Претражи овај блог

четвртак, 27. децембар 2012.

У Берлину представљене eдиције Корени и Звучна књига

25. Децембар 2012.
 
У недељу, 23. децембра у Берлину, у црквеном дому Српске православне цркве Темпелхоф представљена су издања Гласникове едиције Корени и Библиотеке Звучна књига.
 
На позив свештеника, протојереја Драгана Секулића, едиције је представио Борисав Челиковић, приређивач едиције Корени. Представљање је уприличено после недељне литургије, а поводом празника Детињци којим почиње циклус породичних празника српске цркве којима се дочекује Божић.
 
На почетку представљања едиција, посетиоци су имали прилике да чују одломке из дела владике Николаја Молитве на језеру, које је са „звучне књиге“ говорио Петар Божовић, а потом и неколико песама из Антологије родољубиве поезије. Након тога је Челиковић приказао свих 12 издања те колекције, указавши на значај ових издања у данашњем времену, посебно за нашу децу у дијаспори, који, нажалост, имају све мање прилике за сусрет са српским језиком.
 
Потом је премијерно приказан документарни филм „Буџак“, аутора Борисава Челиковића, у режији Драгана Панића, који је реализован у Гласниковој продукцији. То је био увод у представљање едиције Корени, и то свих до сада објављених књига (укупно 24).
 
Издања из Библиотеке Звучна књига и Едиције Корени изазвали су велико интересовање стотинак присутних земљака који живе и раде у Берлину.
 
Челиковић је након представљања наведених дела оценио да „озареност на лицима и многобројна питања која су уследила након представљања показују да ова издања изазивају знатно веће емоције у дијаспори него у матици, пошто на неки начин успостављају везу наших људи из дијаспоре са сопственим коренима и појачава везу са својом земљом и народом, а све у циљу очувања националног идентитета“.

„ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за Дела Станислава Винавера

„ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за Дела Станислава Винавера

21. Децембар 2012.

Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за издавачки подухват године додељена је Делима Станислава Винавера, у издању Гласника и Завода за уџбенике.

Награду „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ додељује Редакција за културу и уметност РТС-а и емисија „ХИТ ЛИБРИС“.

Представљена књига ДИЈАЛОГ С ЈАВНОШЋУ

21. Децембар 2012.
 
У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 20. децембра представљена књига Дијалог с јавношћу Драгољуба Мићуновића.
 
Књига обухвата бројне интервјуе с Мићуновићем које је он током четврт века бављења јавном делатношћу дао за више од 50 домаћих и страних медија, груписане у два тома, а на њеном представљању је, осим аутора, говорио и Милан Бечејић.
 
Мићуновић је навео да је био мотивисан жељом да личним сведочењем, као учесник у многим важним збивањима, допринесе осветљавању једног периода политичке историје Србије.
„За разлику од мемоарског, често несигурног сликања догађаја и времена, интервјуи су ближи дневничким документима, то су најчешће одговори на непосредне догађаје и актуелне теме“, казао је Мићуновић.
 
Он је истакао да се трудио да за све што је објавио има покриће у документима који се могу проверити, указавши да је српска усмена култура створила флексибилан однос према истини, а да су у политичком животу потребни документи.
 
Указавши на потребу демократизације друштва, приближавања Србије европским вредностима и њеног укључивања у породицу европских народа, он је истакао да је Европа данас оаза слободе, јер нигде нема тако велике бриге о људским правима као у Европи. Мићуновић је нагласио да није циљ само учланити се у ЕУ, него поштовати вредности као што су владавина права, демократске процедуре, људска права, али је додао да сматра да је Србија далеко од већине тих вредности.
 
Мићуновић је рекао да је својим радовима желео да пружи слику шта Србија жели према Европи, колико ту припада и на који начин може да напредује.
 
„Сваки будући млади политичар моћи ће кроз ово време које је прошло да провери како је то некад изгледало, а да буде сигуран да се није преварио“, казао је он, објаснивши да је с овом збирком интервјуа завршио издавање политичких текстова и да намерава да објави мемоаре, у којима ће „без обилажења истине рећи све што је забележио у свом дугом животу“.
 
Бечејић, који је са Мићуновићем урадио више интервјуа, рекао је на представљању књиге да се у новијој историји, не само на овим просторима, тешко може наћи човек који је толико дуго у политици и који је политици дао себе на начин који ће остати забележен у историјским читанкама.
 
„Мићуновићева размишљања, ставове и процене није појело време, а таква доследност у говору и понашању скоро се неће поновити на овим просторима“, казао је он.
 
Бечејић је рекао да су Мићуновића новинари позивали увек када им је требао мудар и озбиљан саговорник и да је лакоћа разговора с њим у томе што би и на најглупље новинарско питање стигао паметан одговор.

Представљена књига АРГУМЕНТИ И ПРЕДРАСУДЕ

21. Децембар 2012.
У Дому омладине Београда je у четвртак, 20. децембра представљена књига Аргументи и предрасуде Мирка Цветковића.
 
О књизи су, осим аутора, говорили и Биљана Степановић, Ђорђе Стојшић, Јуриј Бајец и Милојко Арсић.
 
Говорећи о књизи, Цветковић је истакао да се она не бави људима него процесима, због чега читаоци неће наићи на „пикантерије о члановима бивше владе“. Како је истакао, идеја је била резултат његове намере да се упореде подаци о свему што је његов кабинет постигао током свог мандата, а у складу с обећањима изнетим у премијеровом експозеу приликом преузимања дужности.
 
„У мом експозеу била је једна реченица у којој сам рекао да кад људи буду ценили рад владе то треба да чине на основу чињеница а не предубеђења, и схватио сам да та реченица није стигла до слушалаца – кад упоредимо шта смо стварно урадили, а како је јавност то прихватила, види се да постоји огромна дискрепанца“, рекао је Цветковић.
 
Бајец је рекао је да је добро што је књига објављена сад, док још није прошло много времена од завршетка мандата прошле владе, нити од почетка рада нове, што омогућава директна поређења. Он је као предност истакао и компаративни метод који Цветковић примењује и из којег закључује да Влада није радила тако лоше како се то често мисли и да је играла и имала резултате, нарочито у контексту глобалне кризе.
 
