У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 6. јуна представљене су књиге из колекције Уметност у теорији и историји: Модернизам / Авангарда Јеше Денегрија; Дишан и редимејд и Уметност и политика Мишка Шуваковића; Радикална апстракција, групе аутора и Уметност, Кључни савремени мислиоци, приређивача Дирмид Костела и Џонатана Викерија.
О књигама су говорили Милка Зјачић Аврамовић, Јеша Денегри, Мишко Шуваковић и Јован Чекић.
У оквиру едиције Уметнологија, у колекцији Уметност у теорији и историји, за протеклих шест месеци, објављено је пет књига које се баве пре свега сагледавањем савремене уметности, како у естетском, тако и у културолошко-социолошким контексту. Ликовно-графичко решење колекције урадио је Јован Чекић.
Чекић је, овoм приликом као посебно драгоцену, издвојио књигу о авангардној уметности, као и зборник Дишан и Редимејд који је приредио Шуваковић, јер текстови који су сакупљени показују како је Дишаново превратничко стваралаштво директно утицало на југословенску уметничку сцену 70-их година 20. века.
Уредница Милка Зјачић Аврамовић је напоменула да је колекција урађена за протеклих шест месеци, а све књиге се баве, пре свега, сагледавањем савремене уметности, како у естетском, тако и у културолошко-социолошким контексту.
„Богато илустрована књига Јеше Денегрија садржи четрдесет текстова објављених између 1967. и 2012. године, и неколико необјављених, а говори о Сави Шумановићу, Петру Добровићу, Игњату Јобу, Ивану Табаковићу, Марку Челебоновићу, Милени Павловић Барили, експресионизму и новој стварности у Словенији, Групи Земља, ликовној уметности у часописима Зенит, Љубомира Мицића, и Дада Танк Драгана Алексића, и осталом“, навела је уредница.
Денегри је о својој књизи казао да је ту сакупљено 40 огледа о међуратном модернизму и историјским авангардама на југословенском простору и неколико необјављених, различитих стилова и обима, од исцрпних студија за специјалистичке стручне публикације до предговора за каталоге изложби и осврта у часописима.
Шуваковић је уредио зборник историографских, аналитичких и интерпретативних текстова под називом Дишан и редимејд. Указано је на начине сагледавања савремене уметности у естетском и културолошко-социолошком и незаобилазном политичком контексту, важност рецепције дела Дишана у нашој средини као својеврсног „лакмус папира“ за начине на које се реагује на убрзане промене у свету, на пробле
матизацију јединственог југословенског културног простора.
„Највећи број уметничких дела у периоду после пада Берлинског зида преиспитује улоге савремене уметности у друштву, и у великој мери третира питања контрадикције света, економске кризе, транзиције, суочава се са траумом света без ослонца. Неизвесност, несигурност јесте оно око чега се граде сасвим различита језгра савремености - постављају се питања шта је класа, ко данас има моћ, ко поседује капитал, ко управља родним и расним идентитетима, шта чини свакодневицу и шта значи критичко мишљење“, објаснио је Шуваковић.
Зборник текстова Радикална апстракција – Апстрактно сликарство и границе приказивања приредили су Дедић, Денегри и Шуваковић са циљем да се на теоријским и историјско-уметничким основама проблематизују појаве радикалног апстрактног сликарства у модерној и постмодерној уметности у Србији током 20. века, пошто је она често сврставана на маргине домаће историје уметност.
Обимна студија Уметност и политика расправља о односима савремене уметности, естетике, филозофије, теорије уметности и културе. Према речима аутора Шуваковића, реч је о скупу текстова које је написао након расправа са својим студентима и постдипломцима, а то су били разговори о уметничким праксама које су развијане после пада Берлинског зида.
Књига Уметност, Кључни савремени мислиоци, коју су приредили Костело и Викери, а превео Урош Томић, одговара на питања какви све начини тумачења уметности постоје, и какве они различите концепте и теоријске оквире укључују, колика је вредност уметности...
Нема коментара:
Постави коментар