Претражи овај блог

петак, 24. април 2015.

Разговор о Пекићевим дневницима у Народној библиотеци Србије

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, Гласник је у сарадњи са Народном библиотеком Србије у четвртак 21. априла, у амфитеатру Народне библиотеке Србије, организовао разговор о дневницима Борислава Пекића сабраним у пет књига, које носе назив – Живот на леду.
У разговору су учествовали Љиљана Пекић, супруга покојног великана српске књижевности, и млади књижевници Владимир Кецмановић и Срђан Вучинић, добитници награде „Борислав Пекић“.
Пекићеве дневничке белешке почињу 1948, значајном по много чему, а завршавају се записима из октобра 1985. године.
Љиљана Пекић је напоменула да се, захваљујући визионарству Гласника, 2010. почело са припремом и објављивањем комплетне Пекићеве некњижевне грађе у 26 томова.
„Читава наша породица је ангажована на припреми и сређивању те грађе и бескрајно смо му захвални на материјалу који је оставио, јер нам омогућава стални духовни контакт са њим и његовим идејама“, рекла је она додавши да се Пекић у овим дневницима бави акутним друштвеним проблемима најразличитије врсте.
„Материјал се налазио на око 80 магнетофонских трака које омогућавају увид у његову књижевну радионицу, мисли и поступак грађења књижевних дела“, рекла је она.
Срђан Вучинић је нагласио да је реч о делу које прети да вас усиса у себе јер вас сасвим обузима док читате, не дозвољавајући вам да прекинете све док га сасвим не прочитате.
„Дневници се могу читати на више начина, који вас сви једнако, попут вртлога, увлаче у себе“, истакао је Вучинић. Он је такође констатовао и да је Пекић стваралац који је чврсто стајао на земљи, привржен конкретним феноменима живота, а да у томе лежи и вишедимензионалност и слојевитост ових дневника.
„Они садрже обиље његових анализа, а мени је најзанимљивији слој филозофије свакодневице која произилази из описаних доживљаја који показују спој филозофије и литературе, приказујући реалност из угла филозофије протоегзистенцијализма“, истакао је Вучинић оценивши да је то посебна врлина овог дела.
„Не сме се сметнути с ума ни хумор који је свуда присутан и који прати неке од најтежих животних тренутака које описује, што делу даје још једну димензију, показујући како појединац успева да се издигне изнад тих догађаја“, казао је он.
Владимир Кецмановић је, говорећи о Пекићевом животу и делу, укратко описао и глобалне околности у којима је оно настајало, али и околности у којима данас живимо констатујући да, бар у симболичком смислу, није случајно што се промоција Живота на леду одиграва у тренутку покушаја одлеђивања Гласника који је, вођен управо идејом Борислава Пекића о нераскидивом јединству демократског и националног, својевремено стварао Слободан Гавриловић.
„То је свет демократије и поштовања националног достојанства о коме је маштао и за који се борио Пекић, а његови дневнички записи представљају сведочанство те борбе и тог сна“, оценио је он.
Приметио је Кецмановић такође и да суштинска идеја која влада данашњим светом јесте идеја афирмације сопственог и успостављања доминације над туђим егом, констатујући глобалну слику света која открива инвалидне инстант идеологије, које служе као пропагандно покриће за отимање туђих територија и претварање становништва у робље док, с друге стране, стварањем идејне и мисаоне конфузије онемогућавају смислен отпор и сваку бунтовничку мисао муњевитом брзином претварају у оружје у рукама манипулатора.
 „Ако је Пекићев живот, као што казује наслов његових дневника, био живот на леду, живот који ми данас живимо јесте живот под ледом, па нам стога не преостаје ништа друго осим да читамо сведочанство о једном достојанственом животу надајући се да ћемо духом ипак успети да пробијемо ту ледену скраму изнад својих глава и поново угледамо небо“, закључио је Кецмановић.

Гласник организовао семинар о Закону о раду

У Гласниковој пословној згради у Јована Ристића, у четвртак 23. априла, организован је семинар на тему Закона о раду.
Гласник је недавно објавио и Коментар закона о раду, аутора Зорана М. Ивошевића, редовног професора на Правном факултету Универзитета Унион, и Милана З. Ивошевића, адвоката, који су били и предавачи на семинару. Осим њих, предавачи су били и Вида Петровић Шкеро, аутор предговора у Коментару и бивши председник Врховног касационог суда Републике Србије, и Снежана Андрејевић, судија Врховног Касационог суда Републике Србије.
Међу темама с којима су учесници том приликом могли боље да се упознају били су: најзначајније новеле, врлине и мане Закона о раду, пратећи прописи, обрасци и судска пракса у примени прописа о раду, као и значај Коментара закона о раду у креирању праксе највишег суда у земљи.

