SERBIAN JAZZ, БРЕ! представљен у Дому омладине

12. Април 2012.

У Дому омладине у среду, 11. априла отворена је изложба фотографија и представљена фото-монографија Ивана Грлића Serbian Jazz, Бре!.

Реч је о мултимедијалном догађају који је обухватио представљање луксузне монографије, изложбу и концерт. Пројекат је настао у оквиру серијала Serbian бре! започетог 2001, а претходна књига Serbian Soul, бре! је била посвећена такође познатим домаћим музичарима.

У монографији се налази седамдесетак портрета актуелних српских џезера уз њихове кратке биографије на српском и енглеском. У сали Американа и фоајеу Дома омладине приказано је 217 радова, а изложба ће трајати шест дана. Пројекат ће бити представљен и у Суботици 27. априла, уз нешто мање музичара на бини.

Петар Арбутина је, у име издавача, оценио да је реч о покушају да се створи нова енергија, а не „друга Србија“.

„Хтели смо да докажемо да Србија није шатра, Ибарска магистрала и естетика која нам се агресивним медијским наступима нуди“, рекао је Арбутина.

Аутор Грлић је напоменуо да је музичаре желео да представи ван бине, у другачијем амбијенту.

„Актуелна џез сцена у Србији је шарена – од Суботице па до Ниша, па сам то искористио да у читав концепт уврстим неке људе који нису више у џезу као што су Борис Ковач или Лајко Феликс“, рекао је Грлић. „То, међутим, није сцена већ скупина врхунских уметника али се јако мало издаје и своди се на клупске свирке и понеки концерт, а диже се фама кад је Београдски џез фестивал и то је то. Они су паралелна стварност, живе у запећку овог друштва“, истакао је он.

Књига ПАОР С БАЈОНЕТОМ – у продаји на свим киосцима!

11. Април 2012.

Нова књига Горана Бабића – Паор с бајонетом од среде, 11. априла у продаји на киосцима и у Гласниковим књижарама.

Књига је полемика о новој ревизији улоге војвођанских Немаца – фолксдојчера у Другом светском рату из позиције жртве и необоривих чињеница, те нових и старих историјских истина.

„Да је моја мајка Лили 1941. остала у Београду завршила би, са жутом звијездом на прсима и леђима, на земунском Сајмишту и никад ме не би родила. Умјесто тога отишла је у Титову војску и остала жива. Какво мишљење да имам о Титовој војсци (о партизанима),а какво о Сајмишту, Топовским шупама и Бањици? Покушавам да разумијем и несвијест фолксдојчера и осветнички бијес Крајишника (и других), који су 1944. и 1945. радили то што су радили. Узмимо при том у обзир могућност да су у њихова села са огњем у рукама и бајонетом на пушкама четири ратне године стизале усташе и Швабе, палиле и убијале и затирале све на шта су наилазиле. Зашто и они (’Крајишници’, тј. партизани) не би имали право на подсвијест? Можда је и њима (био)пао мрак на очи. Можемо ли, међутим, данас изједначавати оног који је из расних разлога убио комшију са оним који се светио за убиство свог најдражег, најближег, јединог? Како објаснити чињеницу да је много више пострадалих невиних Нијемаца (не само овдје, већ посвуда)него осуђених нацистичких злочинаца? Јесу ли можда ови други уживали самилост савезника или их они први, невини и недужни земљаци, нису проказивали?Зашто су крили злочинце, а претходно одавали жртве и тако даље и томе слично? Много је питања на која се никад неће одговорити тако да сви буду задовољни и да се правда помири са неправдом. Неки кажу да све треба препустити времену,које лијечи ране прекривајући догађаје заборавом...“

(Одломак из књиге)

Дружење у Гласниковој књижари у Косовској 6

09. Април 2012.

Минуле суботе, 7. априла, Гласник је у циљу промоције својих књижара у Београду, али и књиге уопште, у књижари у Косовској 6 организовао „Пролећну акцију – 10% попуста сваке суботе“.

У аутентичној атмосфери, уз бројне поклоне за све посетиоце, сви који су овог дана посетили нашу књижару у Косовској 6 су куповином књиге добијали и чланску карту Клуба читалаца Гласник, с којом остварују 25% попуста на сва Гласникова издања, али и друге погодности.

Истовремено је најављено да ће након овог бити организовано дружење и у Гласниковим књижарама у Цара Душана 7 (субота, 21. април) и у Змај Јовиној 21 у Земуну (субота, 28. април). Наиме, у наредна два месеца у овим књижарама купци ће имати попуст од 10% за све артикле, осим за службена гласила и уџбенике.

Истовремено вас подсећамо да је у свим Гласниковим књижарама у току „Пролећна распродаја“ која обухвата и продају наших вредних, старијих издања уз попуст и до 70%.

Гласник посетио Нови Пазар

06. Април 2012.

У Новом Пазару је у четвртак, 5. априла свечано отворена прва Гласникова књижара и том приликом је организовано низ пратећих културних дешавања.

На Државном универзитету у Новом Пазару потписан је протокол о сарадњи ове високошколске институције и Гласника.

Овај протокол омогућава заједничке пројекте, сaиздаваштво, размену годишњих издања и организацију научних скупова, а потписали су га проректор универзитета проф. др Предраг Јовановић и заменик директора Гласника Милоје Обрадовић.

