Претражи овај блог

понедељак, 26. септембар 2011.

Из библиотеке Сведоци епохе издвајамо:: СТАРО СРПСКО КЊИЖАРСТВО

СТАРО СРПСКО КЊИЖАРСТВО
Велимир Старчевић 
прво издање, 2011, 17 х 24 цм, 256 стр. 
тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0689-6
810,00 РСД 
Српске књижаре и књижаре међу Србима Старчевић је поделио, мада неформално, на два типа. Једни су културни посленици који своју активност не узимају само као свакодневни посао него у њој виде значајну културну мисију. Они су, као и свуда у свету уосталом, мањина. Постоје и они други, који књижарство узимају као посао који се ни по чему не разликује од осталих. И једни и други имали су у своме времену значајну улогу у ширењу књига.

Старчевић је комбиновао хронолошки и биографски принцип при писању књиге Старо српско књижарство. Говорећи о књижарама, он се држао хронолошког реда, у зависности од региона о којем је говорио. Дајући биографије ових културних посленика, Старчевић се служио, већ према грађи којом је располагао, неколиким методима. Негде је, као у случају Каулиција, Возаревића, оца и сина Валожића, или Јеремије Караџића, давао широку историјску позадину, говорећи о општим културним приликама и начину трговине књигама у то доба. Као што се зна, књига се продавала уз осталу робу, на вашарима, ширили су је и растурали од врата до врата и од куће од куће, како ентузијасти, тако и трговци, претходница данашњих аквизитера. Некада су тај посао обављали учитељи и свештеници, који су замишљена као нека врста малог лексикона, Старчевићева књига пружа рељефну слику једног релативног дугог раздобља и даје низ прилога без којих се не може замислити рад на синтетичкој историји српске културе.

БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ: Слободан Гавриловић
Извор: http://www.slglasnik.com/naslovna-heder/staro-srpsko-knjizarstvo

Нема коментара:

Постави коментар