Арсић је рекао је да је овом књигом бивши премијер показао веру у снагу аргумената и упозорио на предрасуде у нашој јавности попут оне о огромној корупцији у здравству због чега се, наводно, по глави становника годишње на здравствене услуге потроши 200 евра, што би значило да су сви лекари милионери.
 
Погледај овај видео:
http://youtu.be/cJSIA753Waw

Помоћ деци из Свратишта

20. Децембар 2012.
 
Запослени у Гласнику још једном су демонстрирали своју хуманост, прикупивши велику количину гардеробе, обуће и играчака који су у четвртак, 20. децембра, на Светски дан људске солидарности,поклоњени деци из Свратишта.
 
Свратиште за децу и младе основано је у оквиру Центра за интеграцију младих, а настоји да допринесе што потпунијем остварењу права деце која живе или раде на улици, узраста од 4 до 19 година.
 
Идеја Гласникових запослених је да ова акција постане континуирана пракса, односно да се ствари које су потребне најугроженијима прикупљају и складиште свакодневно и потом периодично достављају онима којима је таква помоћ најпотребнија.
 
Гласник и његови запослени су до сада више пута потврдили своју солидарност и хуманост, а тако и корпоративну посвећeност реализацији друштвено одговорне улоге.
 
Наши гости су већ неколико пута били и продавци магазина Лицеулице који продају најсиромашнији и најугроженији припадници маргинализованих група, попут деце из Свратишта.

среда, 19. децембар 2012.

Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за књигу Босански рат

19. Децембар 2012.
 
Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ додељена је у уторак, 18. децембра за књигу Босански рат Добрици Ћосићу, као једној од десет најтраженијих књига у 2012, а према истраживању ТВ емисије „ХИТ ЛИБРИС“. Награду је у име аутора примио Петар Арбутина, извршни директор издања књига и часописа у Гласнику - издавачу тог дела.
 
Награду „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ додељује Редакција за културу и уметност РТС-а и емисија „ХИТ ЛИБРИС“, а академику Ћосићу је за књигу У туђем веку, такође у издању Гласника, та награда додељена и 2011. године.

Представљена књига 13 И ПО ПРИЧА

19. Децембар 2012.
 
У Библиотеци града Београда је у уторак, 18. децембра представљена књига 13 И ПО ПРИЧА, у којој се налазе приче крими жанра које су писали ђаци основних и средњих школа.
 
Књига је заправо резултат пројекта „Мултимедијалне радионице за писање детективских романа“ који је друштво „Лицеј“ реализовало током 2011. у београдским основним школама, уз сарадњу Библиотеке града Београда и подршку Секретаријата за образовање.
 
Најпре је у Вуковој сали Библиотеке града Београда организована конференција за новинаре на којој је представљена књига и сам пројекат, а потом је у поподневним сатима о томе било речи у Римској дворани Библиотеке града Београда.
 
О књизи су говорили: Драгана Божиновић, председник друштва Лицеј, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Петар Арбутина – извршни директор Гласниковог Издаваштва – Редакције књига и часописа, као и аутори прича у књизи: Мома Алексов, Вера Бајић, Јован Стефановић, Душан Јаковљевић, Дуња Станковић, Емилија Јеремић, Софија Милосављевић, Тина Томановић, Ана Боухада, Антоније Јеремић, Огњен Вујичић, Реља Петровић и Василије Матијашевић.
 
Драгана Божиновић је напоменула да су аутори прича ученици са територије општине Врачар.
„У тренутку стварања прича, најмлађи аутор је имао девет, најстарији 16 година, а занимљиво је да су они прошли кроз цео издавачки процес јер су осим писања, сами радили илустрације, лектуру па чак и бизнис план“, казала је Божиновић.
 
Она је најавила да ће током зимског распуста Лицеј организовати нове креативне радионице у градској библиотеци и да ће нова књига младих аутора представљати избор најбољих прича и илустрација.
 
Јасмина Нинков нагласила је да је пројекат креативних радионица за младе писце један од најбољих у којима је градска библиотека учествовала.
 
„Половина наших чланова су деца и зато ћемо увек бити отворени за радионице у којима се развија таленат наших најмлађих писаца“, рекла је она.

уторак, 18. децембар 2012.

У Бору представљена едиција „Корени“


БОР

17. ДЕЦЕМБАР 2012.
 
У Народној библиотеци Бор је у петак, 14. децембра, поводом Дана библиотекара, организовано представљање едиције „Корени“.
 
Гост библиотеке био је историчар Борисав Челиковић, приређивач едиције.
 
Посебна пажња посвећена је књигама из едиције које описују подручје Бора и његове шире околине – Млава, Хомоље, Звижд, затим Пореч, Крајина и Кључ и Црна Река. Посетиоци су били у прилици да погледају и документарни, историјско-етнолошки филм о Ђердапу.
 
Едиција „Корени“ представља фототипска издања студија о пореклу становништва и о насељима, њиховом настанку и развоју, на просторима којa су, или још увек, насељавају Срби. Гласник се, дакле, постарао да савременом читаоцу поново буду доступне антропогеографске, етнографске и друге студије Јована Цвијића и његових сарадника и настављача његовог пројекта истраживања српског народа, његових сећања, обичаја, миграција, итд. Свака од књига садржи по десетак студија објављиваних у етнографским зборницима и часописима, или као самостална издања, од краја 19. до средине 20. века. Књиге су организоване по подручјима, дакле, тематски сређене. До сада је изашло скоро 30 књига, а планирани обим едиције је 80 публикација.

петак, 14. децембар 2012.

Представљена књига ПОВРАТАК САВЕЗА


Представљена књига ПОВРАТАК САВЕЗА
14. ДЕЦЕМБАР 2012.

У Кафе – књижари – галерији Гласник je у четвртак, 13. децембра представљена књига Повратак савеза Срећка Ђукића.

На представљању књиге су, осим аутора, говорили и Зорица Видовић Паскаш и Слободан Кљакић.

Срећко Ђукић, бивши амбасадор Србије у Белорусији, стручњак је за међународне односе и спољну политику, чија је ужа специјалност у вези са питања међудржавних енергетских односа, а посебно је фокусиран на совјетско и постсовјетско време и пространство, Балкан и односе између Истока и Запада.

