Претражи овај блог

понедељак, 9. јул 2012.

Гласнику награда „Златна десетка“ за књигу КРОЗ СТАРИ БЕОГРАД

09. Јул 2012.

Након низа награда и признања које смо завредели до сада, Гласник је минулог викенда награђен и признањем „Златна десетка“ за књигу Кроз стари Београд коју је приредио Милорад Јовановић, а која обухвата текстове једног од аутентичнијих хроничара српске престонице Димитрија Ц. Ђорђевића.

Награда нам је додељена у оквиру традиционалне културно-туристичкe манифестације „Скадарлија фест“, која је по седми пут одржана у суботу и недељу, 7. и 8. јула 2012, у организацији Удружења Скадарлија и Клуба привредних новинара, а уз подршку бројних пријатеља Скадарлије, познатих песника, музичара, новинара, мајстора кулинарских вештина и дегустатора добре капљице.

Признање „Златна десетка” је, према образложењу организатора, и ове године припало онима који својим радом и делом дају допринос духу Београда и очувању његових вредности. Наиме „Скадарлија фест“ се организује у циљу промоције туристичких потенцијала града и очувања духа старог Београда, који још увек живи у Скадарлији.

Књига Кроз стари Београд представља богато илустровану књигу-хронику која садржи приче о Београду, људима и друштвеним збивањима из друге половине XIX и с почетка XX века, које је Димитрије Ц. Ђорђевић писао са сентиментом и објављивао углавном у листу Политика.
Нема сумње да је добро познавао живот у Београду, јер се бавио разним пословима – био је војни и цивилни телеграфиста, службеник у осигурању, плодан публициста наклоњен историјским темама, дугогодишњи сарадник Политике, певач у најбољим хоровима, спортиста, боем, пријатељ многих уметника... И, пре свега, посматрач оштрог ока.

понедељак, 2. јул 2012.

Гласник на годишњици градње Андрићграда

29. Јун 2012.

Прва годишњица почетка градње Андрићграда обележена је јуче у Вишеграду. У оквиру прославе на централном тргу, представљена су и најзначајнија Гласникова издања.

Планиран је наставак сарадње започете отварањем књижаре у Дрвенграду, тако да ће се у још неотвореној књижари „Меша Селимовић“ наћи вредна и значајна дела обимне Гласникове издавачке продукције.

Одржан скуп у знак сећања на проф. Радована Биговића

29. Јун 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине у четвртак, 28. јуна, одржан je скуп у знак сећања на недавно преминулог протојереј-ставрофора, професора Радована Биговића. Бројним поштоваоцима оца Радована обратили су се Слободан Гавриловић, проф. Богољуб Шијаковић, Андријана Младеновић и Јасна Димитријевић.
„Нас је, овде окупљене, а и многе друге, тако својом љубављу и добротом, својим знањима и ставом, својим ћутањем, као и својом причом, својим гестом, као о својом речју повезивао Радован. Господствен, а скроман. Одмерен и смеран. Насмејан и упитан. Чврст у својим веровањима, а отворен за ново. Непоколебљиво толерантан. Сви ми носимо по део сведочанства какав је био Радован. И његова породица. И његови сарадници. И познаници. И верници.

Опраштајући се данас од Тебе, Радоване, сећам се бројних и лепих сусрета у последњих двадесет година, колико смо се и непосредно познавали, а посебно дивних сусрета у твом кутку, крај твоје цркве са безброј дивних људи, од крштења мог унука Јеврема до Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја. Нека ти је вечна слава и хвала, Бог да ти душу прости“, рекао је Слободан Гавриловић.
Професор Богољуб Шијаковић је рекао да је Биговић „заложио труд и рад за хришћанску културу и да је узор како треба живети као хришћанин“.

Указујући на то да је Биговић написао многе књиге и чланке, истакао је и да су његове речи инспиративне, да изазивају интересовање и да покрећу многа питања.

„Биговић је био чувени гостољубац. Био је прави хришћански интелектуалац, заговорник дијалога“, рекао је Шијаковић, наводећи да је Биговић покретао многе теме, а да је међу њима главна тема улога цркве у савременом друштву.

Директорка Задужбине „Илије М. Коларца“ Јасна Димитријевић је истакла да је Биговић знао шта каже и зашто, да је био уљудан и да је у свему налазио лепоту и радост.

„Постоје људи који су пример за подстицај и остављају траг заувек. Такав је био Радован Биговић.“ Додала је да је иза њега остало много неостварених идеја.

Обраћајући се бројним пријатељима и сарадницима Биговића, она је навела да је из његових речи свако могао да сазна шта је учинио, шта пропустио, шта треба а шта не.

„Биговић се никада није удварао јавности. Говорио је отворено, а стил говора и писања био му је јасан, али не и претенциозан.“

Подсећајући да је Биговић био уредник Филозофско-теолошке библиотеке Службеног гласника, његова сарадница Андријана Младеновић је рекла да би та библиотека могла да понесе његово име.

Биговић је рођен у Никшићу 1956, а средњу богословску школу завршио је у Манастиру Крка. У Београду је завршио два факултета – Православни богословски факултет и Филозофски факултет – Група за филозофију. Био је редовни професор, а у два мандата и декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и старешина Манастира Светог архангела Гаврила у Земуну.

Био је један од највећих теолога данашњице. Уређивао је часопис Теолошки погледи. Један је од оснивача и дугогодишњи председник Хришћанског културног центра и иницијатор оснивања Фондације „Кирило и Методије“. Професор Радован Биговић је преминуо 31. маја у Београду.