Награда Службеном гласнику

 20. Фебруар 2012.

На управо завршеном XIII Салону књиге и графике у Пироту ЈП Службени гласник припала је награда „Шара“ за естетско-технолошки третман књиге.

На Коларцу предстaвљена књига о Ранку Жеравици

14. Фебруар 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у понедељак, 13. фебруара представљена књига Жеравица светске кошарке, узбудљив животопис о легенди српске и светске кошарке, Ранку Жеравици.

На представљању су говорили Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић, приређивач књиге Милутин Лута Павловић, Братислав Ђорђевић и Ранко Жеравица.

Глумац и велики пријатељ Ранка Жеравице Иван Бекјарев прочитао је шта су о Ранку Жеравици рекли Бора Станковић, Александар Гомељски, Игњацио Солосабал, Маноло Флорес...

У препуној мали сали Коларчеве задужбине, присутни су могли да уживају и у кратком видео-запису о Ранку Жеравици и музичком интермецу некадашњег кошаркаша Банета Остојића.

Колико је тачно Жеравица учинио за магичну игру под обручима, нико не може да претпостави, али ће људи убудуће имати прилику да бар мало проживе његов кошаркашки пут кроз књигу Жеравица светске кошарке.

„У књизи има свега и свачега – од стручног дела до неких занимљивости које су ми се десиле на кошаркашком путу“, рекао је Жеравица.

„Срећом, имам доста чуваног писаног материјала, а и сећање ме још служи, па се надам да нисам нешто битно изоставио“, истакао је он.

Нико није могао да претпостави да ће се давне 1929. у Новом Милошеву десити нешто што ће потпуно променити ток кошаркашке историје. Тада је у овом малом банатском месту рођен Ранко Жеравица, човек који ће читав свој живот посветити развоју омиљене игре.

Од тог тренутка прошло је скоро пуне 83 године, а за то време Жеравица је својим знањем најкраће речено обогатио кошарку, како српску, тако и европску, а на послетку светску.

Прослављени тренер објаснио је откуд баш сада идеја за издавањем књиге:

„Већ десет година сам планирао да је напишем, али сам некако стално одлагао. Ипак, одлучио сам да нема више чекања и прионуо на посао, а било је прелепо присетити се свих тих ствари“.

Старији љубитељи кошарке знају напамет шта је све освојио Ранко Жеравица, а они млађи, не својом кривицом, тешко да би могли да кажу нешто више од имена спорта којим се бавио. Утолико је драгоценија књига Жеравица светске кошарке, у којој је све што треба да се зна о Жеравици, од „банатског блата до светског злата“, како је гласио радни наслов.

Прича о дечаку из Новог Милошева, чију је угледну и имућну породицу нова власт после Другог светског рата оставила на две кашике, један сто и пар столица, сигурно ће заинтересовати и оне који нису заинтересовани за кошарку и спорт.

СУСРЕТ НОСТАЛГИЈЕ И ЕВЕРГРИНА

13.2.2012.године

Чигоја штампа и Службени гласник су ових дана, уочи Светог Трифуна, дана заљубљених, као заједничко издање објавили збирку афоризама Милована Витезовића, под насловом „Казивање љубави“, са духовитим и делимично тачним наднасловом „Приручник за удварање“.

Неки од Витезовићевих љубавних афоризама сабраних међу корицама ове књиге, илустроване са два црвена катанца у облику два срца која су закључала једно друго – иако су написани прилично давно – и данас, наиме, упркос муњевитим променама начина мишљења, говора и живота, уз ситне модификације или без њих, заиста могу да послуже практичној сврси шармирања припадница лепшег пола. „Јесам Нарцис, али са вама бих преварио себе“; „са вама бих могао више него што мислим да могу“; „ако идемо у истом правцу, могао бих да вам будем успутна љубав“; „будите моја судбина, у мојим рукама“; „бићу ваша судбина у вашим рукама“; „видимо се на Калемегдану, имам жељу за освајањем“; „знам да си добра девојка, али да ја ипак нешто покушам“; „нисам низашта – сем за тебе“; „сигурно је да нисам идеалан, рачунам на твоју маштовитост“; „знамо се од малих ногу, само што на твоје ноге до сада нисам обраћао пажњу“; „када те видим поред себе, дивићу се оном који те освоји“; „знам да имаш личност, али мени се свиђаш ти“; „не јурим за сукњама, следим женску моду“; „могу ли да видим све твоје хаљине, на вешалици“;  „да ти покажем слике из детињства, а ти мисли хоћеш ли такву децу“; „бојим се да признам, невин сам“ – фазони су које, по потреби мењајући „ви“ у „ти“ и „ти“ у „ви“, бирајући оне који одговарају њиховом добу и карактеру и добу и карактеру изабранице, могу да користе и данашњи донжуани.

