У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 3. фебруара, представљена су изабрана дела Бојана Јовановића, у оквиру којих су до сада објављене књиге Магија српских обреда и Тајна лапота.
О наведеним књигама су, осим аутора, говорили и Весна Марјановић, антрополошкиња, Предраг Шарчевић, антрополог, и Петар В. Арбутина, уредник издања.
Весна Марјановић је, говорећи о књизи Магија српских обреда, нагласила да нико од етнолога и антрополога није на овај начин објединио животни циклус Срба, што ово дело чини делом-првенцем тог типа.
„Аутор, између осталог, показује како српска традиционална култура третира човеков однос према религији у контексту рођења и погребног ритуала“, казала је она.
Осврнувши се на структуру и садржај дела, Марјановићева је оценила да они указују на то колико је битно да читалац спозна однос појединца и колектива према свету, констатујући да је Јовановић, користећи адекватну методологију, обимну теренску грађу одлично концептуално уклопио.
Предраг Шарчевић је уз похвале уреднику и издавачу, истакао да и ове Јовановићеве књиге доказују да је за свако његово дело неопходна шира контекстуализација у оквирима српске етнологије и антропологије.
„До појаве књиге Тајна лапота није уочавана чињеница да велики део материјала о теми убијања старих заправо не говори о самој пракси убијања, већ о пореклу забране убијања, што је и те како различито“, оценио је он, запазивши да Јовановић полази од идеје да, иако се постојање тог обичаја не може верификовати, постоји ипак нека реалност о томе – реалност приповедања.
Упоредивши књигу Тајна лапота с појединим капиталним делима светски познатих антрополога као што је Клод Леви Строс, он је констатовао да је реч о једној од најбољих етнографских студија код нас и оних написаних на нашем језику.
Петар В. Арбутина нагласио је да се Јовановић од бројних других аутора издваја по томе што његово дело има низ самопрожимајућих формација значења, па су стога његова интелектуална обазривост и научна посвећеност резултирали и књигама као што су ове две које су представљене овом приликом.
Бојан Јовановић је казао да су књиге у вези с идејом преиспитивања наше традиције, а однос према њој може бити и јесте двојак – од глорификације, па до њеног негирања.
„Без обзира на врсту тог односа, он је кључан за наш однос према свету и освешћење онога што чини наше полазиште“, напоменуо је он, изразивши наду да ће књиге у његовим изабраним делима помоћи разумевању српске народне традиције и отварању могућности разумевања онога што је у њој најважније.