четвртак, 23. април 2015.

У Новом Саду представљено друго коло ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА

У Културном центру Новог Сада је у уторак, 21. априла, организовано представљање другог кола Дела Станислава Винавера, саиздавачки подухват Службеног гласника и Завода за уџбенике.
На представљању су говорили проф. др Гојко Тешић, приређивач, и проф. др Сава Дамјанов.
Дамјанов је истакао важност сакупљања и издавања материјала и Винаверових дела, испричавши како су се Гојко Тешић и он пре 35 година срели у Винаверовој улици.
„Та улица се налазила у часопису Књижевна реч, а последњој страни где је објављиван материјал о Винаверу“, казао је он.
Тешић је представио седамнаест књига које обухватају целокупни опус најзначајнијег енциклопедијског духа српске књижевности и културе, док је осамнаеста посвећена његовом делу (Заноси и пркоси Станислава Винавера - Критичари о делу Станислава Винавера).
„Објављивањем ових књига испунио сам своју дугогодишњу жељу“, признао је он.
Овај капитални издавачки подухват обухвата дела једног од најзначајнијих писаца модерне српске књижевности и гласника наше културе у модерној европској традицији 20. века. Истовремено је и показатељ просветитељских намера и настојања издавача да покажу да су култура и културни идентитет највише духовне вредности једног народа.
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА обилују и богатом иконографском грађом коју чине бројни аутографи Винаверових текстова, илустрације и фотографије. Приредио их је највећи и најзначајнији проучавалац Винаверовог опуса Гојко Тешић, а уредница издања је Милка Зјачић Аврамовић.
Прво коло објављено је 2012. и добило је Награду за издавачки подухват године на 57. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДСКОМ САЈМУ 2012, док су Дела Станислава Винавера у два кола, добитник специјалне награде на актуелном, 21. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ.

петак, 17. април 2015.

Специјална награда новосадског Салона књига за Гласник

Дела Станислава Винавера у два кола, које чини 18 књига објављених у саиздаваштву Службеног гласника и Завода за уџбенике, добитник су специјалне награде 21. међународног салона књига у Новом Саду, саопштено је у четвртак, 16. априла.
Друго коло Дела Станислава Винавера објављено је недавно и заокружује омаж једном од најистакнутијих интелектуалаца модерне српске књижевности и културе XX века. Прво коло објављено је 2012. и добило је Награду за издавачки подухват године на Сајму књига у Београду те године.
Дела Станислава Винавера обилују богатом иконографском грађом коју чине бројни аутографи Винаверових текстова, илустрације и фотографије. Приредио их је највећи и најзначајнији проучавалац Винаверовог опуса Гојко Тешић, а уредница издања је Милка Зјачић Аврамовић.
Жири 21. међународног салона књига у Новом Саду радио је у саставу Саша Радојчић (председник), Селимир Радуловић и Драгана В. Тодоресков, а осим наведене, додељене су и преостале награде.

среда, 15. април 2015.

У Коларчевој задужбини представљена књига ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СТРАХА

У уторак 14. априла, у Малој сали Коларчеве задужбине, представљена је ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СТРАХА Љубомира Ерића и сарадника.
О књизи су, том приликом, осим Ерића, говорили Триво Инђић, Милан Влајчић и Зоран Радовановић – аутори неких текстова који се налазе у књизи.
Радовановић је указао на Ерићеву богату професионалну каријеру, током које је више од 50 година посветио теми страха. Говорећи о самом делу, констатовао је да је реч о књизи која је грађена поступно и темељно.
„Реч је о књизи која спада у лексиконе којем ће се читаоци стално враћати, а Ерић је међу ауторима окупио сараднике од којих се преписује, а не оне који од других преписују“, рекао је Радовановић
Инђић је истакао да је Ерић признати и доказани ауторитет, а да Енциклопедија представља темељни увид у тему која је комплексна и значајна у егзистенцијалном смислу.
„Наша култура је добила једну суптилну публикацију која представља аутентичан поглед на тему страха, из свих углова“, оценио је Инђић нагласивши да она може да послужи као уводник у ту тему.
Влајчић је оценио да је реч о несвакидашњем подвигу за нашу културу која се гуши у осредњости.
„Оваквих, мултидисциплинарних анализа теме страха нема ни у другим културама и земљама“, нагласио  је Влајчић запазивши да је све око нас везано за тему страха, а да ова књига обухвата све те компоненте.
Ерић се осврнуо на своја искуства у пракси и побројао све сараднике који су радили на припреми и изради Енциклопедије, изразивши велику захвалност свима, али и издавачу – Службеном гласнику.
Ово јединствено лексикографско дело настоји да обухвати свеукупно искуство, веровања, религиозне и уметничке представе, филозофска и научна сазнања о феномену страха. У више од 2.000 одредница, распоређених абецедно према првом слову назива, презентована су лексикографски тематизована сазнања о различитим областима људске природе и човековог постојања у свету, која су, непосредно или посредно, повезана са феноменом страха.

