У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 26. фебруара, одржана је конференција за представнике медија на којој је о пословању Гласника у 2012. и о плановима предузећа за наредни период говорио в. д. директора Гласника проф. др Радош Љушић.
Представницима медија подељен је материјал који садржи те податке, а о којима је овом приликом говорио и проф. др Радош Љушић.
„Службени гласник је државна институција основана да опслужује Скупштину и Владу Републике Србије. Накнадно је започела издавачку делатност и данас је позната као наша највећа издавачка кућа, чиме је нарушила своју основну функцију. Службени гласник је постао фабрика за производњу књига које се не продају, већ складиште.
У Гласнику тренутно ради 412 стално запослених, а на основу разних уговора још 67, што је укупно 479. Службени гласник започео је са 50 запослених, а данас их је девет пута више. На пример, у Служби за односе с јавношћу је седам запослених, међу њима сниматељ и монтажер; на Пројекту дигитализације службених новина радило је 29 људи.
У циљу рационализације, одлука Колегијума јесте да се отпусте запослени по уговорима ако нису неопходни.
Треба рећи да је нова систематизација радних места, извршена 16. новембра 2012, неадекватна, са измишљеним директорским и саветничким местима.
Законом о јавним набавкама одузето је право оглашавања Службеном гласнику као једином оглашивачу, осим за суме изнад 5.000.000 динара. Ушли смо у 2013. са губитком од око 325.000.000 динара (примена од 1. априла), што значи смањење прихода за 45 одсто. Идуће године исказаће се мањак од 450.000.000 динара.
Предали смо Влади Нацрт закона о Службеном гласнику, који се није мењао од његовог настанка (1992).
У Финансијском извештају за 2012. годину налазе се следећи подаци:
– Укупни приходи: 1.515.017.769 динара
– Укупни расходи: 1.482.894.017 динара
– Укупни расходи за 2011. годину: 1.246.709.437 динара
Разлика у расходима: 236.185.580 динара
Нето добит 2011. године: 85.951.000
Нето добит 2012. године: 4.418.000 динара (мања за 94,6 одсто).
У јануару 2013. дали смо на орочење 10.000.000 динара. Толико смо успели да уштедимо за један месец док претходна власт није успела за годину дана ишта да уштеди. Чињеница је да је било опште расипање финансијских средстава.
У Издаваштву Гласника је 27 уредника и извршних уредника, што је податак за Гинисову књигу. Хонорар Гојка Тешића био је 90.000 динара, са свим додацима износио је 112.000 месечно, а са хонораром за Винавера у 2012. години износио је 4.551.103 динара.
Јовица Аћин месечно је добијао 170.296 динара, што укупно у 2012. износи 2.043.557 динара.
Бранко Кукић, пензионер, примао је месечно 65.000, што је у 2012. укупно износило 908.000 динара. Сва тројица су, иначе, хонорарни уредници, те су им ово биле допунске плате и хонорари. Уредника с оваквим примањима има знатно више.
Наишли смо и на безброј нерешених случајева и свакодневних проблема. Као један од њих наводим штампање Дела Сретена Марића у 21 тому, која су реализована без уговора.
Други је Дигитализација српских службених новина (1813–2013). На овом пројекту је запослено 29 лица, од чега пет руководилаца: Слободан Марковић (уредник у Службеном гласнику, са примањем од 25.000 динара месечно, у Заводу за уџбенике са примањем од 90.000 месечно, председник УО РТС, иначе стално запослен на Факултету политичких наука итд.), Александар Костић (психолог, професор на Филозофском факултету, дописни члан САНУ), руководилац је пројекта који прима месечно 20.000 динара, ту су и проф. Несторовић (редактор), проф. Трифуновић (саветник) и Светлана Албијанић (математичар, вођа пројекта). Већина је запослена по уговору о делу. Одлука колегијума је да им се да отказ. Њих 29 је обећавало да доврше посао 2014, а само троје задржаних на пројекту окончаће посао 1. децембра 2013. године.
Када је у питању продукција књига, треба изнети следеће податке: планирано је објављивање 185 књига 2012, а одштампано је 458 (296 самостално, 162 у саиздаваштву). Значи да је одштампано 273 књиге преко плана. Има добрих, чак изузетно добрих, али и промашених издања.