Према речима Кљакића, који је био и рецензент, идеја да Ђукић напише књигу у којој би се фокусирао на совјетско и постсовјетско време и пространство, Балкан и односе између Истока и Запада, родила се после сарадње на претходној Ђукићевој књизи Тајне Беловешке пушће (о последњем дану СССР-а).

„Књига о том историјском дану (8. децембар 1991) подстакла ме је да му предложим да напише ову у којој би показао зашто је СССР распао на релативно миран начин и шта се догађало у том делу света за протеклих 20 година“, објаснио је Кљакић.

Он је додао да Ђукићева нова књига сведочи о историјском стрпљењу које су показали неки управљачи бивших република да без обзира на све проблеме смогну снаге да без нуклеарног рата и ограниченог крвопролића раставе савез и да далеко од очију јавности дефинишу неке пројекте за будућност. Кљакић је напоменуо да је тако прошле године потписан споразум између Русије, Белорусије, Украјине и Казахстана формирању „Евро-азијског савеза“ који би требало да профункционише до 2015. а реално има потенцијал да окупи 12 бивших совјетских република, изузетак су прибалтичке три државе.

„Ђукић заступа тезу грађену на говорима актуелног руског председника Путина да та нова Заједница буде мост између Европе и Азије, у целини отварајући могућност да му се прикључе земље азијског подконтинента али и Кина, а што би значило да би имао велику тежину на глобалном плану“, приметио је Кљакић.

Он је истакао да су највеће предности савеза то што је наоружање бившег СССР-а под контролом, имају највеће резерве енергената и сировинску базу, и да су, захваљујући чињеници да ни после распада СССР-а нису подигнуте царинске баријере нити онемогућен слободан проток људи и добара, па обичан човек није у том смислу осетио да то више није једна држава. То би, како је закључио Кљакић, била нова моћна глобална организација.

Аутор је нагласио да се већ деценијама бави СССР-ом и постсовјетским временом, а посебно питањем међудржавних енергетских односа и да је приметио да актуелна Заједница независних држава на руском постсовјетском пространству, свесно или не, не престаје сневање о новим структурама и поновном удруживању народа и држава, али остаје отворено питање да ли је сазрело време за ново удруживање и нови савез.

Ђукић је нагласио да се у књизи, између осталог, бави истраживањем предуслова потребних да се такав савез оствари и шта би он значио на глобалном плану, а посебно у односу на Балкан и Србију која већ има неких предуслова, као што је бесцаринска трговина са већ постојећом царинском унијом ЗНД, да прошири сарадњу на све остале земље „Евро-азијског савеза“.

Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/QjhIGeDtkmQ

Подршка хуманитарној акцији „ЗА НАШУ ДЕЦУ“


13. ДЕЦЕМБАР 2012.

У Кући „Ђуре Јакшића“ је у четвртак, 13. децембра организован скуп којим је означен почетак хуманитарне акције „ЗА НАШУ ДЕЦУ“, коју је подржао иГласник, а која је организована у сарадњи са Канцеларијом за младе ГО Стари град.

Хуманитарна акција заправо је осмишљена као дводневни, хуманитарни сајам књига у Кући „Ђуре Јакшића“, на којем, oсим Гласника, учествује још неколико издавачких кућа, а сав приход од продаје књига биће искоришћен за куповину новогодишњих пакетића за децу која се налазе на лечењу на Онколошком институту у Београду.

Представљена књига ЗЛОЧИН У РАТУ – ГЕНОЦИД У МИРУ


12. ДЕЦЕМБАР 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у уторак, 11. децембра, представљена књига ЗЛОЧИН У РАТУ – ГЕНОЦИД У МИРУ.

Реч је о студији на српском и енглеском језику, објављеној у саиздаваштвуГласника и Друштва Србије за борбу против рака, а која указује на последице НАТО бомбардовања Србије од 1999. и документовано показује стотине локација где су на тлу Србије бачени пројектили са смртоносним радиоактивним супстанцама. У више од 60 одсто случајева то су били цивилни циљеви, а чак 44 одсто свих напада је извршено у последњих 10 дана рата, након постигнутог споразума о окончању агресије.

О књизи су говорили аутори књиге – некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић, генерал Слободан Петковић и академик Слободан Чикарић, као и прим. др Радомир Ковачевић.

Од НАТО бомбардовања Србије 1999. очигледан је драматичан пораст броја оболелих од малигних тумора у Србији. Наиме, наредне године би од карцинома свих врста само у централном делу Србије, не рачунајући територију Косова и Метохије, могло да оболи чак 40.000, а да умре од 22.000 до 23.000 људи.

Чикарић, иначе председник Друштва Србије за борбу против рака, као главни узрочник тих застрашујућих биланса, наводи радиоактивну муницију која је током бомбардовања 1999. бачена на простор Србије.

„Трагичне последице бомбардовања већ се виде и кроз статистику о броју оболелих и умрлих од рака – од 2001. до 2010. број нових случајева карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од рака за 25 одсто – експлозију малигних тумора тек можемо да очекујемо, зато што је радиоактивни материјал остао на нашим просторима“, напомиње он.

Како објашњава Петковић, чак 44 одсто напада је извршено након постигнутог споразума о окончању агресије, односно последњих десет дана бомбардовања, а чак 112 удара на 119 локација било је муницијом са осиромашеним уранијумом.

„Такозвани сребрни метак сигурно доноси смрт оном кога је погодио, а онај ко само удахне његову прашину, умираће дуго и биће сведок немогућности да се томе супротстави“, упозорио је он.

На основу аргумената Петковић закључује да је НАТО плански проузроковао значајно дуготрајно и опасно хемијско и радиоактивно загађење животне средине у нашој земљи – истинску еколошку катастрофу.

Јовановић сматра да последица овакве интервенције и политике уопште, заправо јесте еколошка, економска и свака друга већ учињена катастрофа Србији која тако неминовно добија облик планираног геноцида.

Он је нагласио да интереси очувања мира и безбедности у свету налажу да се листа забрањених активности Уједињених нација хитно допуни забраном демонизације народа земаља чланица, као и забраном завођења свеобухватних економских санкција тим земљама које су као такве углавном усмерене ка самом становништву.