Један број афоризама, међутим, пре представља мисли о љубави него што има практичну сврху: „дрвећу по парковима најтеже падају прве љубави, срца се најдубље урезују“; онај ко је љубоморан, за онога кога носи у срцу, срце преуређује у тамницу“; „између два пола земља се врти“;  „за девојком се осврћете као за сопственом будућношћу“; „рај је постојао док су Адам и Ева били на седмом небу“; „дивио јој се од главе до пете, застајући на средини“; „увек се појави неко ко као пуж од вашег срца направи себи кућицу“; „најчистији је говор нагог тела“; „љубав је ипак савршен злочин иако су отисци на оба тела“;  „љубав даје крила, али те тера у гнездо“... У њима могу да уживају женски и мушки читаоци, појединачно или у пару, пре или после игре завођења, па и независно од ње.

Неколико, изразито духовитих афоризама, опет, пре могу да послуже раскиду истрошене везе него освајању партнеркиног срца: „да ли вас се сећам? не волим да се враћам у прошлост, госпођице, сетите се само Другог светског рата“... „недостаје ти гардероба за тако презрив израз на лицу;“ „смем ли да спавам код твоје другарице“...

И коначно, неки од афоризама у овој књизи данас нису примењиви због промене друштвених околности, што им, опет, даје посебну драж: „имаш добру линију, радо бих се на њој идеолошки уздизао“; „немој рећи да си поцрвенела на идејној основи“... У њима могу да уживају стари љубавници, са носталгијом се сећајући минулих времена, али и млађи, са добронамерним  подсмехом добу које им се чини тако безазлено далеким као што се њиховим родитељима далеким чинило доба фракова и кринолина.

Ауторски текст: Владимир Кецмановић

Представљена нова колекција ВЕЛИКИ СВЕТСКИ МУЗЕЈИ

10. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник je у четвртак, 9. фебруара представљена нова колекција Велики светски музеји у оквиру које је до садa објављено пет књига.

Нова колекција Службеног гласника у 12 књига, представиће домаћим читаоцима најбогатије збирке најзначајнијих уметника и њихових дела из колекција најпознатијих светских музејa. Колекција је започела објављивањем књиге Ермитаж – Санкт Петербург, а до сада су објављене и монографије: Лувр – Париз, Галерија Академије – Венеција, Стара Пинакотека – Минхен и Рејксмузеум – Амстердам. Од децембра 2011. књиге се појављују сваке друге среде на киосцима.

У колекцији се, осим објављених, налазе и књиге: Британски музеј – Лондон, Археолошки музеј – Атина, Уфици – Фиренца, Национална галерија уметности –Вашингтон, Прадо – Мадрид, Египатски музеј – Каиро и Уметничко-историјски музеј – Беч.

Свака књига садржи причу о појединачном музеју, његовом значају и богатству, коју су писали познаваоци управо те ризнице. Затим следи преглед најважнијих дела. Уз верну репродукцију, постигнуту захваљујући врхунској штампи, налазе се подаци о слици и уметнику, који нас на најбољи начин уводе у свет слика и скулптура из богатих музејских збирки. Ради лакшег сналажења, на крају сваке књиге штампан је регистар уметника и дела. Реч је о књигама за гледање и уживање, али и упознавање светске културне баштине. Између осталог, читаоци могу уживати у Делакроовим Алжирским женама, Ђотовој Стигматизацији Св. Фрање, Огистовом Турском купатилу, Ел Грековом Светом Лују Француском, Каравађовој Гaтари, Да Винчијевој Мона Лизи и Богородици у пећини, у делима Микеланђела, Рафаела, Рембранта, Тицијана, Ван Дајка, Ботичелија, Рубенса и још стотине других мајстора.

