У Кафе – књижари – галерији Гласник je у уторак, 4. децембра представљена књига Антологија снова Бојана Јовановића.

На представљању књиге су, осим аутора, говорили: Нада Благојевић, Анђелка Цвијић и Петар Арбутина.

Ова антологија је, према речима Арбутине, јединствена јер не доноси ни најлепше, ни најзначајније, ни најпознатије снове, већ пружа најбогатију и најнеобичнију слику једног посебног света.

„Јовановић је том свету дао другачији смисао и садржај у односу на уобичајене, познате из психологије, психоанализе, и настоји да сачува његов најбољи део који има високе књижевне квалитете“, оценио је он.

Благојевићева је анализи антологије приступила из њој блиског филозофског угла, приметивши да је приређивачу била битна естетска страна снова. Јовановић је, према њеним речима, поделио антологију у три дела – снови у књижевној аури, снивање на јави и од записа до жанра – доказујући да је записивање снова један легитимни литерарни жанр.

„Примере је бирао тако да постоји тајни савез између литературе и снова пошто су они књижевно транспонована реалност, а сан је преиспитивао као спонтано духовно искуство, а не продукт несвесног, као што тврди Сигмунд Фројд“, приметила је она.

Анђелка Цвијић је подсетила на књиге Ивана Настовића у којима се бави сновима и примењује своја знања као психоаналитичар да би анализирао снове наших славних писаца (Иво Андрић, Десанка Максимовић...). Према њеним речима, Јовановићева антологија, у односу на постојеће које се баве сновима, има за циљ да представи моделе феномена сна у контексту књижевности и сваком од модела је посвећен један од делова књиге.

„Књига попут ове није до сада објављена било код нас па и шире“, констатовала је она. Она је из првог дела издвојила чувени Цицеронов текст о пророчком сну Сципиона Африканца да ће, заузети Картагину као и, по њеном мишљењу, најлепшу песму о сну и љубави Владислава Петковића Диса „Можда спава“. У другом делу, где су сневања на јави, за њу су најинтересантнији текстови Сведенборга, Кафке, Хесеа, Андрића, Буњуела и Игоа.

Да би доказао да је записивање сна посебан литерарни жанр, Јовановић је, како је навела Цвијићева одабрао аутентичне делове мемоара, аутобиографија и дневника писаца као што су Маргарет Јурсенар, Љубомир Симовић, Милорд Павић...

Јовановић је своје поимање сна представио као низ рационално неорганизованих слика чијом динамиком се изражава наше несвесно и стога су сан и јава различита стања свести у којима се доживљавају различите реалности које се зависно од становишта и различито вреднују.

„С аспекта јаве, сан се сматра илузијом која као преобликована верзија стварности, названа другим и другачијим светом, нестаје са буђењем – насупрот ништавности те илузије, будношћу се истиче стварносна нештост као онтолошки темељ самог постојања“, истакао је Јовановић, нагласивши да човек у тежњи да, првенствено на материјалном свету изгради извесност и осмисли своју егзистентност, не би требало да запоставља и потцењује духовно и невидљиво оличено у сновима.

Погледајте видео материјал: 
http://youtu.be/5Q95Zb6AiPI