Претражи овај блог

четвртак, 27. фебруар 2014.

Додељене Награде „Десимир Тошић“ за 2013. годину

У Клубу – књижари – галерији Гласник у среду, 26. фебруара, додељене су Награде „Десимир Тошић“ за 2013. годину.

У категорији за најбољу књигу из области публицистике објављену у 2013, награђена је књига Како смо пропевали Ивана Ивачковића, у издању Лагуне, док је у категорији за најбољу колумну, фељтон или серију текстова објављених у 2013. награда додељена Драгољубу Петровићу, за текстове објављене у листу Данас и магазину Недељник.

Награде је уручио Никола Вујчић, директор Гласниковог Сектора за издавање књига, док је, као и претходне године, одлуку о лауреатима донео жири у саставу: доц. др Душан Павловић (председник), проф. др Владимир Вулетић и Петар Лазић. Одлуку су донели тајним гласањем на самој додели, опредељујући се између дела и аутора који су се нашли у ужем избору.

Пре самог гласања, члан жирија Петар Лазић истакао је да је овогодишња продукција показала значај Гласникове награде, која доказује да су публицистичка дела из године у годину све боља, те је ове године посебну пажњу жирија привукло чак пет књига, о којима је он рекао следеће:

„Књига Бестрагово Михаила Меденице је пример како се истраживачким новинарством може бавити и обиласком терена, а не само уз интернет претраживаче, као и то да серијал надахнутих репортажа може надрасти жанр и прерасти у врхунску публицистику.

Књига Како смо изгубили Нашу Борбу Мијата Лакићевића и Димитрија Боарова представља минуциозан осврт на време деведесетих и не говори само о томе како су изгубљене дневне новине Наша борба, већ показује механизам како су изгубљене многе ’наше борбе’ у времену општег тумарања за демократизацијом друштва.

Књига Два срца Горана Милашиновића је још један у готово непрегледном низу штампаних разговора које је Милош Јевтић водио са мислећим савременицима који су оставили трага у свом времену.

Председник жирија Душан Павловић говорио је о две књиге у најужем избору. Звезде супермаркет културе Маје Вукадиновић је озбиљна социолошко-културолошка студија о савременом друштву. „У првом делу књиге исказан је научно-истраживачки приступ, који је у другом делу поткрепљен емпиријским истраживањем. Књига нас суочава са реалношћу савремене културе која, најчешће кроз различите ТВ форме; у жижу медијске пажње ставља обичне људе, који, истина накратко, засењују чак и највеће звезде и уметнике“, навео је он.

Говорећи о награђеној књизи Ивана Ивачковића, истакао је озбиљан труд аутора који се није позабавио само историјом рокенрола, већ и историјом друштва које је тада постојало у Југославији.

„Књига показује интеракцију између музике и друштвених околности у којима је настала“, навео је Павловић.

Након уручења, Ивачковић је нагласио да награда значи и значајан подстицај за његов даљи рад, јер је уложио велике емоције у писање ове књиге.

„Намера ми је била да испричам причу о земљи које више нема, да испричам њену историју, али кроз њену музику, и она је и инвентар успомена моје генерације“, напоменуо је он.

Говорећи о најужем избору за најбољу колумну, члан жирија проф. др Владимир Вулетић рекао је да су се као и претходних година, колумне Цвијетина Миливојевића издвојиле и 2013, пре свега својом темељношћу, аналитичношћу и понајвише умереношћу.

„За разлику од велике већине овдашњих коментатора друштвених прилика, Миливојевић успева нашу стварност да посматра из визуре тзв. објективног посматрача, без навијачких страсти за било коју политичку опцију“.

Жири се сагласио да су колумне Драгољуба Петровића пре свега веома духовите и забавнe.

„Иако су у фокусу његовог сатиричног погледа најчешће јавне личности – посебно оне најмоћније, Петровић се обрачунава са свим појавама над којима би читаво друштво морало да се замисли и притом не подилази ниједној друштвеној групи, ма колико то било непопуларно, па чак и опасно. Он се, на пример, не либи да напише: ‘Ко би реко да међу српским матурантима има толико идиота’. Мајсторски се поигравајући двосмисленошћу, упозорава нас на културно посртање које води ситуацији у којој млади обожавају Моцарта, зато што су у Моцарту најбоље квоте“, рекао је, између осталог, Вулетић.


Након што је примио награду, Петровић је захвалио члановима жирија речима: „Драго ми је да награда носи име Десимира Тошића и још ми је драже што долази од једне државне установе, имајући у виду да често критикујем и актуелну власт.“

За најбољу књигу објављену у 2013. из области публицистике, Гласник додељује новчану награду у износу од 200.000,00 динара. За најбољу колумну, фељтон или серију текстова који су објављени у штампаним или електронским медијима у 2013, награда је штампање књиге аутора награђених текстова у издању Гласника.


Пре саме доделе награда, представљена је и књига Таоци политике (2003–2013) Славише Орловића, прошлогодишњег лауреата за најбољи серијал медијских текстова. Орловић је казао да су његове колумне сведочанства о времену, а да су му теме наметали догађаји око њега.

Нема коментара:

Постави коментар