У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 21. маја представљена је књига Родољупци и родомрсци Зорана Аврамовића. О књизи су говорили: Петар Арбутина, уредник издања, професор Мило Ломпар и аутор.
Књига Родољупци и родомрсци, објављена у едицији Нови свет у оквиру Библиотеке Уметност и култура, дванаесто је научно дело Аврамовића из домена социологије и теорије културе, а настало је на основу мултидисциплинарних истраживања „структурних аспеката патриотске и национално-дезинтегративне мисли на примеру Срба и Србије“.
Аврамовић се, након што је дипломирао социологију на Филозофском факултету, обрео на Филолошком, где је радио докторске студије трагајући, пре свега у књижевности, за одговорима на, наизглед, једноставна питања, рекао је професор Ломпар који низ година прати Аврамовићев рад и његова истраживања теоријских проблема културе и књижевности, образовања, друштва и политике. Мило Ломпар, који данас важи за најбољег тумача и познаваоца дела Милоша Црњанског (председник је његове Задужбине), истакао је да је Аврамовић помно истраживао политичке текстове Црњанског објављиване у часопису Наше идеје између два рата, у којима је открио значајне ставове великог писца према патриотизму, његове погледе о започињању ратова и другим темама које су блиске критички оријентисаним интелектуалцима.
Међу питањима, за које аутор књиге тражи одговор, према речима Петра Арбутине су и ова: Које животно искуство изражава патриотска, а које национално-дезинтегративна мисао? Који су идејни извори ових облика свести, посебно национално-дезинтегративне? Какав је садржај национално-дезинтегративне свести? Како се испољава у јавности и неким социопрофесионалним групацијама?
„Реч је о покушају да се препознају и објасне извори оних друштвених процеса, политичких сила, културних образаца и историјског наслеђа који доприносе обликовању и практиковању српске дезинтегративне мисли и деловања, чији један ток изражава српска самомржња“, објаснио је аутор своје трагање за одговором на питање где је тачка разлаза између критичке и апологетске интелигенције у околностима разбијања југословенске државе. „Тада је део српске интелектуалне и политичке јавности преузимао и стварао стереотипе о кривици сопствене нације, ширио стигматизовану, ружну слику о Србима, подупирао сумњу у вредности српске нације и газио колективно достојанство народа“, оценио је Аврамовић, државни секретар у Министарству културе и информисања.
Аврамовић има звање научног саветника и ванредног професора Социологије културе и Културологије, био је уредник Социолошког прегледа, Theorie, Зборника за педагошка истраживања и објавио је више од 80 научних и стручних радова и више од 180 текстова различитих жанрова (студије, есеји, истраживања, п
олемике, критике).
Нема коментара:
Постави коментар