Представљена књига ЛАКШИ ОБЛИК СМРТИ

У уторак, 9. јуна представљена је књига ЛАКШИ ОБЛИК СМРТИ – Сећања пуковника Мисираче Љубодрага Стојадиновића у Клубу – књижари – галерији Гласник, а  поводом годишњице од прекида НАТО бомбардовања.

На представљању су говорили: Радивоје Бојичић, главни и одговорни уредник Јежа и сатиричар, Гојко Божовић, књижевни критичар и издавач, Миодраг Раичевић, уредник издања и Љубодраг Стојадиновић, аутор.

Лакши облик смрти је роман о лудилу деведесетих година прошлога века у Србији, из перспективе бившег пуковника Мисираче.

Према речима Гојка Божовића, аутор је показао да je од ужарене свакодневнице која је ту око нас, од догађаја којима смо сви сведоци или саучесници, од прилика јунака са којима смо делили своје друштвено или људско време могуће сачинити узбудљив роман и истовремено показао да сви ти негативни јунаци којих се ужасавамо, када се преселе у једну овако узбудљиву и добро написану књигу постају некако људски ближи. Са њима је лакше у роману него у животу.

„Можемо да видимо Генералштаб изнутра, официре који нису на првој линији фронта, другима замерају тако далеко од места на коме се може славно људски погинути, можемо да видимо састанке и писма групе за паранормалне активности, али можемо да видимо и нешто што је много значајније. Како састанци групе за паранормалне активности једне затворене, тајне јединице одједном постају читава друштвена сцена. Љубодраг нам је на узбудљив и духовит начин показао како се у једном тренутку заправо догодило да је једна група постала само срце система, односно читав друштвени систем.  Користећи  поступак гротеске и хиперболе показује нам занимљиву и у много чему наказну слику друштвене и историјске стварности са којом смо се ми саживели у једном нарочитом, историјском часу“, изјавио је Гојко Божовић.

Глави и одговорни уредник Јежа и сатиричар Радивоје Бојичић је навео да ако су се победе Војводе Мишића проучавале на војним академијама, онда би се из Мемоара пуковника Мисираче могло научити све о нашим поразима.

„И овом књигом се доказује да смо ми имали мањак појединачне памети а вишак колективног лудила.“

Према речима Миодрага Раичевића, уредника издања, Лакши облик смрти је ако не други део, скоро логичан наставак безнађа наговештеног у Криволаку. Наговештено је шта ће се дешавати у следећем роману – ако се не будемо променили.

„Судбоносних, апокалиптичних 78 дана стало је на тристотинак страна. О тим данима, под сјајем крстарећих ракета од којих два и по месеца нисмо видели звезде, написано је хиљаде страна али овај укоричени преглед негдање стварности, исписан руком мајстора приповедача, док сам га читао, чинио ми се на моменте нестварним, домаштаним.

Намере парапсихолошке групе, која је један од главних ликова у роману, јер јесу деловали као један – биле су да накострешеним, сверазарајућим погледима обарају беспилотне летелице, да умним подвизавањем натерају моћне 'саратоге' да обрну на другу страну, супротно од првобитног наума“, изјавио је Раичевић.

Службени гласник представио пројекат дигитализације српских и југословенских службених новина

Службени гласник је представио пројекат од националног значаја – „Дигитализација српских службених новина 1813–2013“ у среду, 3. jунa у Малој сали Дома Народне скупштине Републике Србије.

О пројекту су говорили министaр правде у Влади Србије Никола Селаковић и в. д. директора Гласника Јелена Триван.

Никола Селаковић је на самом почетку истакао важност пројекта говорећи да не постоји боље место од Дома Народне скупштине за представљање оваквог једног пројекта, који показује и који сведочи о нечему што се зове друштвена и државноправна одговорност једног јавног предузећа.

Селаковић напомиње да су Новине Сербске сведок историје, да су биле и остале једна врста наше националне институције које су пратиле судбину српске државе, истакавши да ће тек генерације које су пред нама увидети важност овог пројекта, јер „у глобалном свету, глобалоном селу, Срби и Србија имају шансу само онолико колико сачувају свој културни ентитет.“

За њега је ово свакако активност која обезбеђује ЈП Службени гласник посебно место међу јавним предузећима.

