Представљен нови број часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

29. Децембар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у среду, 28. децембра представљен 17. број часописа Изазови европских интеграција.

Говорили су:

Бранка Ђукић,
директорка новинске агенције ТАНЈУГ,
Јелена Триван,
председница Одбора за културу и информисање Скупштине Србије,
Саша Мирковић,
председник АНЕМ-а,
Слободан Кремењак, адвокат,
Раде Вељановски,
професор Факултета политичких наука у Београду,
Никола Јовановић,
главни уредник часописа Изазови европских интеграција.

Нови број прати тему „Медија и европских интеграција“, а говорници су оценили да држава треба да се повуче из власништва у медијима и да тај процес, као и решавање проблема који су отворени у Медијској стратегији, мора да буде системски. Они су, такође, истакли да се разговори о трошењу државне помоћи не смеју свести само на један пример – пример новинске агенције ТАНЈУГ.

Уредник часописа Јовановић рекао је да је Стратегија дала добар основ да се расправља о транспарентности медијског власништва, медијској концентрацији и контроли државне помоћи. Када је у питању државно власништво у медијима, ни међу европским државама није необично да оне финансирају извештавање које је од општег, јавног интереса, додао је уредник.

„Ако се бавимо само једном примером, као што је ТАНЈУГ, направићемо грешку. Морамо да имамо системска решења која ће бити принципијелна“, рекао је Кремењак, истичући да квалитет сервиса и одговорно пословање ове агенције нису резултат системски уређеног медијског простора, већ актуелног менаџмента, што се може променити.

Ђукићева је рекла да је дебата о Медијској стратегији у Србији занемарила читав низ савремених изазова и могућности и да изгледа као да је писана само због ТАНЈУГА.

„То уверење су пре неки дан оснажиле колеге из новинарских и медијских удружења, који су, после увида у предлог буџета, у коме се налазе и средства за субвенционисање ове агенције обзнанили крах Стратегије“, рекла је она. „Као да у њој ничег и нема или није тако важно као питање ТАНЈУГА и као да тај документ и нема другог циља до – срушити Картагину, односно наведену агенцију.

Према њеним речима, идеја са Медијском стратегијом била је да се амбијент у којем медији раде уреди, да људи који раде у медијима буду одговорнији, да им извори буду доступни и да се знају извори финансирања медија; а испало је да је главна тема зашто држава финансира ТАНЈУГ стављајући га у привилегован положај.

Ђукићева је нагласила и да је у Стратегији дат рок од 18 месеци за трансформацију агенције.

Триван је истакла да држава жели и мора да се повуче из медија. Како је навела, показало се да држава није најбољи послодавац.

„Није природно да држава поседује 137 медија на различитим нивоима, јер функционисање тих медија показује да држава није најбољи послодавац и да расипа паре“, констатовала је она. „Чињеница да локалне политичке елите када победе на изборима добијају локалне медије, такође, није природна“, закључила је Триван истичући да ће се држава повући из медија, али да је за то потребно време.

Аутори текстова, председник АНЕМ-а Мирковић и професор ФПН-а Вељановски, заложили су се за доследно спровођење Медијске стратегије.

Мирковић је истакао да је од суштинске важности да се испуни Акциони план који је донет уз Стратегију, као и да се држава повуче из медија.

Вељановски је критиковао Јавни сервис, због тога што се, како је рекао, не понаша у складу са својом улогом, између осталог и зато што у довољној мери не емитује програме на језику мањина.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljen-novi-broj-casopisa-izazovi-evropskih-integracija

У Лесковцу додељена прва награда Гласникове јесење наградне игре

28. Децембар 2011.

Професор књижевности и писац из Власотинца Саша Станковић добитник је прве награде Гласника, односно комплета вредних књига, који му је уручен у Гласниковој књижари у Лесковцу у уторак, 27. децембра. 

Наградни купон „Велике јесење награде игре“ попунио је крајем новембра на наговор љубазне продавачице Јелене Петковић.

Када је средином децембра Станковић потпуно заборавио овај „безначајан“ догађај, зазвонио је телефон и добио је обавештење из Београда да је добитник прве награде, односно пакета књига у вредности од 10.000,00 динара.

„Купио сам тад најновију књигу савремене српске списатељице Љубице Арсић“, каже Станковић, који је са задовољством преузео награду, а у знак захвалности, Јелени Петковић поклонио је бомбоњеру.

Станковић каже да не верује у награђене игре, али и да се овога пута преварио. Сви који познају младог професора рекли су да је награда дошла у праве руке, јер су књиге његова велика страст.

„Као колекционар до сад сам набавио више стотина књига, а као професор књижевности и библиотекар сваки дан ширим љубав према књизи међу најмлађим нараштајима“, каже он.

