Представљена књига ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 18. марта, представљена је књига Тајне службе Велике Британије – Улога обавештајно-безбедносне заједнице у спољној политици Велике Британије Горана Николића.

О књизи су, осим аутора, говорили и проф. др Милан Милошевић, професор Полицијске академије и Универзитета Унион, др Драган Ђукановић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду и Миливоје Стефановић, главни уредник Лексикографске редакције Службеног гласника.

Стефановић je најпре нагласио да је први део студије намењен пре свега стручној јавности, јер се бави историјатом и организацијом обавештајно-безбедносног система код Енглеза, док је други део изузетно занимљив и за ширу публику, јер су описане занимљиве акције, попут деловања британских обавештајаца на Балкану од краја 19. века до Другог светског рата.

Он је истакао и да тајне службе у новије време нису више баш тако тајне, али да најважније информације и даље нису доступне истраживачима, па је стога тешко раздвојити шта је истина, шта намерно пласирана дезинформација, а шта је чиста фикција.

Ђукановић је скренуо пажњу на део текста у коме се аутор бави методима рада тајних служби, напоменувши да се у књизи може препознати да аутор наслућује да су неке активности настављене и након окончања Хладног рата.

Милошевић, аутор поговора, истакао је да тешко има држава које имају тако добро разбијену обавештајну службу као Велика Британија која је била без премца све до Другог светског рата пошто је имала и најдужу традицију још од времена борбе за превласт на мору у 16 веку.

Аутор је указао и на обавештајну активност приликом вођења британске спољне политике, а тако и на настанак, развој и домете бројних обавештајно-безбедносних агенција које чине структуру обавештајне заједнице те земље.

„Књига је приређена је с амбицијом да на основу расположивих страних и релевантних домаћих извора презентује настанак и развој обавештајних и контраобавештајних активности и служби Велике Британије до данашњих дана“, казао је он.

Он је напоменуо да се могу сазнати и занимљиве и до сада непознате, или мало познате информације, као што је то да се Тито 1948. распитивао за могућност добијања азила у Швајцарској, али и информације о улози страних тајних служби у дешавањима од 5. октобра 2000. године.