Вршилац дужности директора Гласника, Јелена Триван је нагласила да ово јесте државни и капитални пројекат, који је започет 2008. године. „Све што се нашло у новинама било је сведочанство шта се Србији и Србима дешавало.“ Она је нагласила да су кроз овај пројекат описане све речи славеносербског језика на начин да савремени човек може да их разуме и изразила наду да ће овај пројекат изнедрити нове, али и да је сигурно да ће изнедрити један речник Славеносербског језика.

Целокупан корпус грађе доступан је на адреси www.sluzbenenovine.rs. 

Прве српске новине почеле су да излазе 1813. у Бечу и покренуо их је Димитрије Давидовић, а оне постају службене новине након ослобађања од Турака 1834. године.

Данас су све те новине сакупљене, дигитализоване и доступне свима на порталу захваљујући Службеном гласнику. Овај пројекат показује не само историју новина него и историју државе и народа пошто су се новине објављивале где год се селила Влада – на Крфу, као и у Каиру и Лондону.

Како се кроз време мењао и језик, дигитализоване новине показују својеврстан развој интелектуалног језика и стила код Срба. У Новинама србским објављују Сава Мркаљ и Вук Караџић. Важне су за развој историје, права и културе и у њима су објављене Плава гробница Милутина Бојића и Аве Сербиа Јована Дучића, као и Хатишериф о аутономији Кнежевине Србије унутар Османског царства.

Представљена књига ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА Александра Зечевића

У среду 27. маја, у Библиотеци града Београда, представљена је књига ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА – Пут од науке до религије Александра Зечевића.

О овој, и те како занимљивој књизи, осим аутора, говорили су и Петар В. Арбутина, уредник издања и Миша Васић, публициста. Објављивање оваквих студија у свету није реткост, али је интересантно то да је ова тема била повод за оснивање предмета који се проучава на Универзитету Санта Клара и универзитетима у Боливији и Индији.

Говорећи о књизи, Петар В. Арбутина је оценио да она на један научновалидан, интелектуалан и оригиналан начин објашњава да живимо у свету одговора и готових знања, али и то да онај ко није у стању да постави право питање није у стању ни да прихвати прави одговор.

„Ова књига истовремено поставља питања, али такође покушава да из тако постављених питања и интелектуалне запитаности понуди и одговоре који би задовољили запитаност савременог човека“, констатовао је он напоменувши да нас аутор враћа знањима које смо олако заборавили и које смо прихватили као неку врсту научне аксиологије, али без истинске научне и људске запитаности.

„Он нам указује на то да кроз читање ове књиге нећемо добити одговор на питање типично за савременог човека – где је то Бог, али ће нам свакако рећи којим путевима можемо да га тражимо“, навео је Арбутина.

О односу науке и религије говорио је Миша Васић, који је на самом почетку захвалио на прилици да говори на представљању књиге која му је била вишеструко инспиративна, јер се на крајње озбиљан начин бави проблемима религије и науке.

Напоменувши да дихотомију науке и религије посматра као озбиљан проблем, Васић је кроз своје излагање покушао да се осврне на парадоксе те дихотомије признавши да је ближи објашњењу да на основу информације у ствари постоји све што видимо.

„Уколико се усудимо да прихватимо да све око нас представља софтвер, онда нам све постаје лакше и постепено нестају антагонизми, како између науке и религије тако и између различитих других аспеката људског живота“, рекао је он закључивши да је аутор овом књигом отворио врата темама које би многе требало да наведу на озбиљна размишљања.

Александар Зечевић је укратко испричао да је књига заправо произашла из једног курса који се предаје на Универзитету, да се бави темама науке и религије, да је писана за ширу јавност, али да се може користити и као уџбеник.

„Док сам писао књигу, идеја ми је била да њоме уклонимо одређене баријере“, рекао је аутор нагласивши да није истина да рационалан, добро обавештен и технички образован човек не може буде и верујући.

