Гласникова акција поводом Дана заљубљених

Поводом предстојећег Дана заљубљених, Гласник у периоду од 12. до 20. фебруара 2015. године организује акцију у оквиру које ћете комплете одређених Гласникових издања моћи да купите по изузетно повољним ценама.
Више детаља о Акцији и комплетима које ћете моћи да купите у оквиру ње, можете погледати ОВДЕ.

Представљена књига КРАТКА ИСТОРИЈА НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У уторак 10. фебруара, у клубу – књижари – галерији Гласник, представљена књига КРАТКА ИСТОРИЈА НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Хајнца Шлафера.

О овој књизи – која је своје прво издање имала 2002. у Немачкој и која, према коментару у чувеном Süddeutsche Zeitung, провокативно, с много духа и стилски бриљантно износи изненађујућа тумачења – говориле су Дринка Гојковић, преводилац и Јелена Костић Томовић, ванредни професор на Филолошком факултету у Београду.

Јелена Костић Томовић се осврнула на биографију и дело овог не много познатог аутора широј јавности у Србији, али зато веома познатог есејисте у стручној јавности, који углавном пише о немачкој књижевности.

„Шлафер заправо пишући жели да укаже на стварне домете немачке књижевности, јер су, према његовој процени, периоди њеног врхунца трајали доста краће него што се то иначе сматра“, изјавила је она напоменувши да Шлафер као два периода врхунца немачке књижевности доживљава једино период између 1790. и 1830, односно време Гетеа и Шилера и њихових савременика, и онај од 1900. до 1950. када су стварали Ман, Кафка...

„Такве његове оцене су наишле на бурне реакције у Немачкој“, навела је она констатујући да је реч о научном есеју – атипичном за данашњи дискурс и у њему доминантне форме.

„Мора се такође нагласити и велика језичка виртуозност аутора која је захтевала и једнако добар превод, што је дело Дринке Гојковић“, истакла је Јелена Костић Томовић.

Говорећи о свом раду и мотивима којим се руководила при одабиру ове књиге за превођење, Дринка Гојковић је рекла да је за њу посебан изазов био једноставан стил аутора.

„Мотив за рад на овој књизи била је и Шлаферова уводна теза о ’заиста немачкој књижевности’, што представља преокрет у посматрању ове теме, јер се он заправо бави негативним аспектима тог концепта“, објаснила је она.

Дринка Гојковић је констатовала да се, и поред немогућности потпуног прихватања Шлаферовог приступа и теза, мора извући поука из његовог дела, јер оно представља покушај једног етаблираног германисте да иступи с утабане стазе и да на сасвим другачији начин посматра немачку књижевност.

„Он одбацује идеју повлачења знака једнакости између велике нације и велике књижевности, а његов приступ представља и својеврсну провокацију и покушај да се продрма стабилно језгро германистике“, закључила је она.

Хајнц Шлафер је рођен 1939. године у Черношину, у данашњој Чешкој. Од 1972. до 1975. предавао је немачку књижевност на Универзитету у Марбургу, а затим од 1975. до одласка у пензију, 2004, на Универзитету у Штутгарту. Објавио је низ научних студија о немачкој књижевности, о лирици немачког реализма и о поетици немачке еротске поезије. Широј књижевној и интелектуалној јавности познат је по есејима посвећеним књижевности, а пре свега по Краткој историји немачке књижевности. Добитник је награде „Хајнрих Ман” за есејистику (2008), коју додељује Академија уметности у Берлину, као и награде „Јохан Хајнрих Мерк” за књижевну критику (2012).

ЂАВОЉИ САН - Векислaв Јанићијевић

Ђавољи сан је прави балкански породични роман. Читав 20. век сажет је у судбини једне породице. Ратови и идеологије остављају траг на генерацијама, од српске улице у Ђаковици, преко Београда, Хиландара, Подгорице и Берна, где један давнашњи дневник открива своје странице и тајну. Разрешење тајне живота и смрти хајдука Стојана читаоца подсећа на олако заборављене вредности, без којих ће сваки наредни корак два народа бити бесмислен и узалудан.

прво издање, 2014, 13,5 х 20 цм, 300 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1798-4 

 

цена: 660,00 РСД

РЕЧНИК ПИРОТСКОГ ГОВОРА У два тома - Драгољуб Златковић

Речник обухвата све говоре на подручју општине Пирот, укључујући и говоре казивача досељених из суседних општина који дуго живе у пиротској општини. Подједнако су заступљена сва насеља општине Пирот.

(Драгољуб Златковић)

Златковићев Речник пиротског говора припада реду остварења која се најнепосредније укључују у велике националне и међународне лексикографске научне подухвате. Досад најбогатији корпус речи прикупљених у једном дијалекатском идиому у нас, пружа поуздану основу за озбиљна интердисциплинарна прегнућа. Ризница поузданих података прикупљених у последњи час несумњиво ће се наћи у жижи интересовања и специјалиста из домена етнологије, историје, археологије, митологије, народне духовне културе, сеоске привреде и других научних дисциплина.

(Проф. др Слободан Реметић, члан АНУРС)

Речник пиротског говора количином забележене грађе, ширином обраде, прецизношћу описа значења и функције речи и израза, информативношћу о језичкој прошлости и садашњости једног специфичног и периферног дела наше националне и језичке територије, представља заокружено дело дијалекатске лексикографије, на трагу најбољих остварења ове врсте. У односу на друге сличне речнике, он има ширу основицу и сигурнију лексикографску обраду, с далеко већим фондом обрађених лексичких јединица. Овај је речник Хранилиште (архива) многих, непредвидиво многих, значења из прошлости, сведок и споменик вековног живота народа и језика.

