У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 16. маја представљена је књига Гранична култура, Политика идентитета у четири словенска романа 20. века Томислава З. Лонгиновића.
О књизи су говорили: Наташа Марковић, уредница, Дијана Митровић Лонгиновић, преводилац и аутор.
Наташа Марковић је представила аутора и преводиоца дела, напоменувши да је Лонгиновић професор на Одсеку за славистику и упоредну књижевност на Универзитету Висконсин у Медисону и аутор романа Минут ћутања и Сама Америка.
Он је и аутор књиге Вампирска нација: насиље као културна имагинација која је 2011. награђена у Америци као најбоља студија у оквиру јужнословенских студија, а у којој он разматра начин на који је мотив вампира коришћен за формирање представа о Балкану кроз историју.
Дијана Митровић Лонгиновић, преводилац ове књиге, дипломац је Катедре за општу књижевност и теорију књижевности Универзитета у Београду и докторант студија књижевности и позоришта на Универзитету Висконсин у Медисону. Као ужу област интересовања она је одабрала проучавање представе тела у европском позоришту модернизма и авангарде између два светска рата.
Књига Гранична култура писана је тако да буде разумљива читалачкој публици у САД, која тек треба да се упозна са словенском културом. При превођењу овог дела, постојао је проблем временске дистанце, јер је писано када су околности биле значајно другачије.
„Превођење је увек тежак задатак, а преводилац је често неоправдано занемарен – кад је све како треба – аутор је у првом плану, док се о преводиоцу говори само онда кад лоше уради свој посао“, нагласила је она, упоредивши однос преводиоца према делу са односом сурогат мајке према детету, јер преводилац учествује у свему, током читавог процеса настанка дела, које на крају не припада преводиоцу, већ само његовом аутору.
У својој књизи, аутор подробно анализира дела Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова, Фердидурке Витолда Гомбровича, Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша и Живот је другде Милана Кундере, разматрајући те књиге кроз идеју о јединственом културном идентитету средње и источне Европе, у оквиру које ниче гранична поетика.
У Америци се, према речима Лонгиновића, словенска култура поистовећује са руском, и то је проблем мањих словенских култура – пољске, чешке, српске, што се дешава још од краја осамдесетих.
„Можда је још једини од последњих одсека у Америци на којем се предају ове четири словенске књижевности и језици управо Одсек за славистику и упоредну књижевност на Универзитету Висконсин. Сама литература и издаваштво у великој су кризи у САД, због тога што мало људи купује књиге, најпре због сајбер-револуције и
доступности књига на интернету – ту и тамо се пробију писци за које увек постоји занимање из нашег дела света. Недавно је објављена нова биографија Данила Киша аутора Марка Томпсона, која има добар пријем“, наводи Лонгиновић.
Аутори које Лонгиновић у овој студији разматра имају различите ставове према тотализму, идеологији, егзилу.
„Писци који су ушли у фокус мог интересовања испали су из канона и били су трн у оку политике и власти, док је њихово дисиденство било посебне врсте. Наиме, они се нису борили са званичним дискурсом, писали су због слободе. То је својеврсни трећи пут у одбрани аутономности и слободе, право да се буде различит, а ја сам желео да понудим верзију постполитичког ангажмана у читању ових аутора, дефинишући словенску културу као граничну“, истакао је он.
Нема коментара:
Постави коментар