Представљена четврта књига ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ

У Кафе – књижари – галерији Гласник je у четвртак, 10. јануара представљена четврта књига Док анђели спавају Марине Рајевић Савић. О књизи су, осим ауторке, говорили: Радослав Зеленовић, Гојко Тешић, Петар Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић.

Серијал књига интервјуа, настао је на основу ауторске ТВ емисије „Док анђели спавају“ Марине Рајевић Савић. Књига је резултат њене жеље да од заборава сачува поруке изузетних људи са наше јавне сцене, који су јој били саговорници у култној емисији која је од 1992. емитована, са повременим прекидима, на Трећем каналу, БК телевизији и Студију Б све до 2006 године.

Како је рекла Гордана Милосављевић Стојановић, оно што је специфично за четврту књигу интервјуа је то да међу саговорницима нема политичара већ су људи из културе, науке и медија, али их све повезује чињеница да су се ретко појављивали у медијима, а још мање су били спремни да говоре о себи.

Као искусни телевизијски новинар, она је колегиници одала признање да је, не само изузетно вешто водила разговоре, већ да је саговорнике наводила да се отворе пред камерама и говоре о ономе што је за њих, лично, веома важно, независно од посла којим се баве, што јесте истински новинарски подухват.„То није била трач рубрика о славнима, већ дијалог о суштаственим питањима у животу госта и ауторка је померила границе класичног телевизијског интервјуа“, истакла је она и додала да је изненађујуће, мајсторски, разговоре преточила из телевизијске у писану форму. 

Арбутина је признао да увек има отклон према књигама интервјуа, посебно ако су вођени пред камерама, али да га је импресионирао концепт ауторске емисије „Док анђели спавају“ јер тога више нема у електронским медијима. За њега је ова књига доказ да добри интервјуи остају такви, без обзира на то који медијуми их преносе. „Интервјуи Марине Рајевић Савић су издржали најтежу проверу пошто су изгубили 'подршку' ТВ слике, а остале су само речи“, оценио је он.

За њега је велики успех ауторке што је успела да наведе да проговоре занимљиве и важне особе са којима није лако разговарати, али пошто је препознала да оне, иза те фасаде, крију веома богате личности, прихватила је изазов.

Зеленовић, један од саговорника ауторке чији је интервју заступљен у новој књизи, изразио је захвалност што га је Марина Рајевић Савић сместила у тако угледно друштво. Он је као историчар филма препознао значај ових интервјуа као историјског сведочанства о људима и времену у коме су живели и деловали на плану културе.

Тешић је проценио да је документарност књига од изузетне важности јер се на основу разговора може реконструисати културни живот једне епохе. Он је скренуо пажњу на неке саговорнике који су били или јесу скрајнути. Тешић је, као професор књижевности и критичар, препознао да књига поседује литерарну димензију јер ауторка разоткрива и тамне стране саговорника и за њега то нису интервјуи већ стваралачки дијалози.

Ауторка је признала да су је увек интригирали „чудаци“ јер су занимљивији од „нормалних“ особа и сусрете са њима је видела као „размену мисли“. Према њеним речима, један од чудака јесте и Зеленовић „јер је спасавао траке (из разрушене Кинотеке), на начин како смо ми чували наше главе“.

Текстови су илустровани фотографијама из албума саговорника, а у четвртој књизи су разговори са и те како интересантним „гостима“ као што су Драган Бабић, Оља Бећковић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Владимир Волков, Пјер Мари Галоа, Милан Гутовић, Милован Данојлић, Владимир Димитријевић, Радослав Зеленовић, Сергеј Лукач, Душан Пешкир, Душан Прелевић, Љубиша Ристић, Слободан Турлаков, Миланка Удовички.