уторак, 14. април 2015.

Представљена књига ПРИЧЕ ОД ВОДЕ

У Клубу – књижари – галерији Гласник у среду, 8. априла представљена је књига ПРИЧЕ ОД ВОДЕ – Све рибе Србије Михајла Пантића и Милана Туцовића.
О књизи је, осим аутора, говорио и Васа Павковић, књижевник и књижевни критичар.
Павковић је подсетио да je у Гласниковој едицији „Србија и коментари“, у којој је објављена и ова књига, идеја уредника Горана Петровића да два аутора праве књигу о једној теми из два угла.
„Ова књига је о једној страсти према риболову и рибама – Михајло Пантић је најспособнији риболовац ког знам и он је у књизи комбиновао књижевну страст и озбиљну припрему кроз науку о рибама, па ћете сазнати све о свакој врсти риба, али се он ту не зауставља, већ описује и како је он или неки његов колега уловио поједину врсту“, објаснио је он, додавши да је Пантић комбиновао есејистички, популарно-научни и приповедачки стил. „То су узбудљиве, али и научне приче, јер се наводe многа имена различитих врста риба, успешно избегавајући нагомиловање чињеница“.
Он је такође истакао да је Туцовић у својим атрактивним илустрацијама најчешће комбиновао бојице и акварел уз одговорност према сваком тексту и да је, захваљујући њему, ово једна од најлепших књига у овој едицији.
Туцовић је нагласио да је ова књига за њега, у извесном смислу, дар. „Био сам одушевљен Михајловим текстовима и инсистирао сам да свака риба буде препознатљива, јер је писац уједно и страствен ловац и то се провлачи кроз целу књигу“, казао је он.
Пантић је навео да је гледајући квиз „Желите ли да постанете милионер“ упамтио да је једно од питања за милион динара било – који је латински назив за моруну?
„Знао сам одговор на њега, иако нисам знао одговоре на нека претходна питања – тада сам осетио да треба да напишем књигу, па је она стога била стицај добре енергије и деценијског риболова“, рекао је он.
Пантић је такође истакао да је важно то што није реч о књизи о риби, већ о свему што се о животу може рећи, а риба је само добар повод.
„Милан је сликар тишине, драматизоване тишине и његове слике су ненаписане књиге, а о свакој његовој слици ја могу да напишем причу, па ово зато коауторска књига у најбољем смислу речи“, закључио је он.

Представљен Гласников нови уметничко-уреднички колегијум

У новој Гласниковој београдској књижари у Македонској 25, у четвртак, 9. априла, представљен је Гласников нови уметничко-уреднички колегијум, који ће чинити реномиранa имена културе и књижевности на овим просторима – Гојко Тешић, Светислав Басара, Горан Петровић, Владимир Кецмановић, Јовица Аћин и Бранко Кукић. 
Нови уредници и Гласников нови директор Сектора за издавање књига – Петар В. Арбутина су најавили издавачке планове за ову годину. Приликом њиховог представљања, Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник, нагласила је да је Гласникова просветитељска мисија усмерена ка томе да буде у служби одбране културе од шунда и кича.
У едицијама које ће покренути нови уреднички тим ће се, између осталог, наћи и Дневници Емира Кустурице, публицистика Феђе Димовића из Београдског синдиката и Мухарема Баздуља, белешке и преписке Коче Поповића које дају нови поглед на послератну историју, нови погледи на рад Вука Караџића и 157 издања српске и светске књижевности и науке о књижевности.
Јелена Триван је нагласила да су овакав састав уредника и списак књига које ће бити објављене доказ да је Гласник поново елитни издавач и јавно предузеће с добрим пословањем, jeр је једно од ретких јавних предузећа које је само у два месеца, у јакој тржишној конкуренцији, повећало продају службених издања за 52 одсто, а продају књига за 26 одсто, доказујући да јавна предузећа не морају и не смеју да живе на државним јаслама и послују лоше.
Гласник ће у наредним месецима отварати књижаре широм Србије и тако бити и једно од ретких предузећа које отвара нова радна, одржива места без помоћи и субвенција“, казала је она, напоменувши такође и да је Гласник за само два месеца два пута уплатио добит у буџет Републике Србије, доказавши да се може пословати другачије и одговорно, али и то да култура није трошак државе.
У наредном периоду биће представљен и уреднички колегијум за друштвено-хуманистичке науке.
Свечаност  представљања новог уредничког колегијума и нове књижаре је обележила и акција у оквиру које је првих сто купаца у новој књижари добијало на поклон неко од Гласникових издања, док је нешто пре овог догађаја у просторијама Института за међународну политику и привреду потписан Споразум између Гласника и те установе, којим је дефинисана будућа сарадња те две, важне институције у културном и научном животу Србије. Она је, између осталог, већ резултирала отварање поменуте књижаре у просторијама Института, али ће значити и објављивање стручних текстова које ће достављати Институт у Правно-информационом систему РС, који води Гласник.

