27. Новембар 2012.
У Народном позоришту у Београду у понедељак, 26. новембра организован je пети Европски правни и политички форум под називом „Регулисање лобирања у Србији – ефективна мера за повећање транспарентности и борбу против корупције“.
Лобирање је у савременим демократским друштвима сасвим уобичајен поступак који омогућује заинтересованим странама да утичу на доношење закона и других прописа. С друге стране, ако тај процес није ваљано регулисан, може постати генератор корупције, оценили су учесници Форума.
„Лобирање као друштвено прихватљива активност постоји већ деценијама и данас је прихваћено као регуларан начин да се заинтересовани укључе у процес доношења прописа“, рекао је Мајк Фалке, вођа немачког ГИЗ Пројекта за правну реформу у Србији отварајући пети Форум. Процес лобирања, међутим, како је истакао, мора бити транспарентан, што је могуће постићи доношењем и применом прописа који се односе на ту активност.
Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, истакао је да лобирање веома важна тема када је реч о неопходности балансирања демократског понашања и превенције нелегалног утицаја и сукоба интереса.
„У Бриселу делује око 50.000 лобиста, али је начин на који они могу утицати на доносиоце одлука у европској администрацији детаљно регулисан“, напоменуо је он.
Гордана Стаменић, државна секретарка у Министарству правде и државне управе, истакла је да је и Влада Србије сагласна с тим да је процес лобирања неопходно уредити законом и другим прописима која, и најавила да се планира предлог закона о лобирању.
„Лобирање данас значи већу правну сигурност, правовремену размену информација и заштиту интереса друштвених група, а тачно утврђена и законом прописана правила понашања у лобирању умањују могућност злоупотреба“, оценила је она.
Констатовала је да је лобирање данас незаобилазни део савременог уређеног друштва и да је присутно и у политици и у привреди, али да у Србији тај појам и даље изазива негативне асоцијације, јер се под њим подразумева процес који значи корупцију.
„Уређен процес лобирања је управо супротно – део превенције у борби против корупције“, нагласила је она.
Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор Норвешке у Србији, констатовао је да је у демократском друштву легитимно да заинтересоване групе утичу на процес доношења закона. Он је објаснио да у Норвешкој политичари на заласку каријере неретко постају чланови лобистичких група.
Погледајте видео материјал:
Нема коментара:
Постави коментар