Објављен први пут 1620. године, Беконов Нови органон био је
револуционаран у покушају формалног филозофског уобличења експерименталне
науке. Био је то изазов свеукупном дотадашњем здању знања и филозофије, сјајно
утемељење новог научног метода.
,,Будући
да Беконова философија науке покушава да одговори на питање човековог
превладавања недостатака овоземаљског живота проистеклих из Пада, у том
смислу,он закорачује у област етике. Побљшање човековог усуда, уз помоћ
философије и науке, не полази од ускогрудног гледишта једног утилитаријанца,
усмереног искључиво према користи и подупирући моћ или утицај одабране групе
људи, него, напротив, од истицања значаја
изградње бољег света, до којег се може доћи утврђивањем истина о
деловању природе. Тако је преспектива универзалности у Беконовој етичкој мисли постала преовлађујућа. Област науке и
технологије у етичком смислу надилази царство примене оруђа и инструмената,
утолико пре што је циљ овог преобраћења- читав систем. Будући да узрочност и
извесност краја могу да, преко човекове воље и знања, међусобно утиче једна на
другу, мноштво светова постаје нешто сасвим изводљиво. За Бекона, стицање знања
не значи неминовно и могућност вршења власти. По њему, научно знање постаје услов ширења цивилазације, па
стога знање и милосрђе не могу бити раздвајани.“
превео Милан Милетић
прво издање, 2009
12 х 20 цм, 280 стр.
броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0196-9
Цена : 500,00 РСД
прво издање, 2009
12 х 20 цм, 280 стр.
броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0196-9
Цена :
Нема коментара:
Постави коментар