У уторак 20. јануара, у Клубу – књижари – галерији Гласник, представљена је књига МРЖЊЕ, РАТОВИ, ДЕМОНИ ХРИШЋАНСКОГ СВЕТА Дарка Гавриловића.
О књизи су том приликом, осим аутора, говорили др Ђорђе Стојановић, сарадник Института за политичке студије у Београду, др Горан Васин, професор Филозофског факултета у Новом Саду и Борисав Челиковић, уредник дела.
Стојановић је истакао да је Гавриловић један од ретких историчара који се бави религијом на овај начин, разматрајући однос хришћанства према злу, а с обзиром на то да се оно обично везује само за добро.
Похваливши стил аутора, напоменуо је да је његова нова књига за њега значајна пре свега јер помаже анализу постмодерног третмана религије, односно то како се она данас, у овој ери, позиционира у друштву.
„Суштинско питање је – да ли можемо да одвојимо и сепаратно посматрамо три аспекта религије: Бога, Христа и функционисање Цркве, или их треба фузионисати и тако посматрати“, објаснио је Стојановић додавши да ова књига, из његове перспективе, говори о промени парадигме класичног хришћанства.
Васин је констатовао да се након читања књиге мора одати признање аутору на томе како се изборио са сложеном историјом коју је анализирао, а пре свега са историјом хришћанске цркве, чију анализу поткрепљује адекватним примерима.
„Књигу треба читати помно, у једном даху, а она, према мом мишљењу, представља искорак у поимању и схватању Хришћанске цркве у целини, док је аутор у њој показао своју велику ерудицију и знање“, констатовао је он оценивши да је реч о делу насталом на прворазредним изворима и неизбежном штиву за све који ће се убудуће бавити истраживачким радом на тему хришћанства.
Уредник Челиковић се осврнуо на процес настанка књиге и своје прве утиске о њој указавши на њен значај и дух полемике, коју она својим садржајем иницира.
„Књига би била погрешно схваћена уколико бисмо закључили да она говори о злу саме цркве, јер је заправо реч о злу чињеном у име хришћанства“, рекао је он.
Аутор Гавриловић je најпре констатовао да прошлост може постати историја тек када из ње нешто научимо и када то можемо користити за будућност, а потом је испричао две историјске приче и једну личну причу, које, свака из свог угла и на различит начин говоре о хришћанству и делима, злим и добрим, чињеним у име Христа.
„Иако говоре о различитим делима, оне једнако указују на то да нам заправо недостаје љубави у име Христа“, закључио је аутор додавши да је ова књига стога уједно и одраз његовог трагања за собом.