Живадин Митровић похвалио је избор музеја у овој колекцији, које је и сам обишао. Овакве књиге корисне су и практичне из више разлога, нагласио је Митровић – онима који су их видели, помоћи ће да оживе своје успомене, а оне који нису посетили највеће светске музеје води на имагинарно путовање кроз важна светске здања и припрема их да у богатим колекцијама које намеравају да погледају направе лични избор. „Немогуће је током једне посете обићи све збирке, било ког од ових музеја. За неке, попут Ермитажа или Лувра требали би вам месеци или године. Зато су овако конципиране и добро урађене монографије могућност да се упознате са уметничким збиркама, а касније и погледате, на основу властитог избора, оно што вас интересује.“

Уредник пројекта, који обухвата скраћене верзије луксузних монографија о светским музејима италијанске издавачке куће Мондадори, и директор Гласниковог издаваштва књига и часописа, Петар Арбутина, објаснио је да га је мотивисао општи индолентни однос према чињеници да су највећи српски музеји годинама затворени, а њихово благо недоступно и туристима и новим генерацијама које раније нису имале прилику да га виде. 

Издања се штампају у тиражу од 10.000 примерака и могу се пронаћи и на киосцима, а не само у књижарама по цени од 499,00 динара.

YouTube Ермитаж – Санкт Петербург:: http://youtu.be/yOL-pYcHI3c
YouTube: Лувр – Париз: http://youtu.be/oPXcp1a7EjU
YouTube Галерија Академије – Венеција: http://youtu.be/NZ2vmJ2wv4c
YouTube  Стара Пинакотека –  Минхен: http://youtu.be/IrOmoSN9yQE
YouTube Рејксмузеум – Амстердам: http://youtu.be/8pbMiyep8ts

Представљена књига Све што (не) кажем погрешно је

03. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 2. фебруара представљена је књига Све што (не) кажем погрешно је ауторке Неде Валчић Лазовић.

О књизи су осим ауторке говорили уредници Драган Инђић, Петар Арбутина и Гојко Тешић.

Књига са поднасловом Савремени светски писци, која је уврштена у Гласникову библиотеку Сведоци епохе, заједничко је издање РТС-a и Службеног гласника.

Инђић је открио да је пре десетак година био иницијатор да колегиница Валчић Лазовић преточи TВ интервјуе у писане текстове и да им дода описе места, саговорника, атмосфере како би приче добиле на сликовитости. Арбутина је указао на значај самог избора саговорника јер како би се иначе објаснило да је новинарка одабрала да разговара са чак тројицом писаца који су доцније освојили Нобелову награду (Орхан Памук, Жан-Мари Гистав ле Клезио и Марио Варгас Љоса). За њега је пријатно изненађење да је овом књигом добијена слика савремене књижевне сцене, пре свега, сажета мапа европске књижевности, и да је исцртана мапа префињеног књижевног укуса ауторке. Тешић је подсетио да је пре више од две деценије запазио емисије у којима је млада новинарка РТС-а разговарала са знаменитим личностима, првенствено писцима југословенске културе, и да га је њен рукопис импресионирао јер је на известан начин „диверзија“ пошто је наметнула свој стваралачки кредо, личне принципе, нудећи своје виђење животне и духовне стварности која окружује интервјуисаног. Тешић је приметио да је ауторка кроз 15 интервјуа понудила 15 различитих прича са хиљаду тема и наметнула атипичан концепт интервјуа за медиј као што је телевизија.

Ауторка је истакла да јој је и даље прва љубав медиј у коме ради, али да је био изазов да између 60 интервјуа одабере само 15 јер је морала да одреди критеријум по коме ће их бирати – а да то буду значајне личности, да се разговара о разноврсним темама и то на занимљив начин. „Упознала сам многе писце – питала их, слушала, одговарала на њихова питања. Једни су ме предусретљиво дочекивали, други одбијали, трећи одлагали сусрете. Захвална сам једнима и другима јер су ме научили да је све могуће и да ништа није извесно“, рекла је Неда Валчић Лазовић.