„И коначно, као писац и сам стварам нове књиге, а да ли је ова награда само случајност, процените сами“, поручује Станковић, млади професор књижевности у Власотиначкој гимназији.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/u-leskovcu-dodeljena-prva-nagrada-glasnikove-jesenje-nagradne-igre

Фотомонографија и изложба фотографија Бранка Белића

23. Децембар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 22. децембра представљена фотомонографија Лица и отворена истоимена изложба фотографија Бранка Белића.

О књизи, коју су заједнички објавили Гласник и Независна издања Слободана Машића говорили су представници издавача Слободан Гавриловић и Слободан Машић, проф. др Неда Тодоровић, ауторов колега Томислав Петернек и аутор.

Обимна (710 страна) тројезична (српско-енглеско-француска) фотомонографија обједињује 465 фотографија на којима су портрети значајних личности из културног и политичког миљеа. Уз фотографије, у књизи су објављени текстови Мирка Ловрића, Матије Бећковића, Моме Капора, Драгивоја Срећковића, Стевана Станића, Ратка Божовића, Момчила Б. Ђорђевића, Јелице Роћеновић, Предрага Лазаревића, Горана Малића, Драгана Јовановића, Глигора Чемерског, Јована Ћирилова, Пурише Ђорђевића, Драшка Ређепа, Братислава Љубишића, Љубомира Ерића, Слободана Машића и Драгоша Калајића.

Слободан Гавриловић сматра да је основни мотив да се објави ова колекција портрета, била жеља аутора да покаже колико је у оквиру савремене комуникације важно место припало доброј фотографији.

Машић, коме је Гавриловић одао признање што је мајсторски приредио монографију и дизајнирао корице, признао је да је дуго трагао за личним углом из којег ће посматрати Белићеве фотографије док није дошао на идеју да на њима покаже српски образ.

Како је објаснио, има народа у коме овај појам како га ми схватамо не значи много, а код једног дела нашег народа, он је вреднији од сваког блага и нема цену. Он стога сматра да је Белићева колекција портрета на најлепши начин визуелно дочарала српски образ и нада се ће се појавити и велики песник који ће наћи праве речи о српском образу.

Професор новинарства Неда Тодоровић подсетила је да су она и Белић заједно започели каријере у НИН-у када је тамо радила легендарна екипа новинара.

Њихови портрети су овековечени у овој књизи и према њеној оцени, реч је о ремек-делима мајстора на којима нема ни једног елемента помодности већ су рађени у црно-белој техници уз помоћ природног светла, али се на сваком види „суптилна релација између аутора и модела у процесу снимања“.

Она је запазила да су фотографије надмоћније од сваког текста јер откривају више о личности него писана реч.

Петернек је испричао како се Белић прикључио редакцији и како га је новинарска легенда Стеван Станић увео у уметничке кругове где се спријатељио са многима које је овековечио на својим фотографијама.

Такође је скренуо пажњу на широк дијапазон врста портрета у књизи, јер су неки снимљени као акциони, други су студијски, трећи су са догађаја на којима су чествовали. Белић се захвалио колеги што га је натерао да скупља портрете, јер се испоставило да ништа није сачувао од оних које је снимио пре 1971. године када је дошао у НИН.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/fotomonografija-i-izlozba-fotografija-branka-belica

Представљена књига ОБЛИЦИ ПОВЕЗИВАЊА ДРЖАВА ЧЛАНИЦА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

23. Децембар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 22. децембра представљена књига Облици повезивања држава чланица у Европској унији, Јелене Ћеранић.

О књизи су, осим ауторке, говорили: проф. др Јовица Тркуља, проф. др Бранко Ракић, др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право у Београду и проф. др Владимир Чоловић, виши научни сарадник Института за упоредно право у Београду.

Питање успостављања различитих облика повезивања држава унутар Европске уније последњих година доспело је у средиште интересовања, као решење које омогућава да се Унија шири и прихвата нове државе чланице, које су на различитом степену развоја, уз истовремено продубљење интеграција у оквиру заједничких политика Уније.

Kњига се бави правним и политичким облицима интеграције, тј. успостављањем убрзане сарадње између одређених држава чланица ЕУ. Након уводних напомена, у вези са самим појмом убрзане сарадње као уговорима институционализованог облика повезивања одређених држава које желе и могу да напредују брже у односу на друге земље чланице, аутор најпре, у првом делу рада излаже већ постојеће облике сарадње као што су Економска и монетарна унија, Протокол о социјалним правима и Шенгенски споразум, док је други део рада посвећен постојећим правним основама за успостављање оваквог вида сарадње међу државама чланицама ЕУ. У оквиру закључних разматрања аутор сумира изнета запажања и истиче неопходност инструмента убрзане сарадње као начина да се отклони могућност стагнације у ЕУ и настави са продубљивањем интеграција упркос ширењу ЕУ приступањем нових држава чланица.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-knjiga-oblici-povezivanja-drzava-clanica-u-evropskoj-uniji

На Звездари представљена ОКОЛИНА БЕОГРАДА И СМЕДЕРЕВА

23. Децембар 2011.

