У уторак 10. марта, у Клубу – књижари – галерији Гласник, представљена je књига ВИЗАНТИЈА, БАЛКАН, ЕВРОПА – Припадност и оностраност Бошка И. Бојовића.
Том приликом, о књизи су говорили историчар филозофије и главни уредник издавачке куће Паидеиа Петар Живадиновић и аутор Бошко И. Бојовић.
Бошко И. Бојовић, историчар и социолог, научни je саветник Балканолошког института САНУ, професор на Универзитету друштвених наука у Паризу и гостујући професор Универзитета за мир и развој који су основале Уједињене нације.  Kњига ВИЗАНТИЈА, БАЛКАН, ЕВРОПА уједно је и првa његова књига приређена за српске читаоце, јер његове раније књиге објављене на српском језику заправо су преводи са француског.
Живадиновић је констатовао да се Бојовић може сврстати међу најутицајније византологе с овог простора, а да ова његова књига представља досад најбољу збирку огледа и есеја усмерених ка темама Балкана у средњем веку, сагледаних из политичког, економског, културног и историјско-геополитичког угла.
„Бојовић је изузетан ерудита, изврсне способности закључивања, који има визију док пише и стога успева да на адекватан начин организује и презентује довољан број проверених чињеница“, оценио је он додавши да управо историчари морају имати више свести и тежити смисленом организовању чињеница, а не само пуком прикупљању и архивирању података.
Живадиновић је истакао да они који читају Бојовићеве књиге могу да спознају чињеницу да је судбина Балкана увек одређена бар један миленијум раније, јер увек зависи од утицаја моћи великих сила.
„То је геополитичка чињеница, а када је реч о Србији, готово да нема земље и народа чије су трагедије биле више узроковане њоме, а да су њене елите мање обраћале пажње на њу“, рекао је он нагласивши да специфичност позиције између Истока и Запада ипак значи и „јаку карту у нашим рукама“, која је услед чудних историјских околности „обично извлачена у погрешно време“.
Аутор је похвалио техничко уређење књиге и објаснио како је настао колаж на насловној корици књиге, у чијем врху је репродукција мозаика из Равене на коме је царица Теодора са свитом, испод део таписерије из 17. века на којој је приказан Бој на Косову, који су француски историчари прогласили за једну од најважнијих средњовековних битака, док се у дну налази модерно дело на коме се виде ликови представника народа који живе у Средоземљу, а који су непосредно или посредно наследници цивилизације каква је била Византија која је трајала 100 година.
Бојовић је напоменуо да је Византија настављач античке Римске империје, коју су нововековни оснивачи њене историографије прозвали Византијом. Он је нагласио да се та синтеза грчко-римске и јудеохришћанске цивилизације подудара с епохом средњег века, док се њени домети никако не уклапају у уобичајене представе о мрачном историјском периоду, какве се обично пројектују на то време по аналогији са западноевропским средњовековљем.
Аутор је такође објаснио да књигу чине три приближно једнака дела у којима су сабрани чланци које је објављивао у најрелевантнијој научној периодици, али и текстови који су посебно писани за ову књигу. Истакао је вишедимензионални приступ у писању тих текстова и намеру да на тај начин покуша да осветли историју Србије, а самим тим и Балкана.