Представљена књига РУДАРСКО ПУТОВАЊЕ ПО СРБИЈИ 1835. ГОДИНЕ

У Галерији науке и технике САНУ у уторак, 20. маја представљена је књига Рударско путовање по Србији 1835. године Сигмунда фон Хердера.

О књизи су говорили Алена Здравковић, приређивач, Добрила Бегенишић, преводилац и Борисав Челиковић, уредник.

У оквиру библиотеке Саборник, Гласник је објавио целокупан Хердеров путопис на српском, уз фототипско издање списа на старословенском. Реч је о истраживачком и путописном делу познатог саксонског рударског стручњака, који је дошао на позив кнеза Милоша Обреновића, а које је, како се сматра, оставило највећи траг у историји привредног развоја Србије.

Књига је представљена у оквиру изложбе „Геолошко благо српске земље“ на којој се налази део Хердерове минералошке збирке – прве такве збирке у Србији. Она се чува у Музеју минерала и стена Рударско-геолошког факултета Београдског универзитета и на њој уче и данашње генерације студената. Ову збирку Сигмунд фон Хердер донео је на поклон кнезу Милошу. Препознајући значај његовог истраживања и кнез Милош је узвратио драгоценим поклоном. За барона Хердера израђена је сабља чији је рукохват красило 118 брилијаната.

Осим ових занимљивости, приређивач књиге Алена Здравковић присутне је детаљно упознала са животом и радом барона Сигмунда фон Хердера, пре свега се осврћући на његов боравак и истраживања у Србији. „Хердерова писана реч представља једино сведочанство визије кнеза Милоша о развоју самосталне Србије, и преводом на српски језик поново добија на значају. Прошло је скоро два века откако је барон Хердер забележио детаље свог истраживачког путовања, и за то време је у Србији истражено све на шта је Хердер указивао, али његовом пионирском истраживачком подухвату никада није била посвећена довољно велика пажња“, истакла је Алена Здравковић.

Напомиње се и да је за „минералогију и кристалографију интересантан податак да је Хердер код Рудњака нашао непознат минерал плавозелене боје – милошин“, који је добио име по кнезу Милошу.

Сигмунд Хердер (1776–1838) потиче из угледне саксонске племићке породице, која има и других заслуга за Србију – захваљујући његовом оцу Јохану Готфриду Хердеру, филозофу, историчару, преводиоцу, теологу и песнику, уз Гетеа, Шилера и Канта, једног од четворице водећих немачких класичара тог доба, српске народне песме ушле су у светску књижевност.

Филолог Добрила Бегенишић први пут се сусрела са књигом Сигмунда Хердера истражујући дело његовог оца. Схвативши тада да је реч о циљаном истраживачком путопису није се удубљивала у  садржину. Након више година вратила се овом делу као преводилац, на предлог уредника Борисава Челиковића, који јој је значајно помогао у тумачењу топонима. Иако одличан познавалац немачког језика Добрила Бегенишић, по властитим речима, ослонила се и на знање Алене Здравковић када је реч о стручној терминологији како би превод био веродостојно сведочанство Хердерових истраживања.

Захваљујући тимском раду посвећених стручњака ова књига, први пут у целости преведена на српски језик у издању Службеног гласника, јединствен је рукопис који сведочи не само о рудним потенцијалима Србије 19. века, већ и о термалним водама, археолошким локалитетима, етнологији.