У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 9. септембра,
представљена је књига Психопатологија свакодневног живота – Водич за здраве и
болесне, за родитеље и њихову децу проф. др Марка Муњизе, о којој су говориле
његове колеге Тамара Џамоња Игњатовић, Драган Попадић и Јован Букелић, док је
глумац Аљоша Вучковић читао одломке из књиге.
Професор др Тамара Џамоња Игњатовић, психолог с Факултета
политичких наука, констатовала је да већ сам наслов књиге представља изазов за
област менталног здравља.
„Да ли се ради о абнормалним, дакле психопатолошким
феноменима или о свакодневним, уобичајеним проблемима који у том случају, бар
према критеријуму статистичког просека дефинисања нормалности, не припадају
девијантном делу популације? Чини ми се да аутор настоји да обухвати и једно и
друго, због чега ће и шира читалачка публика, а не само стручна јавност, моћи
да увиди да је реч о занимљивој и корисној књизи“, истакла је она.
Према њеној оцени, књига може бити интересантна свима који
желе да се упознају са савременим проблемима живљења и који бољим разумевањем
ових појава настоје да унапреде квалитет живота. Иако је књига написана
популарним стилом, аутор је, упркос одступању од сувопарног научног језика,
успео да је сачува сваке банализације.
Социјални психолог Попадић, професор београдског Филозофског
факултета, одао je признање aутору јер је успешно обрадио психопатолошке
феномене свакодневног живота свих генерација. Посебно је похвалио то што су ти
феномени обрађени на адекватан начин, тако да их могу разумети сви читаоци.
Он је истовремено оценио и да би књига требало да има
другачији наслов –Брига о души, у складу с насловом дела писца Ранка Рисојевића
(Приче о души) из које је Муњиза преузео дугачак цитат. Запазио је, такође, да
је аутор преузео многе цитате из књижевних дела и на тај начин успешно „сишао с
пиједастала научника“, како би отпочео другу врсту дијалога с читаоцима. У том
гесту се скрива наслов који би требало да носи ово дело које је плод
дугогодишњег искуства, рада, истраживања, а пре свега бриге о човеку.
Попадић је приметио да се аутор трудио да у први план не
стави научна истраживања, већ је инсистирао да покаже колико је његов рад
допринео томе да се стекне слика о души личности која се посматра, јер заступа
став да човеку треба пружити љубав, али и он мора бити спреман да је прими.
Јован Букелић, неуропсихијатар и колега аутора књиге с
Медицинског факултета у Београду, посветио је посебну пажњу одељку који се
односи на адолесценте, јер сматра да су они данас највише угрожени. Будући да
су њихови родитељи одрастали у сасвим другачијим условима, млади углавном расту
у дисфункционалним породицама у којима права комуникација не постоји, а она је
први предуслов за здраво формирање младе личности.
Он је изнео податак да је Америчка асоцијација психолога,
психотерапеута и психијатара, још пре 30 година, навела 265 менталних
поремећаја који припадају психопатологији свакодневног живота, а 2004. тај број
је нарастао на 357.
Истичући да, упркос напретку науке и технологије, још није
пронађен начин да се човекова психа промени, он је казао да стручњаци морају
бар да је „ослушкују“. Према његовим речима, постоје разне врсте нормалности,
али још увек ипак може да се користи Фројдова дефиниција „нормалност је
фикција“.
Аутор је дипломирао на београдском Медицинском факултету,
потом радио на Институту за ментално здравље, а затим предавао на Медицинском
факултету у Београду. Објавио је 14 књига и велики број научних радова који су
му донели бројна признања. Открио је да је главну инспирацију нашао у књизи
Сигмунда Фројда, написаној пре више од 100 година, од које је позајмио и наслов
– Психопатологија свакодневног живота.
Он је посебно захвалио колеги проф. др Петру Бокуну који је
пре изненадне смрти написао и предговор за ово дело у ком је изнео коментар да
је „само психијатар са великим искуством и знањем могао да нађе праву меру у
огромној шуми психопатолошких феномена, да им праву димензију и позиционира их
у складу са важношћу коју имају у свакодневном животу“.
Нема коментара:
Постави коментар