Највеће губитке доносе четири Гласникова часописа и пети који помажемо: ТФТ, ЗИП, Изазови европских интеграција, Право и друштво, Политички живот. Тираж је најчешће 1.000 примерака. Губици по једном примерку часописа у 2012. за Право и друштво су 1.957 динара, а за Изазове европских интеграција 1.829 динара.
Показатељи у вези с продајом књига у 2012. години
Узето је у обзир око 1.637 наслова, од чега је 307 наслова продато изнад 100 примерака, осталих 1.330 продато је од 0 до 100 примерака (35 књига нису продате ни у једном примерку). Вредност лагера књига у магацину по велепродајној цени је 586.439.983 динара. Уништиће нас наша неодмерена и непрофитабилна продукција, као што је то био случај с Народном књигом.
Други проблем су киоск-издања којих има 23 у тиражу од 284.330, од чега је продато 108.483, док је у залихама остало 164.193. Продајна вредност киоск-издања је 30.857.571, а цена коштања 35.349.636 динара. За рекламирање је утрошено 8.467.570 динара, што укупно кошта Службени гласник 43.817.206 динара. Очигледан је губитак од око 13.000.000 динара. Ево два примера: књига Побуните се штампана је у 22.000 примерака, остало је непродато 17.536, Лајање на звезде Милована Витезовића од 15.000 примерака продато 3.000, остало непродато 12.000. Ове књиге је требало штампати сукцесивно, у мањем тиражу. Тренутно смо обуставили киоск-издања и тражимо нова решења.
Залихе у књигама
Само 2012. године вредност залиха износи 107.000.000 динара, и у односу на претходну годину она је повећана за 149 одсто. Укупне залихе књига имају вредност од 586.439.983.00 динара. Ако се не предузму одговарајуће мере, уз подршку Владе, Службени гласник ће уништити сопствена непрофитабилна, неконтролисана и хаотична продукција.
Уговори о саиздаваштву (укупно 162)
Већина саиздавачких уговора штетна је по Службени гласник, више или мање, јер су
најчешће рађене компензације у књигама. Саиздавачи Београдска књига, Дан Граф, Чигоја, били су дужни да нам плате штампарске услуге у вредности од 5.041.176 динара, а компензовали су тај износ књигама (18 издања, 6.949 примерака), од којих смо продали 288 наслова и остварили приход од 256.248 динара. Губитак од ових послова износи 4.784.928 динара. Реч је о новцу заробљеном у књигама које не могу да се продају. Београдска књига је највећи компензатор са 4.381.176 динара, а остали су безначајни. Овакав вид натуралног пословања био је познат још у средњем веку и није примерен за 21. век.
Постоји још штетних послова. Наш магацин је дат у закуп једној перионици, а ми смо закупили магацин који плаћамо 7.204.800 динара годишње, што је чист трошак.
Таква је и позајмица од 54.300.000 Просвети у Чачку, као да смо банка а не јавно предузеће. Влада је након ове позајмице припојила Просвету Службеном гласнику са 13 радника, и тиме нам их ставила на терет, па нисмо у могућности да повратимо нелегално и непотребно уложени новац.
Шта предузимамо:
Максималну штедњу у свему – како бисмо пребродили кризу. Пример за то је возни парк у коме је 11 путничких аутомобила за годину дана потрошило 3.567.888 динара, а 14 теретних возила у истом периоду 3.442.857 динара за гориво. Претходни директор Гавриловић је у децембру 2012. заменио три стара за три нова возила, потпуно беспотребно, и платио 90.000 евра (око 10.000.000 динара). Издао сам налог да се прода шест аутомобила, јер су нам непотребни и добио сагласност Управног одбора.
Забранили смо авансна плаћања, обуставили штампање часописа, објављиваћемо само профитабилне књиге и лексикографска издања (уз ретке изузетке када се ради о делима од националног значаја), преиспитаћемо и поништити све уговоре о саиздаваштву, изузев оних који подразумевају подједнаку поделу издавачких трошкова.
Раскинућемо уговоре са хонорарним сарадницима будући да њихове послове могу да обављају стално запослени.“
Нема коментара:
Постави коментар