„Нема пуно смисла разматрати да ли мистерија постоји јер се и наука и религија слажу око тога, и то је за мене централна ствар једне дискусије – стварност је компликована ствар и ниједна дисциплина није довољна да би се она сагледала, па стога не треба бирати између науке и теологије да би се она сагледала, и то је друга суштинска идеја коју сам желео да представим“, истакао је Зечевић закључивши да само начин на који испитујемо одређује шта видимо.

ЛАКШИ ОБЛИК СМРТИ Сећања пуковника Мисираче - Љубодраг Стојадиновић

Ово би могла да буде прича о апсурду пропадања, суноврата и расула, и о нејасној нади која настаје у раздраганом свету њених лудих главних јунака. Лакши облик смрти није подругивање животу у трагању за парадоксом, него тражење излаза у неминовности коју увек одређују други. Нико од јунака приче нити је ико од нас власник сопственог живота, али свако би могао да буде господар туђе смрти, само ако добије добру прилику. Због тога се спас, победа и излаз из беспућа траже тамо где се не могу наћи. Отуд привид да је у овој причи смешно оно што је најтрагичније, да је фантастично оно што се догодило, а да је тривијални живот тек ауторова фикција.

прво издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 328 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1682-6

цена: 770,00 РСД

Сет закона о банкама и другим финансијским организацијама на енглеском језику

Преводи на енглески језик ЗАКОНА О СТЕЧАЈУ И ЛИКВИДАЦИЈИ БАНАКА И ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ, ЗАКОНА О ОСИГУРАЊУ ДЕПОЗИТА и ЗАКОНА О АГЕНЦИЈИ ЗА ОСИГУРАЊЕ ДЕПОЗИТА и пречишћених текстова ЗАКОНА О БАНКАМА, ЗАКОНА О НАРОДНОЈ БАНЦИ СРБИЈЕ И ЗАКОНА О ЗАШТИТИ КОРИСНИКА ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА доступни су претплатницима на појединачне прописе на енглеском језику и претплатницима на целу базу „Прописи на енглеском језику“, која се налази у оквиру Правно-информационог система РС.

У истој бази могу се пронаћи преводи на енглески језик ЗАКОНА О ЕНЕРГЕТИЦИ, ЗАКОНА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ, ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА и ЗАКОНА О ЗАПОШЉАВАЊУ СТРАНАЦА, као и пречишћени текстови ЗАКОНА О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ, ЗАКОНА О РАДУ и ЗАКОНА О СТЕЧАЈУ.

Правно-информациони систем РС успостављен је 1. јануара 2014. на веб адреси http://www.pravno-informacioni-sistem.rs, а његово вођење поверено је ЈП Службени гласник.

Службени гласник на Сајму књига у Подгорици!

Службени гласник наставља традицију учествовања на Међународном подгоричком Сајму књига који се одржава по десети пут. Сајам књига биће отворен у уторак, 5. маја у гаражном делу тржног центра Делта Сити у Подгорици и трајаће до понедељка, 11. маја, а ове године земља гост је Турска.

Сајам књига у Подгорици окупља велики број утицајних издавача из Црне Горе и земаља у региону који ће представити своју најновију продукцију.

Службени гласник ће својим читаоцима понудити свој богат и квалитетан издавачки програм, а купцима ће бити на располагању издања по најповољнијим сајамским ценама, и то 30% попуста на сва Гласникова издања и 25% на издања Гласникове Правне библиотеке.

Радно време Сајма биће од 11 до 22 сата.

Ваш Службени гласник

Сплин Париза - Видосав Стевановић

Узбудљив наставак дневничких записа једног од значајнијих савремених српских писаца!

Бодлеровског наслова, али препознатљиве Стевановићеве атмосфере, опоре и ироничне, сурово критички набријане, ова књига у форми интимног дневника смештена је у  “париски период” Стевановићевог живота, у годинама његовог егзила. Сплин париза приповеда о догађајима и ликовима из деведесетих година прошлог века, одблеска свега онога што се дешавало у Србији и одјека свега тога у Паризу. Видосав Стевановић овом књигом као да жели да постави кључно питање савремене Србије заглављене између својих противречности: Колико година у Србији може да траје једна деценија?

прво издање, 2015, 17 х 24 цм, 560 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-1125-8

 

цена: 1.210,00 РСД