„Ти интереси такође налажу да се уведу и забране вршења геноцида у миру као последице одложеног дејства оружја са осиромашеним уранијумом које постају очигледне са престанком ратних сукоба и трају вековима“, истакао је он.

Погледајте видео материјал:
 http://youtu.be/AxIjACBAQ9g  

четвртак, 13. децембар 2012.

Представљена књига АРГУМЕНТИ И ПРЕДРАСУДЕ

12. Децембар 2012.
 
У Кафе – књижари – галерији Гласник је у уторак, 11. децембра представљена књига Аргументи и предрасуде Мирка Цветковића, објављена у саиздаваштву Гласника и Дан Графа.
 
На представљању књиге су, осим аутора, говорили Наташа Марковић, уредница у Гласнику, као и економски експерти – Мијат Лакићевић, Драган Вујадиновић и Милојко Арсић, који су сагласни да резултати претходне владе на први поглед делују врло лоше, али да их ипак треба упоредити с другим европским земљама у време економске кризе.
 
Према Арсићевим речима, субјективна перцепција стварности грађана и новинара указивала је да је ситуација у земљи лоша, али када се сагледа шири контекст, односно резултати других земаља и у обзир узме светска економска криза, резултати Србије за време Цветковићеве владе су у најгорем случају били у просеку.
 
У првом делу књиге, Цветковић анализира рад владе од 2008. до 2012, док у другом износи своје субјективне ставове и оцене поводом критика на углавном економску политику коју је влада водила. Он je рекао да је ово издање настало на основу извештаја о томе шта је урађено, а кoje je добијао од тадашњих министара.
 
„Систематизовао сам те податке и по завршетку мандата имао сам богат корпус материјала и дошао сам до закључка да је штета да он остане лично власништво, а желео сам и да припремим материјал за неке будуће стручњаке“, објаснио је он, напоменувши да је на сугестију пријатеља одлучио да ту систематизацију подели с јавношћу.
 
„До пре два месеца нисам био сигуран да ли ће ово бити објављено или ће остати материјал који ћу поделити с пријатељима, али су ме они и компетентни људи који су прочитали грађу убедили да то дорадим и објавим“, рекао је он.
 
Бивши председник Владе Републике Србије је такође оценио да је популизам највећа болест српског друштва.
 
„Због тог популизма, може се догодити све – свакога можете убедити у било шта; онда то широке масе прихватају и на крају може да се донесе било какав закључак о било чему, ако напустимо чињенице“, нагласио је он.
 
„Моја књига разматра процесе и није дневнички запис у којем описујем да сам тад и тад срео тог и тог, али је важно схватити да немам задње намере, нити гнев, чак и када у књизи ступам у полемику и конфронтацију с неким ставовима.“
 
Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/cJSIA753Waw

„Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ за Гласниковог аутора

11. Децембар 2012.
Књижевник Владан Матијевић добитник је награде „Кочићево перо“ за зиму 2012. за књигу Мемоари, амнезије у издању Гласника – саопштено је у понедељак, 11. децембра из Задужбине „Петар Кочић Бањалука–Београд".
Oсим награде „Кочићево перо“ која се додељује четири пута годишње, на крају сваке године један од четири добитника те награде добија награду „Кочићева књига“ која је овај пут такође додељена Матијевићу, а за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве речи и мисли.
Одлуку је једногласно донео жири у саставу Вида Огњеновић, Миљенко Јерговић и Никола Вуколић.
Награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ ће Матијевићу бити свечано уручене 25. децембра у Вуковој задужбини у Београду.
Матијевић је рођен 1962. у Чачку где и данас живи и ради. Осим дела Мемоари, амнезије, до сада је објавио две збирке поезије, пет романа, књигу прича и књигу драма. За књигу прича Прилично мртви је 2000. добио Андрићеву награду, док је за роман Писац издалека 2003. добио Нинову награду. За роман Врло мало светлости је 2010. добио награде „Меша Селимовић“, „Борисав Станковић“ и „Исидора Секулић“.
ИНТЕРВЈУ ЗА НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Владан Матијевић: Нећу доживети боља времена за уметнике
НЕВЕНА ВРЖИНА - 12.12.2012 18:07

Ја имам амнезије, али оне нису довољно јаке, без обзира на то што оне сад имају ЦИП и каталогизацију. Желим да буду јаче, толико тога желим да потиснем. Верујем да бих и са јачим био у стању да пишем.

Писао бих о празнини која се простире иза мене, рекао је књижевник Владан Матијевић, добитник признања "Кочићево перо" за зиму 2012. и "Кочићева књига" за цјелокупно стваралаштво.

Још осамдесетих година прошлог вијека писао је поезију, али, како је рекао, без већих претензија. Тек почетком деведесетих, књижевност му постаје једино право занимање од којег, међутим, није могао да живи. До данас је објавио десет књига, већина је имала више издања, неке су преведене на француски, њемачки и шпански језик. Добитник је многобројних признања, између осталих и НИН-ове награде. У интервјуу за "Независне" говори о свом посљедњем роману "Мемоари, амнезије", положају писаца у нашем региону, самоћи и страховима људи.

НН: Књижевници различито доживљавају признања која добијају. Какав је осјећај добити признање које носи Кочићево име?
МАТИЈЕВИЋ: Обично на писца и на његов рад дуго нико не обраћа пажњу, онда дођу времена када добија признања, обично то не траје дуго, па поново дођу времена када га сви игноришу, док га не забораве. И тек касније, некога поново открију читаоци или историчари, па га читају, о њему пишу. Колико год ми пријала признања, трудим се да на мене не оставе трага. Књижевник треба да ради и кад га награђују и кад га игноришу. Надам се да би Кочић био задовољан на мом избору за награду са његовим именом, када би прочитао моја дела, мада би сигурно био разочаран мојим помирљивим и небунџијским карактером. Ниједан устанак нисам дигао, чак ниједан часопис нисам покренуо, ниједно моје дело није било забрањено, слутим, он преко тога не би лако прешао.