петак, 3. април 2015.

Гласник и РТС потписали Споразум о сарадњи

Радио Телевизија Србије и ЈП Службени гласник потписали су у четвртак, 2. априла, Споразум о сарадњи, с циљем да заједнички раде на развоју културе у Србији, кроз побољшање културних и уметничких садржаја.
Споразум су потписали Никола Мирков, в. д. генералног директора РТС-а, и Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник, а са њим се успоставља сарадња од интереса за потписнике, али и за развој културе уопште.
Јелена Триван је том приликом истакла да Гласник у свом лексикографском одељењу, између осталог, наставља да ради и путевима Јована Цвијића и да описује и пописује различите делове Србије, што је резултирало едицијом, али и видео серијом „Корени“, коју ће Гласник за емитовање уступити РТС-у.
„Ми данас имамо један велики просветитељски посао, а нема ни развијене економије без образовања и културе – стога се надам да ћемо заједнички на том пољу нешто учинити и помоћи држави да оно мало средстава која у тој сфери има на најбољи начин дође до крајњих корисника“, нагласила је она.

четвртак, 2. април 2015.

МОДЕЛ САРАДЊЕ НОРДИЈСКИХ ЗЕМАЉА - Марина Јовићевић

Имао сам задовољство да будем ментор докторске дисертације „Регионална и европска сарадња – модел сарадње нордијских земаља“, ауторке Марине Јовићевић, на основу које је сачињена књига Модел сарадње нордијских земаља.
Реч је, без сумње, о одличном истраживачком раду. Његов предмет је свестрана анализа модела сарадње – свих облика те сарадње – држава нордијског региона, ради потврде хипотезе да је у питању посебан и јединствен модел регионалне сарадње. Посебно импресионира ширина захвата, која се ретко среће у радовима овог типа, али је занимљиво да она није угрозила уравнотеженост текста, јер сваки део може да се чита и користи независно од другог, у зависности од интересовања читаоца, а заједно они дају компактну целину.
Марина Јовићевић се овим радом промовисала у најбољег познаваоца не само нордијске сарадње него вероватно и нордијског региона уопште у нашој земљи. Овај рад није, међутим, традиционалан рад странца написан о једној теми у удаљеном региону; он је добрим делом писан „из унутрашње перспективе“, на основу више него очигледног одличног познавања теме, али и личног искуства.
Монографија Модел сарадње нордијских земаља на више од 300 пажљиво исписаних страница, с обимном литературом, биће добра основа за наредна истраживања тема регионалне сарадње и нордијског региона. Надам се да ће она уједно бити и инспирација политичарима с Балкана да покушају да у нашем региону употребе неке од облика нордијског модела сарадње.
Проф. др Јован Теокаревић

прво издање, 2015, 15 х 23 цм, 368 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1874-5
цена: 880,00 РСД

среда, 1. април 2015.

Гласникова пролећна акција се наставља!

Пролећна акција у оквиру које одређене Гласникове књиге можете купити по посебно повољним ценама – уз попуст од 20 до 80 одсто – биће настављена до 30.  априла, када ће се у оквиру понуде наћи око 200 вредних издања.
Списак појединачних издања које Гласник нуди у овом периоду, као и њихове акцијске малопродајне цене (с урачунатим ПДВ-ом), можете погледати ОВДЕ.
Акцијска понуда и цене издања које можете пронаћи у оквиру списка подразумевају продају по већ сниженим ценама и на њих НИЈЕ МОГУЋЕ ДОДАТНО ЗАРАЧУНАВАЊЕ РЕДОВНОГ ПОПУСТА ОД 25 ОДСТО, намењеног члановима Гласниковог Клуба читалаца.

