да буду у колизији с постојећим законима. „Добри закони су неопходни за приближавање земље ЕУ, али и за одржив економски развој Србије, јер недостаци у законима најлакше отерају инвеститоре из једне земље.“

Вилхем је навео да је немачка влада од 2007. преко своје агенције за техничку сарадњу (ГИЗ) уложила 13,5 милиона евра у пројекте реформе законодавства у Србији.

Заменик шефа делегација ЕУ у Београду Адриано Мартинс истакао је да ЕУ поздравља кораке које је Србија направила у реформи законодавства, али да Брисел сматра да још много тога треба да се уради да би земља наставила у истом смеру.

„Од пресудног је значаја примена закона, јер усвајање закона нема сврху уколико не постоје тела која би пратила њихову имплементацију“, рекао је Мартинс и додао да власти унапред треба да планирају ресурсе за њихово спровођење, као и каснију контролу и анализу ефеката.
Према његовим речима, брзина усвајања закона не сме да буде науштрб њиховог квалитета и зато је потребно спровести консултације с актерима у земљи, али и са ЕУ. Мартинс је нагласио да је, осим ресурса, за примену закона и прописа неопходна политичка воља како би се спровеле, понекад, болне мере.

Холандски амбасадор Лорен Луис Стоквис рекао је да Србија има важан задатак да интегрише на стотине хиљада закона и још више подзаконских аката у приближавању ЕУ.

Вођа ГИЗ-овог Пројекта за унапређење законодавног процеса у Србији Мајк Фалке истакао је да је један од неопходних услова за приближавање Србије ЕУ усклађивање законодавства с правним тековинама и свим општим правилима и законима ЕУ.

„То је за Србију велики изазов јер је потребно велики број правила и закона имплементирати у кратком року и због тога је неопходно да систем поседује механизме, како би могао да се суочи са законодавним ’цунамијем’“, навео је Фалке.

Он је појаснио да Студија садржи 13 конкретних препорука за унапређење законодавства у Србији, истичући неопходност одржавања јавне расправе у поступку усвајања прописа, у веома раној фази израде закона, у коју треба да се укључе не само представници Владе и парламента већ и друштво, невладине организације и приватни сектор. Овај систем већ постоји у Србији, али га је потребно унапредити.

 

У Студији је истакнуто да је Србији неопходно да унапреди процес хармонизације права с прописима ЕУ, нарочито планирање законодавне активности у складу с приоритетима европске агенде. Наведено је, између осталог, да закони не би требало да ступају на снагу пре доношења подзаконских аката, који су неопходни за њихово спровођење.

Погледајте видео материјал: http://youtu.be/Cxk2x9XcH5Y