НН: Ваша посљедња књига "Мемоари, амнезије" потпуно је лична и у њој су сабрана многа Ваша осјећања. Изјавили сте да се плашите да би можда због тога читаоци могли да буду разочарани.
МАТИЈЕВИЋ: Реакције су много боље него што сам се надао и много више их има. Али, свестан сам да прво дођу позитивне реакције па тек оне негативне. Могу те негативне и да не стигну до писца никада, али то не значи да их нема, да ова књига није многе изнервирала, испровоцирала, да због ње нема љутих. Писати мемоаре, па и оне који на мемоаре не личе, није безазлено за писца. Али, једном се и то мора урадити. Постоји нада да ћемо се моји читаоци и ја разумети, да се нећемо разићи због мојих ставова, због моје голотиње. А, постоји могућност и да с њима добијем нове читаоце, да будем у плусу.
Овде је лако само политичарима, естради и онима који знају да играју лопте, каже књижевник

НН: Роман "Писац издалека", за који сте добили НИН-ову награду, окарактерисан је као стријела која тачно циља у мету свега што не ваља у српској књижевности. Да ли се у односу на вријеме када сте писали роман нешто промијенило на књижевној сцени ових простора?
МАТИЈЕВИЋ: У издању "Агоре" из Зрењанина ове године је поново штампан тај роман. Пред штампу сам га поново ишчитао. Роман је и даље актуелан, мало тога се променило за десет година. Нешто је за нијансу боље, нешто је много горе. Положај писца је тежи него икад. Његов рад је све апсурднији. Око њега је све бесмислено, нема сламке за коју би могао да се ухвати. Можда и има, али ја је не видим. Највећа промена која се за тих десет година догодила јесте експанзија интернета и могућност сваког да преко друштвене мреже, сајта, блога буде писац и каже шта пожели, да га цео свет чује. Међутим, тако се ствара вишак критичког мишљења, право и добро мишљење најчешће остане затрпано.

НН: Иако је данас присутан велики број начина комуникације и повезивања људи, чини се да човјек никада није био усамљенији…
МАТИЈЕВИЋ: То је тема којом се бавим доста у роману "Врло мало светлости". Мада сам писао роман о сновима, о суноврату појединца, о политици, вери и уметности, сви који су читали тај роман говорили су о самоћи, цитирали су одломке који се тичу самоће. Очигледно их је то највише дотакло. Човек је увек био усамљен, мање или више, али сада је то највидљивије. Самоћа се материјализовала са појавом могућности да непрестано комуницирамо са људима, а да им не видимо очи. Таква комуникација је негација дијалога. Интернет је обесмислио појам пријатељ и учинио да су људи сами испред својих екрана, а да тога углавном нису свесни. Што су нам рачунари моћнији, воља нам је све слабија.

НН: Кажете да сваку књигу пишете као посљедњу. Шта Вас при писању подстакне и инспирише да подједнако добро напишете нове редове?
МАТИЈЕВИЋ: Не знам да ли је све добро, ни да ли је једнако добро, али у свако своје дело сам унео сву своју снагу, жељу, стрпљење, таленат... Можда сам због тог начина писања заслужио награду која негује успомену на Петра Кочића. Више је него извесно да ни Кочић није штедео себе док је стварао своја дела. Мислим да нисам довољно ни снажан, ни продоран, ни сналажљив, и зато морам у сваку своју песму и причу унети сву душу, да би оне вределе, да би биле запажене.

Вјерује да би Кочић био разочаран његовим помирљивим и небунџијским карактером

НН: Умјетници на нашим просторима су у незавидном положају. Сматрате ли да у будућности нешто може да се промијени?
МАТИЈЕВИЋ: Постоји много начина, али не верујем да ће иједан бити реализован, бар не у скоријој будућности. Не верујем ни да ћу ја доживети боља времена за уметника. Уметници који данас живе и стварају без бриге за голу егзистенцију, дошли су у тај завидан положај захваљујући таленту за политику, или за трговину, или захваљујући мајсторлуку за скандале. Тешко да је неко успео да живи лагодно захваљујући свом таленту. Можда је крива наша лењост, можда глупост, можда непоштење. Много је полусвета који би изгубио добре позиције, кад би се нешто мењало. И није највећи проблем што се мали новац одваја за културу, проблем је што се он троши лоше, што га троше људи без идеје. Они који имају идеје, најчешће су скрајнути, између себе, посвађани. Незналице се одлично слажу, оне немају никаквих проблема, никаквих сумњи у себе. Дајте им милион евра, они ће га спискати на своје безвредне пројекте. Тужно јесте, али, будимо искрени, нису само уметници у тешком положају. Није овде никоме лако. Само политичарима, естради и онима који знају да играју лопте.
Невиност храмова културе

НН: У БиХ је у посљедњих годину дана затворено неколико културних институција, а и оне које раде су у незавидном положају.
МАТИЈЕВИЋ: Недопустив је такав однос државе, међутим, ни храмови културе нису невини. Већина њих је дозволила да буде окупирана политички подобним медиокритетима, који су потиснули квалитетне људе. Ради мира у кући и каквих-таквих плата, одрекли су се квалитета, јер он кошта, и своје активности свели на имитацију културе, на аматеризам, па су такве изгубиле публику и већина њих се урушила изнутра. И зато их је власт лако затворила. Културна јавност се није узбудила, нити је казнила такву власт, јер ни јавност више није културна. Постоје само културни појединци, а они су разједињени, омаловажени, прокажени и са њима је лако.

