АГЕНТ ЦИКЦАК - Бен Макинтајер

Истинита ратна прича о Едију Чепмену: заводнику, издајнику, хероју, шпијуну

Фасцинантна и истинита прича о шпијунажи, љубави и издајству! Ово је најсупериорнија биографија Едија Чепмена, двоструког шпијуна, заснована на дуго забрањиваним подацима из неприступачних архива британске тајне службе. Мада документовано и истинито, ово дело се по свему може мерити са најбољим шпијунским романима или трилерима. Кад почнете да га читате, нећете престајати.

О њему ће и врхунски мајстор у тој области писања, легендарни Џон Ле Каре, рећи: „Изванредно. Брижљиво истражено, величанствено испричано, неизмерно забавно и, најзад, веома узбудљиво!“

превео Милан Милетић
цена: 200,00

Проглашени победници другог Конкурса за најбољу кратку причу

У Клубу – књижари – галерији Гласник на Дан студената, 4. априла проглашени су добитници и додељене награде победницима другог Гласниковог Конкурса за најбољу кратку причу с темом ВРЕМЕ.

Са жељом да афирмише и подржи младе и талентоване писце-студенте, Гласник је и ове године расписао Конкурс за најбољу кратку причу који је наишао на велики одзив. Наиме, пријавило се 394, а 348 студената предало је радове. Гласник се захваљује факултетима у Србији, Инфостуду, као и бројним другим установама, удруже

њима и појединцима који су, подржавши нашу зами

сао, допринели успешности Конкурса.

Победницима је награде уручио извршни директор Гласниковог Издаваштва – Издања књига и часописа, Никола Вујчић. Новчане награде, као и вредне књиге добило је петнаест младих аутора, а осим ових, награда најбољим ауторима јесте и објављивање 15 најбољих прича у књизи у издању Гласника планирано за Сајам књига у Београду.

О победницима Конкурса одлучивао је жири у саставу: Златица Ђокић, председник, Петар Арбутина, Наташа Ћорац, Татјана Чомић и Невена Човић.

Награђени су следећи учесници:

I место (60.000,00 динара): Ксенија Миловановић – студент Филолошког факултета у Београду

II место (40.000,00 динара): Бојан Билен – студент Електротехничког факултета у Београду

III место (30.000,00 динара): Слободан Калиновић – студент Правног факултета у Новом Саду

IV место (20.000,00 динара): Филип Ивковић – студент Филолошког факултета у Београду

V место (10.000,00 динара): Весна Јовановић – студент Филозофског факултета у Нишу

Осталих десет награда по 6.000,00 динара освојили су: Бојана Драганић, Владимир Петровић, Ива Павловић, Милица Медић, Милица Поповић, Мирјана Стојин, Сања Аћимов, Срђан Аћимов, Стефан Ђаковић и Урош Урошевић.

У образложењу жирија, које је потписала Златица Ђокић, председник жирија, а које преносимо у целости, наведено је следеће:

„Другу годину заредом, Службени гласник расписао је Конкурс за најбољу кратку причу за студенте. Као и претходне године Конкурс је био тематизован, а након анализе приспелих садржаја са потпуном одговорношћу можемо да кажемо како је тема Време као најмањи заједнички именитељ свих приспелих текстова побудила огромно интересовање које је резултирало несумњивим квалитетом.

У чак три стотине четрдесет и осам прича могуће је лоцирати најдивергентнија, понекад чак и опречна поетичка стремљења, која говоре у прилог одлуци Службеног гласника да још једном пружи прилику младим ауторима, оној трагично запостављеној генерацији стваралаца, али и запостављеном жанру чији су потенцијали непресушни: од устаљених неореалистичких концепција, преко надреалне игривости, стиже се до радикалног језичког експеримента. У случају оних које смо прогласили победницима нема самосврховитости нити самозаљубљености; очевидан је темељан рад и напор да се не остане пред вратима велике и етаблиране савремене српске литературе. Трудећи се да изаберемо најбоље, желели смо да таквој литератури макар и симболично допринесемо.

У уверењу да смо на путу стварања значајне традиције, свим учесницима на Конкурсу најискреније честитамо, срећни што управо Службени гласник саопштава вест о њиховом таленту и вредности њихових текстова.“

Представљен Гомбровичeв ДНЕВНИК и отворена изложба КОЛАЖИРАЊЕ

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 2. априла представљена је књига Дневник 1953–1969 Витолда Гомбровича и свечано отворена изложба Колажирање Бисерке Рајчић.

О књизи су говорили Бисерка Рајчић и Милан Влајчић.

Пољски књижевник Витолд Гомбрович је још давне 1951. учествовао у емигрантском месечнику Култура који је излазио у Паризу, у којем 1953. почиње објављивати свој Дневник који пише до краја живота. Тематика овог дела је била различита, од најтривијалнијих тема које су се тицале обичног живота, до полемика са марксизмо

м, егзистенцијализмом и католицизмом. Касније је те чланке објединио у књигу, те их издавао у више свезака.

Свој Дневник Гомбрович је у целини објавио на пољском језику, у пољском емигрантском издавачком предузећу у Паризу. На друге језике су тек били почели да га преводе, док је у ауторовој земљи, Пољској, био забрањен. Ово дело превео је на српски језик Петар Вујичић. Ново издање обогаћено је са још неколико поглавља писаних од 1967. до 1969, које је, као и предговор Капринског, превела Бисерка Рајчић, која је и редактор овог издања.