У Библиотеци града Београда представљен РЕЧНИК УЖИЧКОГ ГОВОРА

У Римској дворани Библиотеке града Београда у уторак, 31. марта, представљен је Речник ужичког говора проф. др Ратомира Цвијетића, објављен у саиздаваштву Службеног гласника и Учитељског факултета у Ужицу.
О том капиталном издању говорили су Љубивоје Ршумовић, књижевник, Милојко Кнежевић, уредник издања, мр Милорад Симић, редактор издања, и др Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник.
Ршумовић је оценио да је у Речник, који представља важан подухват па пољу науке о језику, али и књигу за заљубљенике у језик, уложен огроман научни рад, и да је веома срећан због тога што је језик краја из кога је потекао стручно обрађен.
„Да је среће, Српска академија наука и уметности радила би на томе да читава Србија буде покривена оваквим локалним речницима у којима би се сачувао изворни говор народа, а редовно би се штампали и речници жаргона, који ствара свака нова генерација младих по градовима у Србији“, рекао је он.
Ршумовић је додао да се, читајући Речник, сећао и самог себе, јер је реч о једној од књига које заправо „читају читаоца“, те да је, заведен литерарном игром, почео да бележи ситуације у којима се одређена реч може појавити.
„То ће, верујем, многи чинити, и то је још једна вредност ове књиге“, запазио је он.
Кнежевић је нагласио да је у данашње време права благодет држати у рукама један овакав речник. Он је констатовао да је Гласник имао срећу и задовољство да добије грађу која је резултат огромног прегалаштва професора Цвијетића, напоменувши да су у Речник уграђене и збирке речи ужичког краја свих утицајнијих аутора који су се бавили тим послом.
„Рад на Речнику је за мене био и повратак живом бићу језика, коренима, али и неким давно изгубљеним вредностима у друштву“, казао је он.
Симић је између осталог истакао да је Речник заправо пример како добар човек у добром тренутку пожели добру жељу и како племенита вештина и мудра управа успешно пружају руку једна другој.
„Овај речник је и својеврсна реконструкција живота од пре сто и сто педесет година, и као такав, представља комплетну мапу једног живота“, рекао је он.
Јелена Триван је казала да Гласник и јесте велики због тога што је препознао и објавио једно овакво издање, али да је ипак мали у односу на труд и рад који аутори попут покојног професора Цвијетића улажу у припрему оваквих књига.
„Речник није само преглед лексичког већ и етнографског богатства, јер су у њему пописани и обичаји и друга културна обележја народа тог краја“, приметила је она.
Она је нагласила да је Гласник културна институција чија је мисија да објављује дела од значаја за српску културу, за која комерцијални, приватни издавачи немају слуха. Она је рекла да дели мишљење оних који се залажу за то да Србија добије лексикографски завод и да ће Гласник наставити и интензивирати рад на својим пројектима у области лексикографије, попут едиције „Корени“ и дигитализације „Новина Сербских“, настојећи да буде наш најрепрезентативнији лексикограф.
Речник ужичког говора, са 11.000 одредница и 1.500 израза, дијалектолошки је речник говорног подручја које обухвата четири говорна идиома: ужички (Златибор, Ужице, Пожега, Косјерић), санџачки (Прибој, Пријепоље, Нова Варош), соколски (Бајина Башта) и моравички (Ивањица, Ариље). Један од најеволутивнијих штокавских говора западносрбијанског типа, говор ужичког краја представља прелаз између суседних дијалеката Босне и Херцеговине и дијалеката Србије. Аутор обрађује првенствено оне речи тога говора које морфолошки и фонолошки одступају од српског језичког стандарда, обогаћујући речничке чланке карактеристичним локалним изразима, дајући примере њихове употребе забележене у дијалектолошким речницима и збиркама и књижевним делима писаним на ужичком дијалекту.
Проф. др Ратомир Цвијетић (1942–2009) докторирао је на Филолошком факултету у Београду с тезом „Речници у настави српског језика и књижевности“. Био је ванредни професор на Учитељском факултету у Ужицу. Прикупљање грађе за Речник започео је средином осамдесетих година XX века, а смрт га је спречила да доврши то дело, па су припремљену грађу из његове заоставштине за објављивање предложили Драгица Матић и проф. др Крстивоје Шпијуновић.