ИНТЕРВЈУ ЛИСТУ ДАНАС
МНОГО ТОГА САМ ПРЕЋУТАО
ИНТЕРВЈУ ВЛАДАН МАТИЈЕВИЋ, ПИСАЦ
ТАТЈАНА ЊЕЖИЋ
Ожиљке носимо да би нас опомињали - каже писац Владан Матијевић овогодишњи лауреат награда "Кочићево перо" и "Кочићева књига" а свечано уручење је 25. децембра у Вуковој задужбини. Награда "Кочићево перо" припала је Матијевићу за књигу "Мемоари, амнезија" ("Службени гласник"), а "Кочићева књига" за "висока достигнућа у савременој књижевности". Ранијих година лауреат признања "Меша Селимовић", Нинове награде и других о томе шта му значи ова која носи име Петра Кочића, каже: "На мене су више оставили траг писци који су писали после Кочића, а многима од њих је Кочић био темељ".
О каквом утицају говорите?
И они су такође љубили слободу и свој род, али се за њих нису тако страсно борили, мада јесу више него ја. Надам се да би Кочић био задовољан на мом избору за награду са његовим именом, када би прочитао моја дела, мада би сигурно био разочаран мојим помирљивим и небунџијским карактером. Ниједан устанак нисам дигао, чак ниједан часопис нисам покренуо, ниједно моје дело није било забрањено, слутим, он преко тога не би лако прешао. Иначе, и ову награду морам примити и потрудити се да на мене не остави траг. Не смем заборавити да на писца и на његов рад дуго нико не обраћа пажњу, да онда дођу времена признања, обично она не трају дуго, онда дођу времена када га сви игноришу, док га не забораве. И тек касније, некога писца поново открију читаоци или историчари, па га читају, о њему пишу. Колико год ми пријала признања, морам о свему томе водити рачуна.
Добили сте је за књигу "Мемоари, амнезија". Није ли то оксиморонски назив?
Ова књига је толико лична да се може сматрати својеврсним мемоарима. У њој не описујем догађаје у одређеним тренуцима и добима, али описујем ожиљке који су остали након догађаја. Углавном оне који су оставили траг на моје књижевно стваралаштво. Ожиљци су увек ту да подсете, да опомену да се једном нешто догодило, да је једном нешто изречено. Признајем, много тога сам прећутао, о много чему нисам хтео да пишем. О много чему нисам могао. То ћутање је плод амнезија, правих или лажних. Можда ће се једном и оне исказати, ко зна у каквом облику. Овог пута за њих нисам имао снаге.
Шта ми то као друштво меморишемо, а шта постаје предмет амнезије?
Наше друштво има много горе амнезије него ја. Оно само има амнезије. Ја сам своје каталогизовао и на њих урадио ЦИП, а оно их не признаје. Све заборавља, ништа не меморише.

Антрфиле : КИВАН САМ НА ПОЛИТИЧАРЕ
Ваше виђење садаше друштвене и политичке сцене?
Одлична вам је та реч  СЦЕНА. Добро стоји уз наш друштвени и политички тренутак.
Трудим се да колико год могу не загађујем ум политиком. Пошто сам киван на политичаре, драго ми је што су афере усмерене на ДС. Боље само на њих, него на никог. Надам се да ће на идућим изборима доћи на власт ДС и кренути у обрачун са овима што су сад на власти.

Представљена књига ДИЈАЛОГ С ТРАДИЦИЈОМ

10. Децембар 2012.
 
У Музеју позоришне уметности Србије je у петак, 7. децембра, представљена књига Дијалог с традицијом, БИТЕФ 1967–2006 Владимира Стаменковића.
 
У књизи су сабране критике најзначајнијих представа приказаних на Битефу, од његовог оснивања до 1986, а на њеном представљању су, осим аутора, говорили и Петар Арбутина, Јован Ћирилов, Дејан Мијач, Радомир Путник и Ксенија Радуловић.
 
Арбутина је истакао да је, и поред наших другачијих мишљења, очигледно да је ипак мало оних тачака као што је Битеф које су у културолошком смислу и српске и светске.
 
Ћирилов се најпре захвалио издавачу што је учинио да књига изгледа достојанствено једног озбиљног бављења позориштем.
 
„Данас, након толико година Битефа, Стаменковићевих критика и неретко наших неслагања због њих, морам да признам да се након њиховог поновног читања слажем са свим што је он критички износио, а што је сабрано у овој књизи“, нагласио је он, оценивши да су Стаменковићеве критике вероватно нешто најбоље што је икад написано о тим представама.
 
Мијач је казао да му се чини да је реч не само о дескрипцији једног времена, већ да је у питању дело упућено данашњој генерацији јер говори о фундаменталним проблемима који се и те како тичу позоришта данас.
 
„Књига ме је натерала на размишљања у различитим правцима, а једно од њих је и питање шта уопште представља критика уметничког дела“, рекао је он.
 
Путник је нагласио да је књига естетска историја Битефа у периоду 40 година, а да је Стаменковић од самог почетка покушавао да пружи јавну подршку фестивалу, поготову у тренуцима када су његов опстанак и очување интегритета били доведени у питање.
 
„Ово је најзначајнија студија о модерном театру у нас“, констатовао је он.
 
Ксенија Радуловић је апострофирала прецизност наслова књига који упућује на то да Битеф већ јесте својеврсна традиција наше културе.
 
„Књига је вишедеценијски дијалог са покретачима Битефа, а аутор је истовремено оштар и благонаклон, критичан и навијачки према том фестивалу, па је она заправо и једна ода дебати која је данас и те како ретка“, истакла је она.
 
Аутор се захвалио свима који су дошли на представљање књиге, напоменувши да једино остаје жал за тим што је књига више од шест година чекала на објављивање, прошавши кроз неколико издавачких кућа пре Гласника.
 
Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/ET3KBt3tzIs

Представљена књига Zagreb INDOORS

07. Децембар 2012.
 
У Кафе – књижари – галерији Гласник je у четвртак, 6. децембра представљена књига ZAGREB INDOORS Радивоја Цветићанина, објављена у саиздаваштву Гласника и Дан Графа.
 
„Књига је изузетан подухват и наставља пут којим је Дан Граф кренуо још 1996. издавањем књига новинара, дипломата, историчара и професора, који су имали тежак и амбициозан задатак – да баце више светла на догађаје, узроке и људе који су довели до крвавог распада бивше Југославије“, рекао је уредник издања Радомир Личина.
 
Књига ZAGREB INDOORS дотиче стотине личности на јавној сцени, а аутор је казао да се одлучио да књигу пусти у штампу када је и последњи кључни актер његовог дневника сишао са велике државне сцене.
 
Радивој Цветићанин, бивши амбасадор Србије у Хрватској, који је у дипломатију стигао из новинарских кругова, као директор и колумниста листа Данас, у својој књизи говори о успонима и падовима у односима Србије и Хрватске, кроз догађаје који су се одигравали у непосредној прошлости.
 
Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/AXAPDdCAobc

четвртак, 6. децембар 2012.

Представљена књига АНТОЛОГИЈА СНОВА


05. Децембар 2012.

У Кафе – књижари – галерији Гласник je у уторак, 4. децембра представљена књига Антологија снова Бојана Јовановића.

На представљању књиге су, осим аутора, говорили: Нада Благојевић, Анђелка Цвијић и Петар Арбутина.