Публициста и филмски и књижевни критичар Милан Влајчић, подсетио је да је ово капитално дело не само пољске већ и светске књижевности 20. века. Упозоравајући на слојевитост целокупног Гомбровичевог дела, а посебно Дневника, Влајчић је истакао да је Гомбрович умео да буде сурово оштар у којој год средини да је живео.

„Тако је у Аргентини опањкавао Борхеса, а може се рећи да је делимично неправедно био исувише критичан посебно према пољској култури“, оценио је он. Он је скренуо пажњу на заслугу Рајчићеве која је пронашла три последње године Гомбровичевих дневника и тако комплетирала ово дело за које је рекао да није књига већ читава једна библиотека.

Своје мишљење о Дневнику изнео је у Предговору на двадесетак страница и преводилац Вујчић, који између осталог пише да је Гомбрович свестан својих ограничења и тешкоћа у контакту са светом морао стално да проналази у себи снаге да своју слабост прерађује у снагу, а му је више од других дела у ту сврху послужио управо Дневник.

„Ту је могао стално да се бави собом да се оспорава, да ствара стално нове варијанте Гомборовича, јер је само преко себе он био кадар да допре до стварности – зато је његов глас у Дневнику тако очишћен, тако снажан и за читаоца тако заразан, ту нас он плени својом бритком интелигенцијом, снагом своје поезије, ту је он забаван, раскалашан, неодољиво привлачан, ту нам он стално открива нове и нове области нетакнуте стварности“, написао је он.

Бисерка Рајчић недавно је обележила педесет година преводилачког рада. Тим поводом отворена је изложба њених колажа, који су техником уметничког изражавања и тематиком блиско скопчани са авангардом, којој је ауторка посветила велики део својих истраживања. Изложбу је отворила проф. др Ирина Суботић.

ЗАВЕТ И ЧИН - Јован Пејчић

Милан Ракић на Косову 1905–1912

Основ психобиографскога, друштвeно-историјскога и литерарног истраживања у књизи Завет и чин: Милан Ракић на Косову 1905–1912 одређују Ракићеве косовске године, његово службовање у Српском конзулату у Приштини.

Косовски стихови Милана Ракића најлепши су циклус српске родољубиве поезије. За ратне заслуге при ослобађању Старе Србије 1912, краљ Петар I Карађорђевић одликовао је Милана Ракића Златном медаљом за храброст.

цена: 972,00 РСД

ЖУТИ ТАПЕТ - Шарлот Перкинс Гилман

Упитана зашто је написала причу о јунакињи затвореној у трошно колонијално здање, са решеткама на прозорима и жутим тапетом чија је вијугава шара доводи до лудила, Шарлот Перкинс Гилман је одговорила – „да бих спасила људе“. Ова знаменита америчка ауторка, своје целокупно дело - теоријске радове који су јој донели славу у интелектуалним круговима почетком XX века, утопијски роман Њена земља и мноштво радо читаних прича - посветила је настојању да помогне људима да живе боље, слободније, достојанственије. 

Вешто поигравање жанровима, чистоћа израза, истанчан осећај за драмску напетост, сјајан смисао за хумор, приче Шарлот Перкинс Гилман које су, уз непревазиђени „Жути тапет“, садржане у овој збирци несумњиво чине силовитим класицима светске књижевности.

превео Зоран Скробановић
цена: 810,00 РСД

ПРИВАТНА ПРИЧА - Ивана Стефановић

Током више генерација, једна породица никада се није одлучила да баци стари кофер с прашњавим папирима и документима. Управо захваљујући овој једноставној чињеници, тај кофер је данас отворен, а ова досад непозната грађа прочитана и делимично приказана јавности. Више од 8.000 страна различитих докумената великим делом односи се на 19. век и почетак 20. столећа, а папири, писма, слике, коверте, записи, исечци из новина, рецепти, дипломе... сведоче о појединачним животима у огледалу велике, бурне балканске историјске фреске.

Oва књига je само „малa“, приватна историјa једне породице. Сви ликови, датуми, земље и места, имена и презимена, године, било да је реч о историјским догађајима или „обичним“ данима – истинити су. Ниједна чињеница или податак нису измишљени, промењени, нити додати.

цена: 2.160,00 РСД

КОМЕНТАР ЗАКОНА О НАСЛЕЂИВАЊУ - Илија Бабић

Ослањајући се на правну литературу и судску праксу аутор Коментара свестрано тумачи сва, а нарочито недовољно јасна законска решења. С обзиром на то да су основна решења коментарисаног закона преузета непромењена из раније важећих закона о наслеђивању, хронолошки су наведене значајне судске одлуке почевши од старијих до новијих. Коментар садржи важећи текст Закона о ванпарничном поступку, стварне регистре појмова за Закон о наслеђивању и Закон о ванпарничном поступку, шеме крвног сродства, шеме законских наследника, обрасце тестамената и уговора, као и тумач појмова наследног права.

Коментар је поуздан и потпун водич и ризница судских одлука првенствено за судије, јавне бележнике, адвокате, наставнике, студенте права и све оне који читају и тумаче Закон о наслеђивању.

Четврто измењено и допуњено издање, 2013

16 х 24 цм, 816 стр.

тврд повез, ћирилица

цена: 2.160,00