У уторак 2. децембра у Клубу – књижари – галерији
Гласник представљена је књига
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ДАДАИЗМА, коју је приредио Предраг Тодоровић.
О књизи су говорили: Васа Павковић, књижевник и књижевни критичар, и Предраг Тодоровић, приређивач дела.
Антологија је на минулом 51. сајму
књига у Нишу награђена признањем „Отисак“, које се додељује за естетски
третман књиге. Реч је о избору дела из српске авангардне књижевности,
односно њеног сегмента који аутор тумачи дадаистичком поетиком.
Павковић је оценио да је реч о
изванредној књизи, једној од најлепших и најважнијих које су код нас
објављене у 2014, и која заправо представља парадигму дадаизма, односно
„жив споменик“ том покрету.
„Ова књига може да послужи као уџбеник
младим писцима и да им покаже како може и другачије да се пише, а има и
опширни аналитички предговор који је увод у тематику, као и поговорни
део који је полемички и врло драгоцен“, образложио је он.
Павковић је оценио да се у њој налази широк, одговорно пласиран избор најбољег у српском дадаизму. Антологијом
је обухваћен обиман и репрезентативан избор дадаистичке поезије чији је
главни представник Драган Алексић, а приказани су примери и авангардне
прозе – од прича, романа, драма, манифеста до реклама.
„Аутор се потрудио да прикаже разноврсне
облике дадаизма за које је карактеристично да су превазилазили жанровска
ограничења“, истакао је Павковић оценивши да књига показује да је
авангардна уметност у Србији у доба дадаизма ухватила корак са светском
уметношћу.
Он је подсетио на то да историја
авангарде и авангардних покрета траје један век, али да она у српској
култури ипак остаје на маргини интересовања јавности.
„Ово је једна у низу књига којом се
обнавља наша култура, а захваљујући индивидуалним акцијама, каква је
ова, она постаје део наших библиотека, јер је, нажалост, права реткост
када се овакве и овако опремљене књиге појаве и то је истински празник и
поклон нашој култури“, констатовао је Павковић.
Приређивач књиге Тодоровић навео је да се
о дадаизму некада говорило као о појави које је у српској књижевности
било у траговима и да су писци дадаизма били скрајнути. Како је
објаснио, дадаизам је у српској књижевности некада био само фуснота, а
сада о њему имамо књигу са више од 300 страна.
Нагласио је да се у књизи говори о томе
ко је ко у авангардној књижевности указавши на то да дела аутора
обухваћених антологијом имају елементе поетике дадаизма, иако можда
временски не припадају том покрету. Тодоровић је истакао да дадаизам не
престаје да постоји 1922, да се појављује и касније као неодада,
постдада.
Он је такође нагласио да је ова књига и
помоћно средство у исправљању неправде према многим скрајнутим
авангардним уметницима, док је дадаизам бескрајна игра озбиљних људи у
уметности.
Аутор у Антологији под српски
дадаизам подводи дела објављена у кратком периоду, од 1921. до 1923, а
ова књига обухвата готово све „најавангардније“ у српској књижевности
двадесетих година прошлог века што има везе с дадаизмом, а пре појаве
надреализма. Најзначајнији аутори о којима се говори у овој антологији
јесу: Драган Алексић, Бранко Ве Пољански и Љубомир Мицић, а спомињу се
и: Михаило С. Петров, Петар Палавичини, Бошко Токин, Раде Драинац, Мони
де Були, Ристо Ратковић и Станислав Винавер. Главни извори били су
часописи Зенит, Дада-Танк, Дада Џез, Дада-Јок и Зенит-Експрес Дада-Јок 2.