(Проф. др Недељко Богдановић)

први том, А–Њ, прво издање, 2014, 15 х 24 цм, 576 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1853-0 /други том, О–Ш, прво издање, 2014, 15 х 24 цм, 604 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1854-7

цена: 3.850,00 РСД

Књиге у ужем избору за Гласникову награду

На конкурс за Гласникову награду – најбољу књигу објављену у претходној календарској години из области публицистике, стигло је 17 издања.

Жири за доделу награде је након читања и анализе приспелих издања, одлучио да се у ужем избору нађу следеће књиге:

МИРИС ЛОШЕГ ДУВАНА Душана Микље,
ТРАЈНО ПРОШЛО ВРЕМЕ, Хронологија 1990–2001 Предрага Кораксића Коракса,
ПОГЛЕД ИЗ ОСИЊАКА Славољуба Ђукића,
БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ – Живот и дело Рашка Јовановића и
БИЈЕЛО ДУГМЕ – Шта би дао да си на мом мјесту Душана Весића.

О добитнику одлучује жири у саставу:

Проф. др Душан Павловић, председник,
проф. др Владимир Вулетић
и Петар Лазић.

Име добитника биће објављено 19. фебруара 2015. године.

За најбољу књигу у области публицистике додељује се новчана награда у износу од 200.000,00 РСД.

Представљене књиге МАГИЈА СРПСКИХ ОБРЕДА и ТАЈНА ЛАПОТА

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 3. фебруара, представљена су изабрана дела Бојана Јовановића, у оквиру којих су до сада објављене књиге Магија српских обреда и Тајна лапота.

О наведеним књигама су, осим аутора, говорили и Весна Марјановић, антрополошкиња, Предраг Шарчевић, антрополог, и Петар В. Арбутина, уредник издања.

Весна Марјановић је, говорећи о књизи Магија српских обреда, нагласила да нико од етнолога и антрополога није на овај начин објединио животни циклус Срба, што ово дело чини делом-првенцем тог типа.

„Аутор, између осталог, показује како српска традиционална култура третира човеков однос према религији у контексту рођења и погребног ритуала“, казала је она.

Осврнувши се на структуру и садржај дела, Марјановићева је оценила да они указују на то колико је битно да читалац спозна однос појединца и колектива према свету, констатујући да је Јовановић, користећи адекватну методологију, обимну теренску грађу одлично концептуално уклопио.

Предраг Шарчевић је уз похвале уреднику и издавачу, истакао да и ове Јовановићеве књиге доказују да је за свако његово дело неопходна шира контекстуализација у оквирима српске етнологије и антропологије.

„До појаве књиге Тајна лапота није уочавана чињеница да велики део материјала о теми убијања старих заправо не говори о самој пракси убијања, већ о пореклу забране убијања, што је и те како различито“, оценио је он, запазивши да Јовановић полази од идеје да, иако се постојање тог обичаја не може верификовати, постоји ипак нека реалност о томе – реалност приповедања.

Упоредивши књигу Тајна лапота с појединим капиталним делима светски познатих антрополога као што је Клод Леви Строс, он је констатовао да је реч о једној од најбољих етнографских студија код нас и оних написаних на нашем језику.

Петар В. Арбутина нагласио је да се Јовановић од бројних других аутора издваја по томе што његово дело има низ самопрожимајућих формација значења, па су стога његова интелектуална обазривост и научна посвећеност резултирали и књигама као што су ове две које су представљене овом приликом.

Бојан Јовановић је казао да су књиге у вези с идејом преиспитивања наше традиције, а однос према њој може бити и јесте двојак – од глорификације, па до њеног негирања.

„Без обзира на врсту тог односа, он је кључан за наш однос према свету и освешћење онога што чини наше полазиште“, напоменуо је он, изразивши наду да ће књиге у његовим изабраним делима помоћи разумевању српске народне традиције и отварању могућности разумевања онога што је у њој најважније.

УЛОГА АКЦЕНТА У СРПСКОЈ СОЛО ПЕСМИ - Милена Петровић

Веза између говорног и музичког акцента, као и питање музичке акцентуације, јасно се прати преко жанра соло песме у Србији, и то у периоду романтизма – од 1847. до 1914. године. Ту се уочава развојна линија у процесу сазревања композиторске мисли и њеног суштинског сједињавања са поетском речју, мишљу и исказом. Књига Улога акцента у српској соло песми обухвата четири области кроз које се питање музичке транспозиције акцента сагледава у целини.
Прва област представља музиколошки приступ периоду српског музичког романтизма. Друга значајна област јесте слика уметничке средине у Србији у другој половини деветнаестог века, нарочито кроз приказивање поетских тежњи. Трећа област је приказ српске романтичарске соло песме, најзначајнијих композитора и њихових остварења на пољу соло песме, као и њихове инспирације одређеним песницима и стиховима. Четврта, последња област, представља лингвистичко, фонетско и фонолошко истраживање које се огледа у изучавању појма акцента речи, српског система акцентуације, врсте акцената, као и постојећих музичких записа српских акцената, како код лингвиста, тако и код композитора и теоретичара музике. Музичка транспозиција поетског акцента подразумева осликавање српских акцената музичким средствима: четири српска акцента и послеакценатска дужина најчешће су представљени интонативноинтервалским, ритмичким, метричким, динамичким и артикулацијским музичким сликама.

прво издање, 2014, 12,5 х 20 цм, 308 стр., броширан повез, ћирилица,
ISBN 978-86-519-1115-9

 

цена: 715,00 РСД