Ова антологија је, према речима Арбутине, јединствена јер не доноси ни најлепше, ни најзначајније, ни најпознатије снове, већ пружа најбогатију и најнеобичнију слику једног посебног света.

„Јовановић је том свету дао другачији смисао и садржај у односу на уобичајене, познате из психологије, психоанализе, и настоји да сачува његов најбољи део који има високе књижевне квалитете“, оценио је он.

Благојевићева је анализи антологије приступила из њој блиског филозофског угла, приметивши да је приређивачу била битна естетска страна снова. Јовановић је, према њеним речима, поделио антологију у три дела – снови у књижевној аури, снивање на јави и од записа до жанра – доказујући да је записивање снова један легитимни литерарни жанр.

„Примере је бирао тако да постоји тајни савез између литературе и снова пошто су они књижевно транспонована реалност, а сан је преиспитивао као спонтано духовно искуство, а не продукт несвесног, као што тврди Сигмунд Фројд“, приметила је она.

Анђелка Цвијић је подсетила на књиге Ивана Настовића у којима се бави сновима и примењује своја знања као психоаналитичар да би анализирао снове наших славних писаца (Иво Андрић, Десанка Максимовић...). Према њеним речима, Јовановићева антологија, у односу на постојеће које се баве сновима, има за циљ да представи моделе феномена сна у контексту књижевности и сваком од модела је посвећен један од делова књиге.

„Књига попут ове није до сада објављена било код нас па и шире“, констатовала је она. Она је из првог дела издвојила чувени Цицеронов текст о пророчком сну Сципиона Африканца да ће, заузети Картагину као и, по њеном мишљењу, најлепшу песму о сну и љубави Владислава Петковића Диса „Можда спава“. У другом делу, где су сневања на јави, за њу су најинтересантнији текстови Сведенборга, Кафке, Хесеа, Андрића, Буњуела и Игоа.

Да би доказао да је записивање сна посебан литерарни жанр, Јовановић је, како је навела Цвијићева одабрао аутентичне делове мемоара, аутобиографија и дневника писаца као што су Маргарет Јурсенар, Љубомир Симовић, Милорд Павић...

Јовановић је своје поимање сна представио као низ рационално неорганизованих слика чијом динамиком се изражава наше несвесно и стога су сан и јава различита стања свести у којима се доживљавају различите реалности које се зависно од становишта и различито вреднују.

„С аспекта јаве, сан се сматра илузијом која као преобликована верзија стварности, названа другим и другачијим светом, нестаје са буђењем – насупрот ништавности те илузије, будношћу се истиче стварносна нештост као онтолошки темељ самог постојања“, истакао је Јовановић, нагласивши да човек у тежњи да, првенствено на материјалном свету изгради извесност и осмисли своју егзистентност, не би требало да запоставља и потцењује духовно и невидљиво оличено у сновима.

Погледајте видео материјал: 
http://youtu.be/5Q95Zb6AiPI 

недеља, 2. децембар 2012.

Гласник расписао конкурс за награду „ДЕСИМИР ТОШИЋ“

30. Новембар 2012.
 
НАГРАДА СЕ ДОДЕЉУЈЕ У ДВЕ КАТЕГОРИЈЕ:
– За најбољу књигу објављену у 2012. из области публицистике,
– за најбољу колумну, фељтон или серију текстова који су објављени у штампаним или електронским медијима у 2012. години.
 
Номиновано дело, чија је тема од значаја за политички, културни, привредни, односно свеукупни друштвени живот Србије, треба да изражава личан и независан став аутора, упечатљив и без идеолошке или друге острашћености и искључивости, и да доприноси развоју демократског јавног мњења у земљи. За награду могу да конкуришу појединац или група за заједничко дело, објављено први пут у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2012. Публицистички радови у ширем смислу, односно монографије, мемоари, историјски романи и слично, не могу конкурисати за награду.
 
О добитницима награде одлучиваће жири у саставу: доц. др Душан Павловић, председник, проф. др Владимир Вулетић и Петар Лазић.
 
Имена добитника награде биће објављена на свечаности 19. фебруара 2013. године.
За најбољу књигу у области публицистике додељује се новчана награда у износу од 240.000,00 РСД.
 
За најбољу колумну, фељтон или серију текстова у штампаним или електронским медијима награда је штампање књиге аутора награђених текстова у издању Гласника.
Пријављивање на конкурс трајаће до 31. децембра 2012. године.
 
Заинтересовани аутори радове могу послати на адресу ЈП Службени гласник, Краља Милутина 27, са назнаком: за награду „Десимир Тошић“. Пристигли радови неће се враћати ауторима.
Награду „Десимир Тошић“ Гласник је одлучио да установи имајући у виду да су награде у публицистици готово замрле. Избор имена Десимира Тошића (1920–2008) истовремено је била жеља да се очува сећање на једног од најзначајнијих, независних српских интелектуалаца, чије дело осликава друштвене и политичке промене у Србији 20. века.
 
Циљ додељивања награде јесте афирмација основних хуманистичких и демократских принципа за које се Тошић залагао, а у основи су сваког истинског стваралаштва.

Представљена књига БИОЕТИКА

30. Новембар 2012.
 
У Кафе – књижари – галерији Гласник je у четвртак, 29. новембра представљена књига Биоетика др Раде Дрезгић, проф. др Војина Ракића и доц. др Ивана Младеновића.
 
Реч је о зборнику који је Гласник објавио у сарадњи са Институтом за филозофију и друштвену теорију, о којем су на представљању говорили др Рада Дрезгић, проф. др Јован Бабић, проф. др Војин Ракић и проф. др Илија Вујачић.
 
Овакво дело је, према речима проф. др Јована Бабић, стигло и касно и на време – касно у односу на свет, а на време за нас, јер смо тек почели да се бавимо овом етичком и филозофском темом.
 
Како је објаснио Бабић, циљ биоетике је да пружи систематске одговоре на етичка питања која се постављају с обзиром на утицај науке и медицине на људски живот, попут абортуса, еутаназије, клонирања и генетских мутација.
 
„Ова дисциплини је у повоју, али је последњих година у свету добила веома значајну улогу не само у академској заједници и медицинским центрима, већ и у популарним медијима“, наставио је Бабић.
 