У огранку Библиотеке града Београда „Бранко Миљковић“ на Звездари, у четвртак, 22. децембра представљена је књига Околина Београда и Смедерева и целокупна Гласникова едиција „Корени“ којој припада ово дело, о чему су говорили Милета Продановић и Борисав Челиковић.

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић је са својим сарадницима и ученицима започео вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције „Корени“ објављена су фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига „Корена“ посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.

Проучавање села у околини Београда почело је још 1893, када је 25. марта Цвијић са својим ђацима организовао прву екскурзију по београдској околини. Након тога, организоване су бројне екскурзије, које су послужиле за испитивање села у околини Београда и прикупљена велика количина материјала који је Цвијић обрадио, а то се однедавно налази и у делу Околина Београда и Смедерева.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-zvezdari-predstavljena-okolina-beograda-i-smedereva

На Коларцу представљено шест томова ПСИХОДИНАМИЧКЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ

22. Децембар 2011.

У Малој сали Коларчеве задужбине је у среду, 21. децембра организовано представљање шестотомног енциклопедијског уџбеника Психодинамичка психијатрија, уредника проф. др Љубомира Ерића.

Oсим уредника издања, говорили су Иванка Јовановић Дуњић, Вида Ракић Глишић, Александар Димитријевић и Илија Вујачић.

Шестотомни уџбеник Психодинамичка психијатрија је најсавременији приказ психијатрије која негује традицију психоанализе. У светлу најновијих достигнућа у психијатрији и истраживањима мозга, Психодинамичка психијатрија поново заузима место једне од главних струја и враћа се на сцену захваљујући ширини својих интеграционих капацитета. Уџбеник су написали најпознатији психијатри и психолози, психоаналитички и психодинамички психотерапеути, добри познаваоци савремене динамичке психијатрије, њих укупно 40, из земље и иностранства.

Пројекат започет 2008. године првим томом Психодинамичке психијатрије – Историја, основни принципи, теорија, данас обједињује шест књига: том II – Теорија страха и стање страха; том III – Хумана сексуалност, сексуални и родни поремећаји, контроверзе хомосексуалности, том IV – Поремећаји личности, том V – Соматоформни, дисоцијативни и поремећаји расположења и том IV – Психодинамички приступ у психотерапији.

Током 2011. године објављена су последња два тома Психодинамичке психијатрије.

Соматоформни, дисоцијативни и поремећаји расположења – V том, пружа доказе зашто је депресија болест овог века и представља савремено тумачење психосоматских поремећаја и траума. Књига је актуелна и обухвата поред традиционалних теорија и најсавременије погледе на односну психопатологију. Илустрована је сликама аутора који су иноватори у теоријама психопатологије или у лечењу.

Психодинамички приступ у психотерапији – VI том, доноси прилоге који објашњавају психодинамички приступ психотерапији. Овај том се заснива на теоријским основама које су излагане у претходним томовима књиге и представља дефинитивно заокруживање тематике у вези са психодинамичком психијатријом.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-kolarcu-predstavljeno-sest-tomova-psihodinamicke-psihijatrije

Представљeна монографија ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ВИШЕСТРАНАЧЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

22. Децембар 2011.

У Малој сали зграде Народне скупштине Републике Србије је у среду, 21. децембра представљена монографија Две деценије вишестраначја у Републици Србији, Верице Михајловић и Зорана Радоњића.

Представљањем монографије, Гласник је дао допринос обележавању двадесетогодишњице од увођења вишестраначја у Републици Србији.

Говорили су:

проф. др Милан Јовановић, рецензент књиге,

Вељко Одаловић, генерални секретар Народне скупштине,

Миодраг Радојевић, извршни уредник

и Верица Михајловић, коаутор књиге.

Доношењем Устава 1990, Република Србија је постала парламентарна демократија са јасном поделом власти и вишестраначјем. У ове две деценије политички живот Србије био је изузетно динамичан, што је за последицу имало честе промене изборног законодавства и велики број изборних циклуса.

О том периоду, иако историјски блиском, до сада није било тако свеобухватних публикација као што су то учинили аутори ове монографије. По први пут, на једном месту налазе се сви изборни резултати од 1990. до 2010. године; како за парламентарне, тако и за председничке изборе, како за Републику Србију тако и за државе у чијем је саставу Србија била у протекле две деценије (СРЈ и СЦГ). Монографија садржи близу 3.000 имена, а забележена су имена свих народних посланика, свих чланова Владе, свих председника државе, свих судија Уставног и Врховног суда, свих републичких тужилаца, секретара Скупштине и секретара Владе.

Саставни део монографије су и коментари устава и свих изборних прописа који су донети у претходне две деценије. Дакле, све оно што се може сматрати политиколошким, политичким, али и историјским чињеницама у вези са овим периодом, налази се у овом драгоценом делу.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-monografija-dve-decenije-visestranacja-u-republici-srbiji