Представљене три књиге Милована Данојлића

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 11. јуна представљене су три књиге Милована Данојлића: Писма без адресе, Мука с речима и Драги мој Петровићу у издању Гласника.

Данојлић је за књигу Писма без адресе недавно добио и награду „Печат времена“. До сада је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику, а добитник је и бројних других престижних награда за поезију, роман и превођење, попут НИН-ове награде, „Октобарске награде града Београда“, „Змајеве награде“, Награде „Бранко Ћопић“, Награде „Исидора Секулић“, Награде „Десанка Максимовић“, „Виталове награде“ и Награде „Милош Ђурић“ за преводилаштво.

О књигама једног од најзначајнијих савремених српских писаца том приликом говорили су: Петар Арбутина, уредник, проф. др Ђорђије Вуковић и аутор.

Арбутина је рекао да не зна да ли је више читао Данојлића или је његове књиге куповао и поклањао, констатујући да ова три дела спајају кључне тачке Данојлићевог опуса.

„Књига Драги мој Петровићу на особен начин третира емигрантску књижевност, а Мука с речима историју нестанка српског језика, док су Писма без адресе скуп колумни које су излазиле у недељнику Печат, а у којима се писац бавио њему најважнијим проблемима – односу интелектуалца у белом свету према својој земљи“, рекао је он.

Вуковић, који иначе важи за једног од највећих познавалаца Данојлићевог дела, као две најважније теме у његовим делима издвојио је нестанак сеоске културе и однос Србије према Западу и Европској унији.

„У његовим књигама види се радозналост, способност запажања, тежња ка исповести“, нагласио је он, напоменувши да је Мука с речима први пут објављена 1978. и осветљава говорну употребу језика, пружа огледе о ћирилици која нестаје, непознавању језика; док је Драги мој Петровићу, према његовим речима, епистоларни роман, за разлику од књиге Писма без адресе у којој нема елемената писма, већ су то чланци, есеји, исповести на различите теме – од Дучића до Милошевића и ЕУ.

Сам аутор је истакао да је дирнут и почаствован пажњом коју је Гласник указао његовим књигама.

„Ове књиге имају неку своју судбину и прошлост, рекао је он, оценивши да је књига Мука с речима била хваљена и нападана што јој је помогло да побуди велико интересовање публике. За књигу Драги мој Петровићу напоменуо је да је доживела пет издања и да је објављена у Француској, Немачкој и Шведској где је имала великог одјека, док су Писма без адресе збирка текстова упућених свакоме и никоме.

„Нисам био убеђен да имам јасну циљну групу па сам се у тим текстовима бавио свакодневним темама које су ми пролазиле кроз главу док сам читао, гледао, размишљао, а награду „Печат времен“ добио сам не за публицистику, већ за књижевно дело, што значи да је жири у тој књизи препознао и неку литерарну вредност којој тежим“, закључио је Данојлић.