Вујачић је истакао да су одабрани најугледнији аутори из целога света који су ову младу, интердисиплинарну грану етике увели на велика врата у свет науке.
 
Ракић је рекао да су проблеми које биоетика покрива, између осталих, етика репродуктивних технологија, етика различитих облика клонирања, етика употребе неуро-фармакологије и примене дубоке стимулације мозга ради когнитивног и моралног побољшања, брига о умирућим лицима, праведна расподела ресурса, конфликти интереса, примена нових технологија у лечењу, као и морално одговорно понашање лекара.
 
„Највећи изазов у будућности представља употреба нових биотехнологија на здравим људима – такозвано побољшање људских бића, јер то може довести до реконструкције садашње и стварање нове људске врсте“, истакао је Ракић.
 
Зборник Биоетика, према речима Раде Дрезгић, замишљен је да научној јавности приближи велики број релевантних питања и садржи тематске целине: Пре рођења – етички статус прекида трудноће, Дијагностика у пренаталном периоду – искуства и дилеме, „Побољшање“ људи, О клонирању и матичним ћелијама, Ретке болести и генетски поремећаји, Пре смрт – етички статус окончања живота.

Организован пети ЕВРОПСКИ ПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ ФОРУМ

27. Новембар 2012.
 
У Народном позоришту у Београду у понедељак, 26. новембра организован je пети Европски правни и политички форум под називом „Регулисање лобирања у Србији – ефективна мера за повећање транспарентности и борбу против корупције“.
 
Лобирање је у савременим демократским друштвима сасвим уобичајен поступак који омогућује заинтересованим странама да утичу на доношење закона и других прописа. С друге стране, ако тај процес није ваљано регулисан, може постати генератор корупције, оценили су учесници Форума.
 
„Лобирање као друштвено прихватљива активност постоји већ деценијама и данас је прихваћено као регуларан начин да се заинтересовани укључе у процес доношења прописа“, рекао је Мајк Фалке, вођа немачког ГИЗ Пројекта за правну реформу у Србији отварајући пети Форум. Процес лобирања, међутим, како је истакао, мора бити транспарентан, што је могуће постићи доношењем и применом прописа који се односе на ту активност.
 
Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, истакао је да лобирање веома важна тема када је реч о неопходности балансирања демократског понашања и превенције нелегалног утицаја и сукоба интереса.
 
„У Бриселу делује око 50.000 лобиста, али је начин на који они могу утицати на доносиоце одлука у европској администрацији детаљно регулисан“, напоменуо је он.
 
Гордана Стаменић, државна секретарка у Министарству правде и државне управе, истакла је да је и Влада Србије сагласна с тим да је процес лобирања неопходно уредити законом и другим прописима која, и најавила да се планира предлог закона о лобирању.
 
„Лобирање данас значи већу правну сигурност, правовремену размену информација и заштиту интереса друштвених група, а тачно утврђена и законом прописана правила понашања у лобирању умањују могућност злоупотреба“, оценила је она.
 
Констатовала је да је лобирање данас незаобилазни део савременог уређеног друштва и да је присутно и у политици и у привреди, али да у Србији тај појам и даље изазива негативне асоцијације, јер се под њим подразумева процес који значи корупцију.
 
„Уређен процес лобирања је управо супротно – део превенције у борби против корупције“, нагласила је она.
 
Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор Норвешке у Србији, констатовао је да је у демократском друштву легитимно да заинтересоване групе утичу на процес доношења закона. Он је објаснио да у Норвешкој политичари на заласку каријере неретко постају чланови лобистичких група.
 
Погледајте видео материјал:
http://youtu.be/3nC-qkKabgo

Награда за Гласниково издање на Сајму у Нишу

26. Новембар 2012.
 
У Нишу се по 49. пут организује Сајам књига и графике, на коме учествује око 70 излагача, а једно Гласниково издање је и ове године награђено једним од престижних сајамских признања.
Награда „Иницијал“ за дело које спаја или којим се прожимају садашњост и будућност припала је књизи Кока-кола, социјализам Радине Вучетић.
 
Награде је доделио жири у саставу: Мирко Демић, књижевник из Крагујевца, Мила Васов, књижевник и преводилац из Ниша и Бранислав Милтојевић, новинар и медијски теоретичар из Ниша.
 
Награда „Иницијал“ за дело које афирмише књигу у ужем или ширем смислу додељена нам је прошле године за књигу Кореспонденција као живот – Преписка са пријатељима Борислава Пекића, док је награду„Иницијал“ за дело које спаја или којим се прожимају садашњост и будућност тада добио Нишки лексикон. Исте године добили смо и награду „Отисак“ за естетски, али и мултимедијални третман књиге за дело БЕ(ИЈ)ОГРАД – Избор из љубавне поезије на португалском језику.
 
Организатор Сајма је Нишки културни центар, а Сајам траје до 28. новембра када ће манифестација бити затворена.

У Галерији САНУ представљен Лексикон архитектуре и уметничког занатства

26. Новембар 2012.
 
У Галерији САНУ је у петак, 23. новембра представљена књига Лексикон архитектуре и уметничког занатства Слободана Малдинија.
 
Лексикону архитектуре и уметничког занатства је на минулом, 57. Међународном сајму књига у Београду додељена Награда за најлепшу књигу.
 
У 1.900 чланака, са 1.800 колорних илустрација, архитектура је приказана као уметност у контексту опште културе човечанства. У средишту пажње је архитектура на европском тлу, а представљене су и староегипатска, кинеска, јапанска, мајанска и др., као и стилови развијени под утицајем културне традиције Истока. Обрађени су архитектонски појмови, стилови, типови грађевина, национални и регионални покрети и тенденције у архитектури, као и неки појмови у вези с архитектури сродним наукама и научним дисциплинама.
 
Посебна пажња посвећена је описивању функционалних карактеристика архитектонских објеката, историјског и географског контекста њиховог настанка и развоја, конструктивног склопа, примене декорације, орнаментике. Анализирани су и културни, привредни, политички, верски и војни утицаји, као и утицај традиције и наслеђа на развој архитектонских облика и стилова.
 
Погледајте видео материјал:
http://www.youtube.com/watch?v=H7qP0eH87lU&hd=1