Претражи овај блог

понедељак, 02. јул 2012.

Одржан скуп у знак сећања на проф. Радована Биговића

29. Јун 2012.

У Малој сали Коларчеве задужбине у четвртак, 28. јуна, одржан je скуп у знак сећања на недавно преминулог протојереј-ставрофора, професора Радована Биговића. Бројним поштоваоцима оца Радована обратили су се Слободан Гавриловић, проф. Богољуб Шијаковић, Андријана Младеновић и Јасна Димитријевић.
„Нас је, овде окупљене, а и многе друге, тако својом љубављу и добротом, својим знањима и ставом, својим ћутањем, као и својом причом, својим гестом, као о својом речју повезивао Радован. Господствен, а скроман. Одмерен и смеран. Насмејан и упитан. Чврст у својим веровањима, а отворен за ново. Непоколебљиво толерантан. Сви ми носимо по део сведочанства какав је био Радован. И његова породица. И његови сарадници. И познаници. И верници.

Опраштајући се данас од Тебе, Радоване, сећам се бројних и лепих сусрета у последњих двадесет година, колико смо се и непосредно познавали, а посебно дивних сусрета у твом кутку, крај твоје цркве са безброј дивних људи, од крштења мог унука Јеврема до Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја. Нека ти је вечна слава и хвала, Бог да ти душу прости“, рекао је Слободан Гавриловић.
Професор Богољуб Шијаковић је рекао да је Биговић „заложио труд и рад за хришћанску културу и да је узор како треба живети као хришћанин“.

Указујући на то да је Биговић написао многе књиге и чланке, истакао је и да су његове речи инспиративне, да изазивају интересовање и да покрећу многа питања.

„Биговић је био чувени гостољубац. Био је прави хришћански интелектуалац, заговорник дијалога“, рекао је Шијаковић, наводећи да је Биговић покретао многе теме, а да је међу њима главна тема улога цркве у савременом друштву.

Директорка Задужбине „Илије М. Коларца“ Јасна Димитријевић је истакла да је Биговић знао шта каже и зашто, да је био уљудан и да је у свему налазио лепоту и радост.

„Постоје људи који су пример за подстицај и остављају траг заувек. Такав је био Радован Биговић.“ Додала је да је иза њега остало много неостварених идеја.

Обраћајући се бројним пријатељима и сарадницима Биговића, она је навела да је из његових речи свако могао да сазна шта је учинио, шта пропустио, шта треба а шта не.

„Биговић се никада није удварао јавности. Говорио је отворено, а стил говора и писања био му је јасан, али не и претенциозан.“

Подсећајући да је Биговић био уредник Филозофско-теолошке библиотеке Службеног гласника, његова сарадница Андријана Младеновић је рекла да би та библиотека могла да понесе његово име.

Биговић је рођен у Никшићу 1956, а средњу богословску школу завршио је у Манастиру Крка. У Београду је завршио два факултета – Православни богословски факултет и Филозофски факултет – Група за филозофију. Био је редовни професор, а у два мандата и декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и старешина Манастира Светог архангела Гаврила у Земуну.

Био је један од највећих теолога данашњице. Уређивао је часопис Теолошки погледи. Један је од оснивача и дугогодишњи председник Хришћанског културног центра и иницијатор оснивања Фондације „Кирило и Методије“. Професор Радован Биговић је преминуо 31. маја у Београду.

Нема коментара:

Постави коментар