То је била прилика и за представљање Гласниковог издаваштва којем су присуствовали бројни студенти Универзитета, а доц. др Емир Ћоровић, в. д. проректора за опште и правне послове Универзитета, посебно је истакао важност улоге Гласника који је од оснивања познат по књигама и текстовима у области правних и економских наука.

Говорећи о Гласниковим активностима и издаваштву, Милоје Обрадовић и Ана Поповић су нагласили да је у доба гашења књижара широм Србије било неопходно да се у складу са културолошком мисијом преузме ризик отварања нових књижара, што је Гласник доживео и као део своје друштвене одговорности, па сад тако има више од 30 књижара широм Србије, а једна од њих је и у Новом Пазару.

На представљању Гласниковог издаваштва говорио је и др Милисав Савић, књижевник и редовни професор Државног универзитета, један од еминентних Гласникових аутора.

Гласник је ову прилику искористио и да библиотеци Државног универзитета поклони пакет вредних књиге из својих жанровски различитих издања.

Представљене САБРАНЕ ПРИЧЕ Хулија Кортасара

06. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 5. априла представљене су Сабране приче Хулија Кортасара у преводу Александре Манчић.  

 „За тај монументални издавачки подухват (1.300 страна) заслужни су преводилац Александра Манчић и уредник Јовица Аћин, чија су имена, као врсних познавалаца дела великог аргентинског писца, гаранција квалитета јединственог издања, које добија своје право значење управо у нашем времену“, истакла је Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић.

Књиге су, додала је она, објављене у Гласниковој колекцији Гласови света где су за сада објављени роман Мигела де Сервантеса Дон Кихоте у два тома, такође у преводу Александре Манчић, Процес Франца Кафке и оригинална верзија без скраћивања и цензуре Пустоловинe Хаклбериja Фина Марка Твеjна.

Уредник едиције је Јовица Аћин, који ју је осмислио као ризницу највећих светских литерарних остварења. Кортасар, несумњиво један од најбољих приповедача XX века стигао је до српских читалаца пре више деценија преко легендарне библиотеке „Орфеј“ коју је у „Нолиту“ уређивао Зоран Мишић. Он је истакао да га је магија Кортасарових прича опчинила и оставила дубок траг на њега као читаоца, писца и уредника и зато је као уредник култне едиције „Реч и мисао“ у „Раду“ објавио седам књига Кортасарових прича у преводу Александре Манчић.

Аћин је скренуо пажњу на чињеницу да за сада постоје само шпанско и француско (француско издање „Галимара“) свих Кортасарових изванредних прича на једном месту и ово је прво такво издање код нас.

„Фантастика, еротика, однос уметности и стварности, животне потраге и илузије сусрета и проналажења, све су то теме Кортасарових прича које сведоче да је фантастично првенствено наша психичка реалност“, констатовао је Аћин.

Манчићева, која је одабрала, начинила редослед по коме су поређане приче и написала поговор, рекла је да једна од главних идеја које се провлаче кроз највећи део Кортасарове фантастичне књижевности јесте убеђење да је немогућно јасно раздвојити стварно и нестварно и да фантастична књижевност није само откривање непознатог, него и начин да се нагласи крхкост човека који није кадар да овлада тим појавама.

„За Кортасара је књижевност непосредан начин да истражимо оно што нам се дешава, да се упитамо о разлозима из којих нам се то дешава, а често и да пронађемо путеве кад осетимо да нас околности коче, и из те перспективе, што је књижевност књижевнија – то постаје и делотворнија“, закључила је она.

Дружење у Гласниковој књижари у Косовској 6

05. Април 2012.

У циљу промоције Гласникових књижара у Београду, у суботу 7. априла у књижари у Косовској 6 биће организована „Пролећна акција – 10% попуста сваке суботе“. Позвани су сви чланови Клуба читалаца, комшије, представници фирми које послују са нама да нас посете од 10 до 13 часова. Спремили смо бројне поклоне за посетиоце, а они који купе књиге добиће чланску карту Клуба читалаца Гласник, с којом остварују 25% попуста на сва Гласникова издања, али и друге погодности.

Истовремено најављујемо да ћемо након овог организовати и дружење у Гласниковим књижарама у Цара Душана 7 (субота, 21. април) и у Змај Јовиној 21 у Земуну (субота, 28. април).

У наредна два месеца у овим књижарама купци ће имати попуст од 10% за све артикле, осим за службена гласила и уџбенике.

Подсећамо вас да је у свим Гласниковим књижарама у току „Пролећна распродаја“ која обухвата и продају наших вредних, старијих издања уз попуст и до 70%.

У Новом Саду представљена књига ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА 2

03. Април 2012.

У Културном центру у Новом Саду у четвртак, 29. марта представљена је књига Између српа и чекића 2, др Срђана Цветковића.

О књизи су говорили Зорица Маринковић, Перо Симић, Недељко Мамула и аутор, а приказан је и документарни филм Откопавање истине и представљен рад Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.

Књига Између српа и чекића 2 плод је деценијског истраживања аутора у околностима које нису дозвољавале слободе задирања у листове које је исписала историја тог времена. Политичка суђења, дисидентство у комунистичкој Србији, прогони унутрашњег непријатеља и улога тајних служби...