Књига Казуј крчмо Џеримо, са поднасловом Периферијска кафана и около ње проф. др Драгољуба Б. Ђорђевића, коју су заједно објавили Службени гласник и Машински факултет из Ниша, представљена је у Клубу – књижари – галерији Гласник.

 Елиту социолошке струке, окупљену у Гласниковој књижари, привукла је студија из „кафанологије“ која се бави феноменом кафане као друштвене институције на Балкану. О књизи су говорили Петар Лазић, Димитрије Буквић и аутор, проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић.

Лазић је истакао да је Ђорђевић, иако научник, успео да избегне замку да напише сувопарну студију, јер је, пишући о најпознатијој српској крчми коју је прославила песма у којој се помиње, дао парадигму о крчмама које су скоро нестале. На социолошки објективан начин, аутор анализира како су нове појаве у привреди и култури довеле до низа промена, што је утицало на то да нестану периферијске кафане и да на сцену ступе сасвим нови токови, истакао је Лазић. 

Он је указао да младој генерацији требају фусноте да би читали овај текст који се бави генезом периферијске кафане, која обједињује заједничке склоности људи да се нађу и провеселе. Лазић је саопштио податак да је у Београду после Другог светског рата било 143 крчме попут Џериме, а данас их има 11 и питање је дана када ће и оне променити намену. 

Димитрије Буквић је оценио да се ради о значајној монографији и изразио наду да ће подстаћи социолошко изучавање кафана. Он је приметио да таква истраживања постоје у западном свету, па и у суседним земљама, али домаћа социологија заостаје, јер код нас има мало тематских студија не само из социологије већ и из других друштвених наука – историје, етнологије и антропологије. 

Професор Драгољуб Ђорђевић, представио се као социолог, ромолог и кафанолог. Своју последњу истраживачку титулу везао је за књигу Казуј крчмо Џеримо, инспирисану чињеницом да су кафане део наше друштвене историје, нашег фолклора као „институције српског друштва“ тј. „социолошке лабораторије“, како их многи називају. Те институције, које су пре свега биле место сусрета и разговора, данас изумиру. По речима Ђорђевића, периферијске кафане, смештене углавном поред прометних путева, у којима су се окупљали људи са маргине и урбани ликови, биле су ослоњене на три стуба: кафеџију, „расну“ конобарицу и „певаљку“. Данас су кафеџије постали менаџери, конобарице имају осмехе утврђене стандардом угоститељског квалитета, а певаљке су се преселиле на ТВ екране. Књига посвећена аутентичној крчми, поред социолошког аспекта, данас има и историјски, јер је реч о хроници институције која изумире.

Извор:  http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljena-knjiga-kazuj-krcmo-dzerimo