У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 19. фебруара, уручене су награде „Десимир Тошић" за 2012. годину, а награде су добили: Игор Маројевић за најбољу књигу из области публицистике објављену у 2012, и то за збирку есеја Кроз главу, и доц. др Славиша Орловић за најбољи серијал текстова у медијима објављен током прошле године.
Награде је добитницима уручио в. д. директора Гласника проф. др Радош Љушић, а додељене су им плакете и керамичка лула као симболично подсећање на Десимира Тошића. Маројевићу је припала и новчана награда у износу од 240.000 динара, док ће Гласник објавити књигу Орловићевих награђених колумни.
Гласник је установио награду „Десимир Тошић“ имајући у виду да награде за публицистику код нас данас готово и не постоје. Избор имена Десимира Тошића (1920–2008) истовремено је представљао жељу да се очува сећање на једног од најзначајнијих, независних српских интелектуалаца, чије дело осликава друштвене и политичке промене у Србији XX века. Награде се додељују с циљем афирмације основних хуманистичких и демократских принципа за које се Тошић залагао, а у основи су сваког истинског стваралаштва.
Жири су ове године чинили доц. др Душан Павловић, председник, проф. др Владимир Вулетић и Петар Лазић, а у образложењу одлуке о добитнику награде за збирку есеја наведено је следеће: „Избор тема је разнолик и креће се у распону од личних ауторових искустава, која би се могла догодити, или се дешавају у свакоме од нас у сусрету са домаћим институцијама, па до тема које имају универзалан карактер и којима се задире у област одбране слобода и правца појединца и група“. Напоменуто је и да есеји нису идеолошки обојени, нити да се у њима може приметити да аутор заговара неку политичку опцију, већ да ненаметљиво указује на парадоксе друштвеног живота.
Маројевић је изјавио да му је част да прихвати награду која носи име Десимира Тошића, великог борца за хуманистичке и демократске принципе, човека који је поседовао „критичку храброст и дубоку опредељеност на индивидуализам“.
„Част ми је што сам добио награду не познајући ниједног од чланова жирија, а можда је чудно то што неко као ја, ко себе не сматра националистом, прихвата награду која носи име човека који је себе јавно називао националистом – Десимир Тошић је говорио да је у основи националиста и да би хтео да Србија буде боља, да буде онаква каква је била – и било би добро када би сви били такви националисти, а сам разматрам да такав постанем“, рекао је Маројевић.
Орловићу је награда припала за текстове објављене у часопису РеСтарт и дневним новинама Политика.
Петар Лазић је прочитао и образложење жирија рекавши да су се из обиља прошлогодишње продукције издвојиле Орловићеве колумне „како аналитичношћу, тако и критичким односом према актуелним друштвеним догађајима и појавама и упркос томе што веома често користи иронију и сарказам, аутор никада није заједљив и труди се да разуме и оне личности чије поступке не оправдава, као и оне појаве и феномене о којима има негативан став.“
Орловић се захвалио на признању које му је уручено изјавивши да му је велика част да добије ову награду од најбоље издавачке куће у Србији, а с именом Десимира Тошића, борца за слободу, и да ова награда за њега представља и важну чињеницу, а то је „да јавна реч доприноси демократији“.
Овом приликом је представљена и монографија књиге стрипова прошлогодишњег лауреата Марка Сомборца и отворена изложба радова овог цртача стрипова. Занимљиво је и да је и прва награда додељена у овој категорији припала Александру Зографу за серију стрип-колумни, објављених у недељнику Време.
Нема коментара:
Постави коментар