Представљено дело ЦИВИЛИЗАЦИЈА И ЖЕНА Слађане Милошевић

07. Септембар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 6. септембра, представљена је књига Цивилизација и жена – Мушка жена познате музичарке и уметнице Александре Слађане Милошевић.

О књизи су говорили: Петар Арбутинa, проф. др Жарко Требјешанин и ауторка.

У капиталном делу ауторка истражује различите области – од психологије, митологије, религије, историје, филозофије, социологије до уметности, антропологије, етнологије и њима сродних дисциплина – и хронолошки прати судбину жене кроз историју од древних цивилизација, преко средњег и новог века до модерног и постмодерног доба.

Ауторка прати друштвену улогу и домете жене и износи сведочанства о учешћу и утицају жена на цивилизацију.

Арбутина је истакао да је књига Слађане Милошевић јединствено дело о томе шта су жене дале цивилизацији и одговор на питање да ли би ова цивилизација била таква да у њено стварање није био укључен женски дух.

„Цивилизација и жена је прича о женској страни цивилизације, а ова књига је мерило нашег незнања и баца ново светло на историју цивилизације“, рекао је Арбутина.

Требјешанин је оценио да је реч о озбиљној ауторки и озбиљној књизи, у којој је с пажњом ишчитао делове посвећене психологији. Он је указао на холистички приступ Слађане Милошевић историји цивилизације и улози жене у њој. Према његовом мишљењу, суштина књиге је да је Мушка жена нови изданак праисконског архетипа Велике мајке.

„Основна тема, смела и креативна, јесте да се у савременом добу из дубина колективног несвесног појављује нова архетипска представа жене – Мушка жена“, рекао је он и упозорио да није реч о мушкарачи или мушкобањастој жени већ о нежној, интуитивној, осећајној жени која у себи обједињује најбоље квалитете жене и мушкарца. „То је женствена, мудра, осетљива, самосвесна, зрела жена која је можда најприближнија Јунговој идеји андрогена.“

Слађана Милошевић је рекла да је књига њено животно дело на коме је радила скоро 12 година.

Захваљујући оцу и мајци, она је нагласила да је, осим генетског кода, од њих наследила истинољубивост, правдољубље и љубав према човеку и да ова књига нема за циљ да омаловажава мушкарце или распире мржњу, већ да побољша односе међу половима и представи жену која је кроз историју често била скрајнута са стране.

„Теза коју књига прати јесте неправда према историјски обесправљеној жени. Сва наша садашњост у вези је с прошлошћу, а сва наша сазнања део су целокупног знања људске врсте – стотине жена са страница ове књиге чине део мог и свих наших живота“, истакла је ауторка, додајући да се историја човечанства сажима у свакој јединки, док се историја жена сажима у свакој жени.

„Мушку жену сам писала да бих разумела и пропутовала тај архетипски, заједнички унутрашњи свет“, навела је ауторка.

Ова двотомна енциклопедија од 1.732 стране прави је капитални подухват на коме је ауторка сама радила прикупљајући, проучавајући и систематизујући у смислену структуру хиљаде страница текстова. Ликовно решење књиге такође је њено. Симбол који се појављује на насловној страни обе књиге отелотворује идеју књиге, а то је да је је истина само једна и да она није ни мушка ни женска.

Ауторка је нагласила да је њена књига подстрек женама да задрже биолошку спретност, а то је брига о заједници и човечанству у борби за власт која је и даље актуелна.

„Ова књига не руши мушку снагу – ја веома поштујем мушкарце и нисам за обртање улоге полова, већ за компромисе и заједнички живот“, закључила је ауторка додајући да сматра да ће с развојем информационог друштва доћи и до развоја андрогене културе у којој ће човек бити обједињено и духовно биће и у којој физичке карактеристике неће играти водећу улогу, односно да ће постати Мушка жена.

YouTube: http://youtu.be/KuHScb99ayM