СЕМИНАР О ЗАКОНИКУ О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

03. Фебруар 2012.

ЈП Службени гласник и Правни факултет Универзитета Унион у Београду организују JЕДНОДНЕВНИ СЕМИНАР О ЗАКОНИКУ О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

25. фебруара 2012. од 10 до 16.30 часова, Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Гоце Делчева 36, Нови Београд – Конференцијска сала

Предавачи:

– Др Момчило Грубач, професор emeritus Правног факултета Универзитета Унион у Београду („Врлине и мане новог Законика о кривичном поступку Србије“)

– Др Наташа Мрвић Петровић, редовни професор Правног факултета Универзитета Унион („Ново схватање мере безбедности обавезног лечења и чувања у новом Законику о кривичном поступку“)

– В. ф. председника Апелационог суда у Београду, Радмила Драгићевић Дичић („Мере процесне принуде према новом Законику о кривичном поступку Србије“)

– Др Слободан Бељански, адвокат из Новог Сада („Положај окривљеног и његовог браниоца у новом Законику о кривичном поступку).

Посебни попусти за три пријављена или више пријављених учесника.

У котизацију је укључено: присуствовање семинару, књига која се односи на тему семинара, фасцикла са рекламним материјалом, сертификат и освежење.

Цена по учеснику: 6.900,00 са ПДВ-ом.
За све информације обратите се Правном факултету Универзитета Унион у Београду на телефон: 011/20 95 501, е-mail: info@pravnifakultet.rs или Одељењу маркетинга – ЈП Службени гласник, тел.: 011/30 60 585, е-mail: marketing@slglasnik.com  

У ПРИПРЕМИ СЕМИНАРИ:

17. марта 2012. – СУДСКОМЕДИЦИНСКО ВЕШТАЧЕЊЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ

7. априла 2012. – НОВЕ ПРАВОСУДНЕ ПРОФЕСИЈЕ

Представљен нови број ТФТ-а

01. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 31. јануара представљен је нови, дванаести број часописа ТФТ. О часопису су говорили уредник Слободан Шуљагић и Гордана Милосављевић Стојановић. 

Шуљагић је препоручио занимљиве текстове еминентних аутора и стваралаца у области филма, театра и телевизије.

Посебно је истакао чувени Шекспиров „Сонет 66“ уз два превода који је својеврсни интро за сјајан и исцрпан есеј Дејана Миладиновића „Сињор Шекспирели“. Такође, Зоран Пановић у, сада већ, препознатљивом маниру пише о Тому Хенксу и Бјорк у тексту „Брачни пар“, а изврсни познавалац позоришта Ана Тасић у свом тексту обрађује тему „Парадокси еманципованог критичара“.

Сегмент о новим сценаристичким остварењима започиње са одломком из сценарија Зови ме, Тони Игора Маројевића, док један од уредника ТФТ-а Жанко Томић пише о историјату постављања Глембајевих на сцену у тексту „Ма гази, барунице!“. Број се наставља са текстовима „Позориште на Андима“ Владимира Манојловића, „Паралелни универзум домаћег филма“ Драгана Јовићевића; ту је и рад Луке Курјачког о редитељском опусу Масакија Кобајашија „Побуна против друштва у филмовима Масакија Кобајашија“, као и текст Радмиле Ђурице „Пера Којот – геније и азијски аниме“ који употпуњује слику о утицају азијске културе на филм и телевизију.

О феноменима пишу Томислав Гаврић у тексту „Телевизија као индустрија програма“ и Бранко Димитријевић у „Опасном смеху – лични поглед на stend-up комедију“. Јелица Зупанц упућује на „Екранизацију писма из 1920. године – остварење једне утопије“, док Мелина Пота Кољевић компаративном методом пише о радио-драми у „Радио-драма на раскршћу између нове музичке композиције, новог облика књижевности и новог звучног филма“.

Зорица Јевремовић у раду „Грејс Кели од филма до фото-романа и Даница Пајовић у „Где живети у САД?“, претходе још једном одломку из сценарија у настајању Форшпица Милорада Милинковића, док Петар Јончић на бриљантан начин уочава повезаност књижевности и филма у тексту „Проза као предложак у српском филму“.