Представљена књига РАВНА ГОРА

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 7. октобра, представљена је књига РАВНА ГОРА др Милоша Тимотијевића и Саше Савовића.

О књизи су говорили др Коста Николић, Борисав Челиковић, уредник издања, и др Милош Тимотијевић и Саша Савовић, аутори.

Аутор текста је Милош Тимотијевић, виши кустос у Музеју у Чачку, а аутор фотографија искусни мајстор ове уметности – Саша Савовић. Основна идеја аутора била је да покушају да дочарају лепоту овог дела Таковског краја, прикажу живот његових становника и уједно понуде извесна историјска објашњења зашто је Равна гора постала важно место сећања.

Коста Николић је  напоменуо да Равна гора у савременој српској јавности има улогу и значај својеврсног митског места, али да се одговор на питање шта је заправо Равна гора, мора  потражити у географији и историји планине Сувобор. Oн је оценио да је реч о необичној, али значајној књизи за српску културу.

„Ово није књига само о историји, већ о заборављеној планини, а аутори су хтели да представе митски појам који је у време комунизма имао негативан контекст да би након слома Југославије, за добар део јавности у Србији, то место почело да буди позитивно сећање", рекао је он.

Тимотијевићев интердисциплинарни текст, како је објаснио Челиковић, настао је на основу природног и споменичког наслеђа, материјалних остатака и познавања живота становништва, и као такав осветљава ове географске и митске просторе од постанка до данас дајући снажан допринос култури сећања у нас, која је често скрајнута.

„Ја сам рођен у том крају, али Равну гору нисам упознао у детињству јер се о њој није много говорило, па сам прва сазнања о њој почео да стичем током осамдесетих и почетком деведесетих година, када су људи почели слободније да причају", рекао је Челиковић.

Посебну вредност делу, констатовао је Челиковић, даје више од 160 фотографија које је из обимне архиве, настајале током двадесетак година, одабрао Савовић, који поседује способност да дочара лепоту, карактер и тајновитост пејзажа и ликова које читаоцу открива својим објективом. Настајући у различита годишња доба, у различитим временским условима, оне упечатљиво говоре о природној лепоти, насељима и житељима равногорског краја.

Тимотијевић је рекао да је Равна гора много више од места сећања, напоменувши да се она истовремено и слави и оспорава у српском друштву иако се суштински не зна шта је, подсетивши да се мит о Равној гори одржавао у српској емиграцији после Другог светског рата, док се у време комунизма на њу гледало као на место злочина

„Књига говори о реалној Равној гори коју смо желели да прикажемо кроз њена насеља, људе и природна богатства, изван тих митских оквира, док фотографије саме за себе о овој предеоној целини“, изјавио је Тимотијевић.

Савовић је изразио жељу да Равна гора треба да постане национални парк, али да то не треба да буде учињено из политичких разлога.

„Иронично је да је природа Равне горе била најчистија током комунизма, у такозваном забрањеном периоду, а данас се за њено очување бори мали број људи који живе тамо – наша идеја је стога била да дочарамо Равну гору као место где се људи рађају, веселе, плачу, умиру", нагласио је он.